7-Мавзу: Эпигеномика. Эпигеном ва эпигентика ҳақида тушунча. Режа: 1



Download 258,62 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/4
Sana24.06.2022
Hajmi258,62 Kb.
#700236
1   2   3   4
1.2.
 
Гистон модификацияси 
Гистонлар, хроматинда топилган оқсилларнинг энг кўп тарқалган 
туридир, функсияси ДНКни қуюқлаштириш. Хроматиннинг асосий ва 
такрорланиш бирлиги, нуклеосомалар, гистон оқсилларининг октамерларидан 
(H2A, H2B, H3 ва H4) ташкил топган ва уни атрофи 146 жуфт нуклеотид асос 
узунликдаги ДНК билан ўралган. Нуклеосома ва ДНК қўшилиш шакли 
қуюқлашишга ёрдам бера оладиган 10 нм диаметрли хроматин ипини ташкил 
этади.
 
Хромосоманинг таркибий қисмлари: А – Хромосома; Б – Хроматин; C – 
Нуклеосома; Д – Гитонлар (H2A, H2B, H3 вa H4); э – ДНК. 
Турли 
хил 
гистон 
ўзгаришлари 
асетилланиш, 
метилланиш, 
фосфорилланиш, юбикутинланиш, SUMOланиш (Small Ubiquitin-like Modifier 
– Модификацияловчи кичик Юбикутин), ADP -рибозаланиш (Аденозин 
дифосфат рибоза), диаминланиш ва пролин изомерланиш сифатида маълум.
Гистон думчалари одатда ўзларининг лизин ва аргинин
 
амино 
кислоталарида мавжуд амин гуруҳлари туфайли мусбат зарядланган бўлади. 
Ушбу мусбат зарядлар гистон думчалари билан ДНК асосидаги манфий 
зарядланган фосфат гуруҳларига таъсир ўтказади ва боғлашга ёрдам беради. 
Нормал ҳужайрада содир бўлувчи асетилланиш, гистондаги мусбат 


зарядларни аминларни амидларга ўзгартириш йўли билан нейтраллайди ва 
гистонларнинг ДНКга боғланиш қобилиятини пасайтиради. Бу боғланишнинг 
сусайиши хроматин кенгайишига имкон беради ва генетик транскрипсияга 
жой очилади. Гистон диасетилазалар ўша асетил гуруҳларини олиб ташлайди, 
гистон думчалари мусбат зарядларини кучайтиради ва гистонлар ва ДНК 
асоси ўртасидаги юқори-муносабатларни (high-affinity) руҳлантиради. 
Мустаҳкамланган ДНК боғланиши ДНК структурасини зичлаштиради ва 
транскрипсияга халақит беради.
Гистон модификацияси: гистон думчаларига асетил, метил, юбикутин ва 
фосфор гуруҳларининг бирикиши 

Download 258,62 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish