7-Лаборатория иши Минерал боғловчи моддалар. Хавода қотадиган охакнинг сўниш тезлигини ва сўнмай қолган зарралари миқдорини аниқлаш


Охакни сўнмай қолган зарралари миқдорини аниқлаш



Download 37,24 Kb.
bet2/3
Sana03.06.2022
Hajmi37,24 Kb.
#631395
1   2   3
Bog'liq
2 5463385450632712823

2. Охакни сўнмай қолган зарралари миқдорини аниқлаш
Умумий маълумот. Кесак холидаги охакни сўндириш жараёнида унинг муайян кисми умуман сўнмай колиши мумкин ёки бу жараён шу қадар секин кечиши мумкинки, охакнинг сўниши тайёр коришмада, хатто урилган деворда нихоясига етади. Сўнмаган зарралар турли аралашмалардан чунончи: СаСОз (калций кабонат) ни куйдириш чоғида парчаланмай қолган кварц қуми, кийинлик билан сўнадиган шишасимон кальций оксид (ўта пишган) зарраларидан иборат бўлади.
Агар парчаланмаган СаСО3 зарралари ўз вақтида сўнмаса, улар кейинчалик ишлатилган коришмада ёки девор сувогида сўнади, бунинг натижасида девор гиштларини бир-бирига ёпиштириб котиб қолган коришма ёки сувок ёрилади. Шунга кўра охакнинг сифати тўлик сўнмай қолган зарралари бор-йўклигига боглик.
Т а ж р и б а н и б а ж а р и ш т а р т и б и. Охакда сўнмай қолган зарралар бор-йўқлигини билиш учун охак хамири тайёрланади. Шу максадда 8- 10 л сув сиғадиган цилиндр шаклидаги металл идишга 85-90 °С гача иситилган 3,5-4 л сув қуйилади ва 1 кг охак солинади. Сўнгра идишдан буғ чиқа бошлагунча (охак қайнай бошлагунча) узлуксиз равишда қориштириб турилади. Охак хамири хосил бўлгач, идишнинг қопқоғи бекитилади; орадан 2 соат ўтгач, идишга зарур микдорда совук сув қуйилади, охак сути хосил қилинади, ивиб юмшаган кесаклар тури 063-номерли элакда резина учликли шиша таёкча билан каттик босмай эзилади, бу вақтда унинг устига узлуксиз оким кўринишда сув куйиб туриш керак, бошкача қилиб айтганда, охак элакда ювилади. Элакда қолгани 140-150 °С иссиқда, массаси ўзгармайдиган бўлгунча қуритилади.
Сўнмаган зарралар (СЗ) миқдори (%) қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:

бу ерда, m- галвирда қолган зарраларнинг куритилгандан сўнгги массаси, г.
Олинган натижалар лаборатория ишлари дафтарига ёзиб кўйилади (2-жадвал), талаб этилган кўрсаткичлар билан (3-жадвал) таккосланади ва тегишли хулоса қилинади.
2-жадвал

Намуна
рақами

Синалаёт-ган охак намлиги, W, %

1 кг Сўнмаган охакдан чиққан бўтқа массаси,
кг

Элак
массаси, г

Элакнинг
колдиқ билан
массаси, г

Колдиқ
массаси

г

%

1



















2



















3



















Хулоса


Download 37,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish