68. Bir fazadan ikkinchi fazaga



Download 2,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/6
Sana18.11.2022
Hajmi2,44 Mb.
#867809
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
ATJ oraliq javob

53. Флегма миқдорининг
дистиллят миқдорига нисбати флегма сони дейилади. R = Ф/Р. Бу сон 
ректификацион колонна ишларини тахлил қилишда муҳим аҳамиятга эга. 
Ректификация жараёнини тахлил қилишда флегма сони R ни аниқлаш муҳим аҳамиятга эга. Флегма сони ортиши 
билан қурилманинг баландлиги камаяди, иситувчи буғ сарфи эса ортади. Шу билан бирга, R ортиши натижасида 
қурилмага қайтиб тушаётган суюқлик миқдори ва қурилма диаметри ҳам ортиб боради. 
52
.
Ko‘p komponentli aralashmalarni ektifikasiyalash jarayonini tushuntiring.
Кўп компонентли 
аралашмаларни ажратиш жараёни учун зарур бўлган қурилмаларни ўзаро боғлаш ҳам анча 
мураккаблашади. Бундай аралашмаларни битта колоннада ажратиш мумкин эмас.
Умумий 
ҳолда колонналарнинг сонидан компонентларнинг сонидан битта кам бўлади, яъни 
компонентлар сони п та бўлган аралашмани ажратиш учун п -1 та колонна керак 
бўлади. 


Мисол тариқасида уч (А, В ва С) компонентли аралашмани ажратишни кўриб чиқамиз. 
Ажратиш жараёни икки хил вариант бўйича олиб борилади:
а) А ва Б компонентлар С компонентга нисбатан учувчан
б) А компонент В ва С компонентларга нисбатан учувчан.
Биринчи вариант бўйича биринчи колоннадан ёмон учувчан компонент С қолдиқ 
сифатида ажратиб олинади. Қолган 2 та компонент А ва В конденсациялашдан сўнг иккинчи 
колоннага юборилади, у ердан А компонент дистиллят сифатида ажратиб олинади, чунки А 
компонент В компонентга нисбатан бироз учувчан. В компонент эса қолдиқ сифатида қолади. 
Иккинчи 
вариантга 
кўра 
биринчи 
колоннадан 
энг 
учувчан 
А 
компонент
дистиллят сифатида ажратиб олинади, қолган иккита В+С компонентларнинг
аралашмаси иккинчи колоннага насос ёрдамида берилади. Иккинчи колоннадан нисбатан 
учувчан бўлган В компонент дистиллят сифатида олинади, С компонент эса
қолдиқ сифатида ажратилади. 

Download 2,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish