673-yilda Бухоро ва Ромитонни эгаллаган араблар қайтишда қайси шаҳарни вайрон қилдилар?



Download 51,32 Kb.
bet2/2
Sana19.12.2022
Hajmi51,32 Kb.
#891097
1   2
Bog'liq
1-14-mavzu O\'zbekiston tarixi 218 (2)

С) 667 йил D) 701 йил

  1. Испания араблар томонидан нечанчи йилда босиб олинган?

А) 711 йил В) 654 йил
С) 667 йил D) 701 йил

  1. Қурони Каримни китоб сифатида тўплаш кимнинг даврида ўз ниҳоясига етган?

А) халифа Умар даврида
В) халифа Усмон даврида
С) халифа Али даврида
D) халифа Абу Бакр даврида

  1. Араблар даврида ҳосилнинг 1/3 қисми хажмида олинадиган солиқ тури нима деб аталган?

А) хирож В) ушр
С) закот D) жизъя

  1. Халифа Умар ибн Абдулазизнинг ҳукмронлик йиллари

А) 717-719 йиллар В) 656-678 йиллар
С) 721-734 йиллар D) 750-754 йиллар

  1. Араблар даврида аҳоли мол-мулкининг 1/40 қисми ҳажмида олинадиган солиқ тури бу...

А) хирож В) ушр
С) закот D) жизъя

  1. Араблар даврида исломни қабул қилмаган аҳолидан олинадиган солиқ тури бу...

А) хирож В) ушр
С) закот D) жизъя

  1. Арабларга қуйидаги қайси шаҳарларнинг шаҳристонлари бўшатиб берилмаган эди?

А) Марв В) Урганч
С) Бухоро D) Самарқанд

  1. Қайси даврга келиб араблар Мовароуннаҳрни босиб олишга узил-кесил киришдилар?

А) VII аср охирлари В) VIII аср ўрталари
С) VII аср бошлари D) VIII аср бошлари

  1. Мураккаб вазиятни ҳисобга олиб, бўйсундирилган халқлар билан муросасозлик сиёсатини олиб борган халифа бу...

А) халифа Маҳдий
В) халифа Умар ибн Абдулазиз
С) Марвон II
D) Абул Аббос Саффоҳ

  1. Европада V асрда мамлакат вилоятларининг графлар томонидан бошқарилиши қайси давлатга хос бўлган?

А) Франклар давлатига
В) Ғарбий Рим империясига
С) Киев Русига
D) Муқаддас Рим империясига

  1. Ғарбий Рим империяси парчалангандан сўнг Галлия ҳудудини қайси қабила эгаллаган?

А) остготлар В) сакслар
С) франклар D) вандаллар

  1. Қайси ҳукмдор даврида ҳарбий хизмат фақат феодаллар имтиёзига айланган?

А) Буюк Карл В) Пипин
С) Людовик XIV D) Алфред Буюк

  1. Ғарбий Рим империяси заифлашиши натижасида унга қарашли бўлган Испания ҳудудларини қайси қабила эгаллаган?

А) вестготлар В) сакслар
С) франклар D) вандаллар

  1. “Сали ҳақиқати”га тўғри келмайдиган маълумотни топинг.

А) ўлдирилган шахс учун фақат ҳар ким ўзи хун тўлаган
В) аёлларга ер мерос қолдириш мумкин бўлган
С) ўрмонлардан бутун уруғ аъзолари фойдаланган
D) Қонунлар қирл хокимиятини кучайганини кўрсатган

  1. Византия империясида ерга ишлов беришда асосан кимларнинг меҳнатидан фойдаланишган?

А) фақат эркин деҳқонлар меҳнатидан
В) қуллар ва эркин деҳқонлар меҳнатидан
С) фақат қуллар меҳнатидан
D) мардикор ва жамоатчи деҳқонларнинг меҳнатидан

  1. X аср охири XI аср бошларида Англияга нисбатан тажовуз қилган давлатни аниқланг

А) Германия В) Франция
С) Дания D) Россия

  1. Ўрта асрлар даврида Шарқ ва Европа мамлакатларидаги ерга эгалик қилишдаги асосий фарқни аниқланг

А) Шарқдаги сунъий суғориш тизими унинг бозордаги баҳосини ошириб юборган
В) Шарқ мамлакатларида, жумладан Мовароуннаҳрда ҳам ер унга ишлов берувчиларнинг хусусий мулки бўлган
С) Шарқда ерни сотиб олиш ва хўжайин-феодал сифатида деҳқончилик қилиш мумкин бўлган
D) Шарқда ернинг асосий эгаси давлат бўлган

  1. Ўрта асрларнинг ғарбий Европасида ўқиш қайси тилда олиб борилган?

А) лотин тилида
В) инглиз тилда
С) юнон тилида
D) италян тилида

  1. Араблар қайси халифа даврида ташки босқинчилик сиёсатида катта муваффақиятларга эришган?

А) Умар В) Абу Бакр
С) Али D) Усмон

  1. Турк хоқонлиги даврда ўн ўқ элнинг ҳокими қандай аталган?

А) ябғу В) шод
С) тудун D) такин

  1. Қуйидаги қайси давлат қўшинларида туман бошлиғи шад деб юритилган?

А) Эфталийлар давлатида
В) Сосонийлар давлатида
С) Тохарийлар давлатида
D) Турк хоқонлигида

  1. Қайси халифа ҳукмронлиги даврида уммавийларга қарши норозилик кучайган?

А) Муовия I даврида
В) Наср ибн Сайёр даврида
С) Марвон II даврида
D) Муҳаммад ибн Али давида

  1. Рофе ибн Лайс бошчилигидаги қўзғолон бошланган жойни аниқланг

А) Нахшаб В) Бухоро
С) Вардонзе D) Самарқанд

  1. Абу Муслим уммавийларга қарши қўзғолонга даъват этиш мақсадида қаерга yuborilgan edi?

А) Xuroson В) Eron
С) Movarounnahr D) Yettisuv

  1. Илк ўрта асрларда несторианликнинг маркази ҳисобланган жой номини аниқланг

А) Ангор тумани В) Косон шаҳри
С) Турфан шаҳри D) Ургут тумани

  1. V-VII асрларда Ўрта Осиё ҳудудида ташкил топган мустақил ҳокимликларнинг қайси бирида қуролсозлик яхши ривожланган эди?

А) Елоқда В) Чочда
С) Тохаристонда D) Фарғонада

  1. 555 йилgachа турклар қайси ҳудудлардаги бепоён ерларни эгаллаб олдилар?

А) шимолий Кавказдаги
В) жанубий Кавказдаги
С) Шарқий Туркистон ва Еттисув худулари
D) Тоҳаристон ва Чағониён

  1. Илк ўрта асрларда қайси юрт ҳукмдори “тудун” деб юритилган?

А) Елоқ В) Чоч
С) Тохаристон D) Фарғона

  1. 673 йилда кимнинг фармони билан Убайдуллоҳ ибн Зиёд Бухоро музофотига бостириб кирган?

А) Абул Аббос Саффоҳ В) Абу Бакр
С) Муовия I D) Умар ибн Абдулазиз

  1. V-VII асрларда Ўрта Осиё ҳудудида ташкил топган мустақил ҳокимликлар орасида энг йириги бу...

А) Сўғд В) Чоч
С) Тохаристон D) Фарғона

  1. VI асрда Чирчиқ, Зарафшон, Қашқадарё ва Амударё ҳавзаларида ... майда ҳокимликлар мавжуд эди

А) ўн еттига яқин В) ўн бешта
С) йигирмага яқин D) ўндан ортиқ

  1. Туркийлар 563 йилда эфталийлар давлати ерларига бостириб киришларида кимларнинг Балхга ҳужуми кўмагидан фойдаланишган?

А) Эрон аскарларининг
В) Тохаристон маликшоҳларининг
С) Афғонистон қўшинларининг
D) Хитой ҳарбийларининг

  1. V аср boshларида Ўрта Осиёга бостириб келган қабилаларни аниқланг.

А) кидарийлар В) хионийлар
С) эфталийлар D) тохарлар

  1. V аср 20-yilларида Ўрта Осиёга бостириб келган қабилаларни аниқланг.

А) кидарийлар В) хионийлар
С) эфталийлар D) тохарлар

  1. IV аср 70-yillarida Ўрта Осиёda davlatga asos solgan qabilani aniqlang.

А) кидарийлар В) хионийлар
С) эфталийлар D) тохарлар

  1. V аср 20-yillarida Ўрта Осиёda davlatga asos solgan qabilani aniqlang.

А) кидарийлар В) хионийлар
С) эфталийлар D) тохарлар

  1. Турк хоқонлигида кимлар Ябғу унвонига эга бўлиш ҳуқуқини қўлга киритди?
    А) катта ер эгалари

В) йирик саркардалар
С) уруғ сардорлари
D) хоқоннинг қариндошлари

  1. Эфталийлар Хитойга элчи юборган йилни аниқланг

А) 484 йил В) 531 йил
С) 488 йил D) 456 йил

  1. Турк хоқонлиги даврида қам шомонлик қандай дин бўлган?

А) деҳқончилик билан шуғулланувчи ўтроқ аҳолининг Ер ва Қуёшни улуғловчи дини
В) Кўк тангрига сиғинувчи яккахудолик дини
С) Она бўрини улуғловчи ва унга сиғинувчи яккахудолик дини
D) Кўк тангрига сиғинувчи чорвадор аҳолининг кўп худолик дини

  1. VIII асрнинг биринчи чорагида қайси Хуросон ноибига сўғдликлар қўзғолонини бостириш ва уларни исломга қайтариш вазифаси юклатилган эди?

А) Умар ибн Абдулазизга
В) Муовияга
С) Саид Харошийга
D) Марвон II га

  1. Хоқон Тўнябғу ҳокимларини маъмурияти билан бевосита боғлаш ва уларнинг устидан назорат ўрнатиш учун маҳаллий ҳукмдорларга қандай унвон берилганлигини аниқланг

А) иҳшид В) тудун
С) ябғу D) Елоқхон

  1. Бухорхудотнинг қизига уйланган Хуросон ноибини аниқланг

А) Саид Хароший
В) Умар ибн Абдулазиз
С) Муҳаммад ибн Али
D) Наср ибн Сайёр

  1. Турк хоқонлиги даврида Кўк тангри шарафига нима қурбонлик қилинган?

А) қора қашқа от В) хўроз
С) янги қўзичоқ D) қора хўкиз

  1. 751- йилda diyorimizga bostiirb kirgan Xitoy qo’shini qayerda tor-mor etilgan?

А) Talos vodiysi В) Parak vodiysi
С) Zarafshon vodiysi D) Farg’ona vodiyasi

  1. Қутайба қўшинлари Пойкандни эгаллаган йилни аниқланг

А) 707 йил В) 705 йил
С) 710 йил D) 709 йил

  1. VI-VII асрларда Ўрта Осиё аҳолисининг кўпчилиги қайси динга эътиқод қилишган?

А) буддавийликка В) зардуштийликка
С) исломга D) христианликка

  1. Илк ўрта асрларда Ўрта Осиё шаҳарларининг ички асосий қисми қандай ном билан аталган?

А) работ В) арк
С) кўшк D) шаҳристон

  1. 563-567 йилларда ...

А) Ҳиндистонда Харша империяс ташкил топди
В) Суй сулоласига Венди ҳукмронлик қилди
С) Японияда ҳокимият Минамото қўлига ўтди
D) Турк ҳоқонлиги эфталийлар давлатига зарба берди

  1. Илк ўрта асрларда Ўрта Осиё ҳудудида ташкил топган давлатларнинг қайси бири Хитойга ўз элчиларини юборган?

А) кидарийлар В) эфталийлар
С) хионийлар D) африғийлар

  1. Эфталийлар даврида қайси давлат ҳукмдорлари ўз саройларини Ўрта Осиёдан келтирилган рангли шишалар билан безатишган?

А) Эрон шаҳаншоҳлари
В) Хитой императорлари
С) Ҳиндистон рожалари
D) Византия императорлари

  1. Хуросон ноиби бўлган Наср инб Сайёр мамлакатда ўз мавқеини мустаҳкамлаш учун...

А) исломга эътиқод қилувчиларни хирождан озод этди
В) молия ислоҳоти ўтказди
С) ўзига таянч куч сифатида Ироқдан йирик ер эгаларини Мовароуннаҳрга кўчириб келтирди
D) мусулмон оламидаги илк ҳарбий ислоҳотларни амалга оширди

  1. Қутайба ибн Муслимга жангисз таслим бўлган жой номини аниқланг

А) Марв В) Чағониён
С) Исфижоб D) Чоч

  1. Араб халифалигидаги расадхоналарда олимлар ...... ни ҳисоблаб чиқишган?

А.дунё океанлари сатхини
В.Осиё қитъасининг кенглик ва узунлик ўлчамларини
С.ер шари меридианини
Д.Европа қитъаси кенглик ва узунлик ўлчамларини

  1. Халифа Усмон ҳукмронлиги йилларида қўлга киритилган ҳудудларни аниқланг.

1Арабистон ярим ороли 2.Эрон 3.Доғистон
4.Фаластин ва Сурия 5.Миср ва Ливия
А.1-4 В.3-4-5 С.1-2-4 Д.2-3

  1. Араб халифалигида закот .....олинган?

А.ҳосилдан В.исломни қабул қилмаган аҳолидан
С.чорва ва савдодан Д.ажамлардан

  1. Оромий ёзувини кимлар ихтиро қилган?

А.финикияликлар В.араб христианлари
С.форслар Д.хуросонликлар

  1. Испанияда ташкил топган мустақил амирлик Қурдоба амирлиги номини олган даврда жаҳон тарихида яна қандай воқеа содир бўлди?

А.Ҳиндистонга мусулмон давлатлари ҳукмдорларининг ҳужумлари бошланди
В.Болгария подшолиги ташкил топди
С.Византияга славян қабилаларининг ҳужумлари бошланди
Д.мусулмон адабиёти намуналари форс тилига таржима қилина бошлади

  1. IX-асрда Аббосийлар қўлида қайси ҳудуд қолган?

А.Миср В.Мовароуннаҳр
С.Эрон ва Хуросон Д.Яқин Шарқ ва Арабистон

  1. Араб халифалигидаги йирик шаҳарларда ҳаммомлар нимадан қурилган?

А.тошдан В.пишиқ ғиштдан
С.хом ғиштдан Д.мармардан

  1. Илк ўрта асрларда эркин зироатчи,қўшчиларни қандай ном билан аташган?

А.кадивар В.кашоварз
С.хвабу Д.қораунас

  1. Тупроққалъа ҳозирги қайси туманда жойлашган?

А.Гурлан В.Шовот
С.Хазорасп Д. Элликқалъа

  1. Қўлида лочин қўндирилган ҳукмдор тасвири туширилган танга Хоразмнинг қайси обидасидан топилган?

А.Тупроққалъа В.Кат
С.Анқақалъа Д.Балх

  1. Қуйидаги воқеаларни бўлиб ўтган даврлари билан тўғри тартибда жойлаштиринг.

1.Ўрта Осиёга хионийларнинг ҳужумлари бошланди
2.Ғарбий Турк ҳоқонлиги ниҳоятда кучайди
3.Ўрта Осиёлик шишасозлар хитойлик ҳунармандларига рангли шиша ясашни ўргатди
4.Византияниг кучсизланиши славян қабилаларининг истилоларига йўл очди
а.IV-аср в.V-аср с.VII-аср д.VI-аср
А.1-в, 2-д, 3-с, 4-а В.1-а, 2-с, 3-в, 4-д
С.1-в, 2-д, 3-д, 4-а Д.1-а, 2-д, 3-в, 4-с

  1. Фарғона деҳқонлари асосан қандай экинлар эккан?

А.шоли ва буғдой В.арпа ва жавдар
С.пахта ва шоли Д.пахта ва буғдой

  1. Бизнинг замонамизгача сақланиб қолган суғд ёзувлари қайси ёдгорликларда қайд этиб ўрганилган?

А.Варахша,Болаликтепа,Турфан
В.Афросиёб,Муғ қалъаси,Турфан
С.Муғ қалъаси,Афросиёб,Варахша Д.Турфан,Болаликтепа,Афросиёб

  1. Кидарийлар қаерда 75 йил ҳукмронлик қилган?

А.Шарқий Эронда
В.Жанубий Хуросонда
С.Шимоли-Шарқий Эронда
Д.Шимолий Ҳиндистонда

  1. Эфталлар davlati tarkibga quyidagi hududlardan qaysi biri kirmagan?

А. Шарқий Эрон
В.Шарқий Туркистон
С. Шимолий Ҳиндистон
Д. Ўрта Осиё

  1. Перўз эфталларга қарши нечанчи йилда юриш қилди?

А.488 йилда В.486 йилда
С.484 йилда Д.482 йилда

  1. Эфталлар давлати қайси ҳудудларни ўз ичига олган?

А.Ўрта Осиё,Ғарбий Эрон,Шимолий Ҳиндистон,Шарқий Туркистон
В.Ўрта Осиё,Афғонистон, Покистон, Шарқий Туркистон, Шимолий Ҳиндистон
С.Ўрта Осиё,Шарқий Эрон,Шимолий Ҳиндистон,Ғарбий Туркистон
Д.Ўрта Осиё,Шарқий Эрон,Марказий Ҳиндистон,Шарқий Туркистон

  1. Қадимий Дарғом канали қайси ҳудудларни сув билан таъминлаган?

А.Тошкент воҳаси ва Жанубий Қозоғистон ерларини
В.Қашқадарё воҳасини
С.Фарғона водийсини
Д. Самарқанд вилоятини

  1. Ўрта асрларда Қарши ҳудудлари қандай ном билан аталган?

А.Кеш В.Нахшаб
С.Чағониён Д.Уструшона

  1. Бу даврда қайси тил халқаро савдо тили сифатида Еттисув ва Фарғона орқали Хитойгача кириб борган?

А.туркий тил В.форс тили
С.суғд тили Д.тоҳар тили

  1. V-VI асрларда Ўрта Осиёда қайси ёзувлар тарқалган эди?

А.тоҳар,хоразм,бақтрия В.суғд,хоразм,эфтал
С.хоразм,суғд,бақтрия Д.кушон,оромий,суғд

  1. Турк ҳоқонлигининг маркази қайси ҳудудда жойлашган эди?

А.Олтойда В.Чу водийсида
С.Сибирда Д.Парак водийсида

  1. Эфталлар давлати мағлубиятидан сўнг Турк хоқонлиги тасарруфига қайси ҳудудлар ўтди?

А.Амударёнинг жанубий қирғоқларигача бўлган вилоятлар
В.Амударёнинг ўнг соҳиллари бўйлаб,Каспий денгизигача бўлган ҳудудлар
С.Сирдарёнинг чап соҳиллари бўйлаб,Оролгача бўлган ҳудудлар
Д.Сирдарёнинг ўнг соҳиллари бўйлаб,Каспий денгизигача бўлган ҳудудлар

  1. Шарқий Турк ҳоқонлигининг пойтахти қаерда қарор топган?

А.Еттисувда В.Шарқий Туркистонда
С.Мўғулистонда Д.Олой водийсида

  1. Қайси ҳукмдор Ғарбий Турк ҳоқонлигида бошқарув ислоҳоти ўтказди?

А.Истами В.Қорачўрин
С.Шери Кишвар Д.Тўнябғу

  1. Бу даврда Ғарбий Турк хоқонлигидан Хитойга неча марта савдо элчилиги юборилди?

А.4 марта В.6марта С.7 марта Д.9 марта

  1. Туркистондаги мустақил ҳокимликлар орасида энг йириги қайси эди?

А.Суғд В.Тохаристон С.Фарғона Д.Чоч

  1. Тохаристон ҳокимлиги нечта тоғ ва тоғолди вилоятларидан иборат эди?

А.20 та В.24 та С.27 та Д.28 та

  1. Тохаристон ёзуви нечта харфдан иборат бўлган?

А.22 та В.25 та С.27 та Д.29 та

  1. Тарихий ёдгорликлардан бири саналган Муғ қалъаси харобалари қаерда жойлашган?

А.Самарқандда В.Шарқий Туркистонда
С.Панжикент яқинида Д.Бухоро яқинида

  1. Фарғонадан қўшни мамлакатларга қандай маҳсулотлар чиқарилган?

А.олтин ва кумуш буюмлар,туз,чинни буюмлар
В.чинни ва сопол буюмлар,қурол-яроғлар
С.заргарлик ва чинни буюмлар,отлар
Д.бўёқ,рангли шиша буюмлар,дори-дармонлар

  1. V-аср 50 йилларида қайси давлат билан сосонийлар ўртасида зиддият кучайиб,улар бир бирига душман бўлиб қолган?

А.тохарлар В.хионийлар
С.эфталлар Д.Турк хоқонлиги

  1. Ғарбий Турк хоқони Тўнябғу ҳукмронлиги бошланган йилда яна қандай воқеа содир бўлди?

А.Ҳиндистонда гупталар сулоласи ҳукмронлигига асос солинди
В.Хитойда Тан сулоласи ҳукмронлиги бошланди
С.Когурё хитойларни ўз ҳудудидан бутунлай қувиб чиқарди
Д.Норманнлар Лондонни босиб олиб, ёндириб юборди

  1. Қуйидагилардан илк ўрта асрлардаги Фарғонанинг марказий шаҳарларини кўрсатинг.

А.Асака,Ҳўқанд,Ахсикат В.Андугон,Косон,Қува
С.Марғилон,Косон,Ахси Д.Косон,Ахсикат,Қува

  1. Суғд ва Хоразм ёзувлари қайси ёзув асосида майдонга келган?

А.кушон В.санскрит
С.оромий Д.бақтрия

  1. 653-йилда Сўғдга кимлар бостириб кирди?

А.кидарийлар В.эфталийлар
С.турклар Д.хионийлар

  1. Бизнинг замонамизгача сақлани қолган суғд ёзувлари қайси ёдгорликларда қайд этиб ўрганилган?

А.Варахша,Болаликтепа,Турфан
В.Афросиёб,Муғ қалъаси,Турфан
С.Муғ қалъаси,Афросиёб,Варахша
Д.Турфан,Болаликтепа,Афросиёб

  1. Қайси туман бутун Ўрта Осиёдаги насронийлик марказларидан ҳисобланган?

А.Бойсун В.Кеш
С.Ургут Д.Косон

  1. Қуйидагилардан бир даврда бўлиб ўтган воқеаларни кўрсатинг.

1.Ўрта Осиёга эфталларнинг кириб келиши

  1. Қуйидаги воқеалардан қайси бири Элоқ давлати Ғарбий турк хоқонлигига бўйсундирилган даврда содир бўлмаган?

А.Ғарбий Судандаги Гана давлати вужудга келди
В.Ҳиндистондаги Гупталар давлати парчаланиб кетди
С.Византияликлар томонидан /“славянлар” атамаси ишлатила бошлади
Д.Франкларнинг чек ерлари деҳқон оиласининг сотиши ёки инъом этиши мумкин бўлган мулки-аллодга айланди

  1. Хоразм Қанғ давлатидан ажраб чиққан даврда яна қандай воқеа бўлиб ўтди?

А.Миср ва Сурия Византия қўлидан кетди
В.Ғарбий Турк хоқонлиги ва Хитой ўртасида иқтисодий муносабатлар айниқса кучайди
С.франк феодаллари ерларида қуллар, колонлардан ташқари ўз эркини йўқотган франклар ҳам ишлай бошлади
Д.Хитойда ер эгалиги муносабатлари шакллана бошлади

  1. Ўрта Осиёга хионийлар davlati tashkil topgan пайтда

А.Буюк Карлнинг 46 йиллик ҳукмронлиги бошланди
В.Буюк Альфред данияликлар билан тинчлик сулҳини тузди
С.Аксумда маҳаллий ёзув ислоҳоти ўтказилди
Д.Мали аҳолиси ислом динини қабул қилди

  1. Кидарийлар Хоразм ва Амударё ҳавзасига қаердан кириб келди?

А.Шарқдан Сирдарё ва Орол бўйлари орқали
В.Еттисув ва Шарқий Туркистондан
С.Хитойнинг шимоли-ғарбий ҳудудидан(Хеси)
Д.Туроннинг жанубий ва Харкон(Каспий) денгизининг шимолидаги яйловлардан

  1. V asrning 20 - yillarida Xorazm va Amudaryo havzasiga kirib kelgan ko’chmanchi chorvadorlarni aniqlang.

A) Xiyoniylar B) Toxarlar
C) Kidariylar D) Eftallar

  1. Buyuk Ipak yo’li orqali olib borilgan savdoda kimlar vositachilik rolini o’ynaganlar?

A) so’g’diylar B) turklar
C) eronliklar D) xitoyliklar

  1. Eftallar hukmronligi davrida Yettisuv, Farg’ona, Sharqiy Turkiston va Xitoygacha bo’lgan hududda keng qo’llanilgan tilni aniqlang.

A) Turk tili B) So’g’d tili
C) Xitoy tili D) Fors tili

  1. Turklarning g’arbga tomon yurishlariga kim boshchilik qilgan?

A) Bumin B) Istami C) Ashina D) Tuu

  1. Turklаr Amudaryogacha bo’lgan hududlarni qаchоn zаbt etdilаr?

A) 555-yildа B) 567-yildа
C) 575-576-yillаrdа D) 563-yildа

  1. Turk хоqоnligining аsоsini nimа tаshkil etgаn?

A) feodal mulklar B) qаbilаlаr ittifоqi
C) qo’shin D) yarim mustaqil mulklar ittifoqi

  1. Yabg’u yoki Jаbg’u dеb kimgа аytilgаn?

A) O’n o’q bo’dun yoki elning hоkimigа
B) Dаvlаt bоshlig’igа
C) Bоsh vаzirgа
D) Bоsh qo’mоndоngа

  1. VI asrda Chirchiq, Zarafshon, Qashqadaryo va Amudaryo havzasida nechta mayda feodal davlatlar mavjud edi?

A) 10 ta B) 10 dan ortiq
C) 15 ta D) 20ga yaqin

  1. G’arbiy Turk xoqonligining kuchaygan davrini aniqlang.

A) VI asrning so’nggi choragi
B) VII asrning birinchi choragi
C) VII asrning ikkinchi choragi
D) VII asrning uchinchi choragi

  1. Turk hunarmandlari yasagan qanday mahsulotlar o’zining xilma-xilligi va puxtaligi bilan ajralib turar edi?

A) Zeb-ziynatlar va qurol-yaroqlar
B) O’tovlar va egar-jabduqlar
C) Qog’oz va ipak matolar
D) Qishki kiyim-kechak va poyabzallar

  1. VII аsrning birinchi yarmidа G’аrbiy Turk

хоqоnligi bilаn ... o’rtаsidа iqtichоdiy аlоqаlаr аyniqsа fаоllаshdi.
A) Erоn B) Vizаntiya
C) Хitоy D) Hindistоn

  1. Ilk o’rtа аsrlаrdа Fаrg’оnаdаn qo’shni mаmlаkаtlаrgа nimаlаr chiqаrilgаn?

A) hisоri qo’ylаr vа tulpоrlаr
B) оltin, jеz, nоvshаdil
C) bo’yoq, rаngli shishа buyumlаr, dоri-dаrmоnlаr
D) Bаrchа jаvоblаr to’g’ri.

  1. Arab mualliflari Ibn Havqal va Istaxriy bergan ma’lumotlarga ko’ra, ilk o’rta asrlarda Binkent (Toshkent) da … darvoza bo’lgan.

A) 22 ta B) 3 ta C) 17 ta D) 10 ta

  1. Turk runik yozuvi nechta harfdan iborat edi?

A) 26 ta B) 28-30ta C) 33ta D) 38-40ta

  1. Qadimgi turk-runik yozuvi yodgorliklari … topib o’rganilgan.

A) Oltoy va Sharqiy Turkistondan
B) Yettisuvdan
C) Farg’ona va Zarafshon vodiylaridan
D) A, B, C

  1. O’rtа Оsiyodа nasroniylik (хristiаnlik) mаrkаzi bo’lgаn jоyni аniqlаng.

A) Urgut B) Chоch
C) Fаrg’оnа D) Rоmitаn

  1. Turklarda Ko’ktangri sharafiga qurbonlik uchun … so’yilgan.

A) qora qashqa ot B) peshonasi qashqa ho’kiz
C) qora qo’chqor D) A, B, C

  1. Muhаmmаd pаyg’аmbаr ... yildа аrаblаrni yagоnа dаvlаtgа birlаshtirdi.

A) 630 B) 632 C) 634 D) 644

  1. 673-yilda Ubaydulloh ibn Ziyod qaysi xalifaning farmoni bilan Buxoro muzofotiga bostirib kirdi?

A) Abu Bakr B) Umar
C) Usmon D) Muoviya I

  1. Qutayba ibn Muslim qachon Xurosonga noib qilib tayinlandi?

A) 703-yilda B) 704-yilda
C) 705-yilda D) 706-yilda

  1. Qutаybа ibn Muslimning hаrbiy yurishlаri ...

A) 705-yildа, Bаlх vilоyatidаn bоshlаndi.
B) 709-yildа, Buхоrоdаn bоshlаndi.
C) 711-yildа,, Хоrаzmdаn bоshlаndi.
D) 712-yildа, Sаmаrqаnddаn bоshlаndi.

  1. 710-yildа Qutаybа qаysi shаhаrlаrni bоsib оldi?

A) Buхоrо vа Pоykаndni
B) Tеrmiz vа Bаlхni
C) Nахshаb vа Kеshni
D) Mаymurg’ vа Rоmitаnni

  1. Mа’lumki, хаlifа Umаr ibn Аbdulаziz (717-719) yangi yеrlаrni zаbt etishni to’xtatish vа moliyaviy islоhоt o’tkаzish hаqidа fаrmоn bеrаdi. Ushbu fаrmоngа binоаn ...

A) хirоjning miqdоri kаmаytirildi.
B) musulmоn аrаblаr bilаn bir qаtоrdа islоmni yangi qаbul qilgаn yеrli хаlqlаrdаn хirоj vа jizyа sоliqlаrini оlish bеkоr qilindi.
C) zаkоt sоlig’ining hаjmi оshirildi.
D) jizyа sоlig’i bеkоr qilindi.

  1. 720-yilda So’g’dda xalq qo’zg’olonlarining boshlanishiga nima turtki bo’ldi?

A) Xalifalik ma’muriyatining hammadan yoppasiga jizya solig’ini olish haqidagi buyrug’i
B) Yangi soliqlarning joriy etilishi
C) Arablarga berilgan imtiyoz
D) Yuqoridagilarning barchasi.

  1. Movarounnahr aholisini tinchlantirish va arablar hokimiyatini mustahkamlash maqsadida islom dinini qabul qilganlardan xiroj va jiz’ya soliqlarni olmaslikka qaror qilgan Xuroson noibi kim?

A) Ashros B) Qutayba ibn Muslim
C) Said Xaroshiy D) Said ibn Abdulaziz

  1. Xalifalik taxti uchun kurash boshlagan Abbosiylar sulolasining vakili - …

A) Ali ibn Abu Tolib
B) Muhammad ibn Abbos
C) Abulabbos Saffoh
D) Muhammad ibn Ali

  1. Аbu Muslim qаchоn Хurоsоn mаrkаzi Mаrv shаhrini egаllаdi?

A) 744-yildа B) 748-yildа
C) 755-yildа D) 769-yildа

  1. Muqanna tarafdorlarining targ’iboti qaysi shaharlarda yaxshi samara berdi?

A) Naxshab va Buxoroda
B) Naxshab va Keshda
C) Kesh va Buxoroda
D) Kesh va Marvda

  1. 806-yilda Samarqandda boshlangan qo’zg’olonga kim boshchilik qildi?

A) Xoshim ibn Haqim B) Abu Muslim
C) Rofe ibn Lays D) Sumbad

  1. VIII asr oxiri – IX asr boshlarida Arab xalifaligi hokimiyatini zaiflashtirgan omillarni aniqlang.

A) Movarounnahr va Xuroson aholisining tez-tez qo’zg’olon ko’tarib turishi
B) Mamlakat ichida uzluksiz davom etgan o’zaro urushlar
C) Xorijiy davlatlarning bosqinchilik yurishlari
D) A va B

  1. Qаdimdа qаrluqlаr qаyеrdа yashаgаnlаr?

A) Оltоyning g’аrbidа
B) Irtish dаryosining o’rtа оqimidа
C) Yеttisuv o’lkаsidа
D) А, B, C

  1. Qаrluqlаr dаvlаti qаchоn vа qаyеrdа tаshkil tоpdi?

A) VI аsrdа, Оltоydа
B) VII аsr bоshlаridа, G’аrbiy Sibirdа
C) VIII аsr o’rtаlаridа, Yеttisuvdа
D) IX аsr охirlаridа, Shаrqiy Turkistоndа

  1. Qarluqlar davlatining poytaxti qaysi shahar edi?

A) Sig’noq B) Suyob
C) O’tror D) Taroz

  1. Qarluqlar davlatining podshohlari nima deb atalgan?

A) yabg’u B) xoqon
C) gurxon D) sulton

  1. Qarluqlarning katta qismi … musulmon bo’lgan.

A) VIII asrning o’rtalarida
B) IX asrning oxirlarida
C) X asrning o’rtalarida
D) XI asrning boshlarida

  1. X asrda Movarounnahrga ko’chib kelgan qarluqlar qayerga o’rnashdilar?

A) Shosh atroflariga B) Farg’onaga
C) Zarafshon vodiysiga
D) Barcha javoblar to’g’ri.

  1. Qarluqlar davlatida joylashgan shaharlarni aniqlang.

A) Navkat, Jo’l B) Karmana, Yor
C) Bu davlatda shaharlar bo’lmagan
D) A va B

  1. Ma’lumki, IX asrning oxiri - X asrning boshlarida O’g’uzlar davlati tashkil topgan. Ushbu davlat qaysi hududda joylashgan edi?

A) Sirdaryo havzasida
B) Orol dengizi bo’yida
C) Yettisuv va Charqiy Turkistonda
D) A va B

  1. O’g’uzlar davlatining poytaxti qaysi shahar edi?

A) Binkat B) Sig’noq
C) Suyob D) Yangikent

  1. Qachondan boshlab o’g’uzlar islom dinini qabul qildilar?

A) VIII asrdan B) IX asrdan
C) X asrdan D) XI asrdan

  1. X аsr birinchi choragidа kimlаr O’g’uzlаr dаvlаtigа qаqshаtqich zаrbа bеrdilаr?

A) qipchоqlаr B) qаrluqlаr
C) хаzаrrlаr D) pеchеnеglаr

  1. Saljuqiylar sulolasi qaysi qabilaga mansub edi?

A) yag’molar B) jikillar
C) qipchoqlar D) o’g’uzlar

  1. O’g’uzlar qaysi xalqlarning etnognezida muhim rol o’ynadi?

A) turkmanlarning B) ozarbayjonlarning
C) qoraqalpoqlarning
D) Barcha javoblar to’g’ri.

  1. O’zbek va tojiklarning etnogenezida muhim rol o’ynagan qabilani aniqlang.

A) qarluqlar B) o’g’uzlar
C) yag’molar D) jikillar

  1. Nimа sаbаbdаn хаlifаlik Mоvаrоunnаhr vа Хurоsоndа оlib bоrаyotgаn siyosаtini o’zgаrtirdi?

A) Bu yеrdа оg’ir siyosiy vаziyat yuzаgа kеlgаni uchun
B) Хаlifаlikdа yangi sulоlа hоkimiyat tеpаsigа kеlgаni uchun
C) Bu yеrdа оg’ir iqtisоdiy vаziyat yuzаgа kеlgаni uchun
D) Bаrchа jаvоblаr to’g’ri.

  1. VIII asrning oxiri-IX asrning boshlarida Abbosiylarning Movarounnahr va Xurosonda olib borgan siyosatida qanday o’zgarish ro’y berdi?

A) Mehnatkashlar bir necha og’ir soliqlardan ozod qilindi.
B) Ular boshqarish ishiga mahalliy zodagonlarni jalb eta boshlashdi.
C) Movarounnahr va Xurosonda bir necha islohotlar o’tkazildi.
D) Qishloq xo’jaligini rivojlantirish maqsadida yangi irrigatsiya inshootlari bunyod etildi.

  1. 809-813-yillarda …

A) Ma’mun va Amin o’rtasida xalifalik taxti uchun kurash olib borildi.
B) Rofe ibn Lays boshchiligida qo’zg’olon sodir bo’ldi.
C) Xorun ar-Rashid xalifalikni boshqardi.
D) O’g’uzlar Movarounnahrga yurishlar qildilar.

  1. 813-yilda Ma’mun xalifalik taxtiga o’tirdi. Bu ishda unga kim yordam berdi?

A) Tohir ibn Husayn boshiligidagi Movarounnahr va Xuroson mulkdorlari
B) Somoniylar boshchiligidagi Movarounnahr mulkdorlari
C) Xalifaliking markaziy viloyatlaridagi arab zodagonlari.
D) A, B, C

  1. Tohir ibn Husayn qachon Xuroson noibi etib tayinlandi?

A) 806-yilda B) 810-yilda
C) 821-yilda D) 830-yilda

  1. IX asrning boshida Movarounnahr viloyatlariga qaysi xonadon vakillari hokim etib tayinlandi?

A) Tohiriylar B) Somoniylar
C) Safforiylar D) Abbosiylar

  1. Fаrg’оnаgа nоib etib tаyinlаngаn Sоmоniylаr хоnаdоni vаkili - ...

A) Nuh B) Yahyo C) Ilyos D) Аhmаd

  1. Tоhir ibn Husаyn ... yildа хаlifаning nоmini хutbаdаn chiqаrib yubоrdi.

A) 821 B) 822 C) 823 D) 824

  1. Abul Abbos Abdulloh davrida Xuroson va Movarounnahr markazi qayerdan qayerga ko’chirildi?

A) Marvdan Sabzavorga
B) Marvdan Balxga
C) Marvdan Samarqandga
D) Marvdan Nishopurga

  1. Kimni “g’оziy” dеb аtаgаnlаr?

A) g’оz bоquvchilаrni
B) qаddini bаlаnd ko’tаrib yuruvchi shахslаrni
C) vаtаn оzоdligi uchun kurаshuvchi jаngchilаrni
D) hаq din uchun kurаshuvchi jаngchilаrni

  1. Mа’lumki, 873-yildа Хurоsоndа g’оziylаr ishtirоkidа qo’zg’оlоn ro’y bеrdi. Nаtijаdа ...

A) Tоhiriylаr hukmrоnligi tugаtildi.
B) Hоkimiyat Sаffоriylаr qo’ligа o’tdi.
C) Sоmоniylаr hukmrоnligi tugаtildi.
D) А vа B

  1. Хаlqlаrning kеlib chiqishi fаndа nimа dеb аtаlаdi?

A) etnоgеnеz B) аntrоpоgеnеz
C) etnоlоgiya D) etnоgrаfiya

  1. Sаffоriylаr dаvlаtining аsоschisi – Ya’qub vа Аmr ibn Lаys kimlаr bo’lgаn?

A) tunukаsоz B) misgаr
C) qаlqоn yasоvchi D) to’quvchi

  1. Mоvаrоunnаhr bаrchа vilоyatlаrini birlаshtirish vа uni Хurоsоndаn аjrаtib оlish siyosаtini оlib bоrgаn Somoniy hukmdorni аniqlаng.

A) Аhmаd B) Nuh C) Nаsr D) Ismоil

  1. Somoniy hukmdorlardan kim birinchi bo’lib kumush dirham zarb ettirdi?

A) Nuh B) Ahmad C) Nasr D) Ismoil

  1. Ismoil Somoniy qachon butun Movarounnahrning yagona hukmdori bo’ldi?

A) 874-yilda, Buxoroning hokimi bo’lganidan so’ng
B) 888-yilda, Nasr qo’shinlarini tor-mor qilganidan so’ng
C) 893-yilda, Tarozni fath etganidan so’ng
D) 900-yilda, Safforiylar ustidan g’alaba qozonganidan so’ng

  1. 893-yildа Ismоil Sоmоniy ...

A) kumush tаngа zаrb ettirdi.
B) Хurоsоnni egаllаb оldi.
C) Tаrоz shаhrini zаbt etib, dаshtliklаrgа qаqshаtqich zаrbа bеrdi.
D) Kаmpirаk dеvоrini bаrpо etdi.

  1. Аmr ibn Lаysgа Хurosоn bilаn birgа Mоvаrоunnаhr ustidаn hukm yuritish hаqidаgi yorliqni bеrgаn хаlifаni аniqlаng.

A) Mu’tаzid B) Muntаsir
C) Mа’mun D) Хorun аr-Rаshid

  1. Xuroson qachon Somoniylar qo’l ostiga o’tdi?

A) 874-yilda B) 875-yilda
C) 888-yilda D) 900-yilda

  1. Somoniylar davlatining poytaxti qaysi shahar edi?

A) Buxoro B) Samarqand
C) Taroz D) Nishopur

  1. Somoniylar davlatining markaziy boshqaruv organlarini aniqlang.

A) oliy kengash va vazirliklar
B) dargoh va vazirlar mahkamasi
C) dargoh va devonlar
D) qozilar va devonlar

  1. Nаrshахiyning yozishichа, Sоmоniylаr dаvlаti ... devоn оrqаli idоrа qilingаn.

A) 5 tа B) 10 tа C) 15 tа D) 20 tа

  1. Sоmоniylаr dаvlаtining bоsh bоshqаruv mаhkаmаsi ... hisоblаnаdi.

A) dеvоni mustаvfiy B) dеvоni аmir ul-mulk
C) dеvоni shurаt D) dеvоni vаzir

  1. Qаysi hukmdоr dаvridа Buхоrоdа dеvоnlаr uchun sаrоy qurildi?

A) Ismоil B) Nаsr ibn Аhmаd
C) Nаsr II D) Nuh II

  1. Sharqda islom dinining eng nufuzli markazlaridan biriga aylangan shaharni aniqlang.

A) Balx B) Buxoro
C) Samarqand D) Namangan

  1. Buxoroda ilk madrasa qachon bino qilindi?

A) VIII asrda B) IX asrda
C) X asrda D) XI asrda

  1. Buxoroda qurilgan eng qadimiy madrasa … deb atalgan.

A) Farjak B) Govkushon
C) Ko’kaldosh D) Modarixon

  1. Sоmоniylаr dаvlаtidа din pеshvоlаri nimа dеb аtаlgаn?

A) ustоd B) shаyхulislоm
C) хаtib D) imоm

  1. Somoniylar saroyidagi eng oliy unvon - …

A) vazir B) hojib ul-hujjob
C) hojibi buzruk D) B va C

  1. IX-X аsrlаrdа Mоvаrоunnаhr vа Хоrаzm аhоlisining аsоsiy qismi ... bilаn shug’ullаnаr edi.

A) chоrvаchilik B) hunаrmаndchilik
C) sug’оrmа dеhqоnchilik D) sаvdо-sоtiq

  1. ... yuqоri nаvli qоg’оz ishlаb chiqаrishаr edi.

A) Buхоrоdа B) Sаmаrqаnddа
C) Urgаnchdа D) Qo’qоndа

  1. Хоrаzmdа rivоjlаngаn hunаrmаndchilik sоhаsini аniqlаng.

A) qаyiqsоzlik B) sаrrоjlik
C) to’qimаchilik D) tеmirchilik

  1. Somoniylar davrida o’zining to’qilgan matolari bilan shuhrat qozongan qishloqlarni aniqlang.

A) Romitan, Vobkent B) Zandana, Vador
C) Dahbed, Moturud D) Roshidon, So’x

  1. IX-X asrlarda qaysi hududlarda konchilik rivojlangan edi?

A) Zarafshon tog’larida B) Eloq viloyatida
C) Farg’ona tog’larida D) A, B, C

  1. Aksum davlati yuksalgan davrda qaysi hududlarni egallagan edi?

A) Jаnubiy Arabiston va Sharqiy Sudanning bir qismi
B) Shimoli-sharqiy Afrikaning asosiy qismi
C) Sharqiy Afrikaning kata qismi
D) Niger va Senegal daryolari xavzasi

  1. Somoniylar davlatida zarb etilgan kumush tangalarning nomi qaysi variantda xato berilgan?

A) ismoiliy B) muhammadiy
C) g’itrifiy D) fals

  1. Somoniylar davlatida kumush tangalar qaysi shaharlarda zarb etilgan?

A) Marv va Shoshda B) Samarqandda
C) Buxoroda D) Barcha javoblar to’g’ri.

  1. Sоmоniylаr dаvlаtidа yuqоri sifаtli sоf kumushdаn zаrb etilib, аsоsаn хаlqаrо sаvdоdа ishlаtilgаn tаngаlаr nimа dеb аtаlgаn?

A) ismоiliy B) muhаmmаdiy
C) g’itrifiy D) dirхаm

  1. Somoniylar davrida mavjud bo’lgan yer egaligi shakllarini aniqlang.

A) mulki sultoniy B) mulk yerlari
C) vaqf yerlari
D) Yuqoridagilarning barchasi

  1. «Mulk xos» deb atalgan yerlardan olinadigan soliq nomini aniqlang.

A) xiroj B) zakot C) ushr D) jizya

  1. Sоmоniylаr dаvridа qаysi yеrlаr “mulki хоs” dеb yuritilgаn?

A) jаmоа yеrlаri
B) ruhоniylаr vа sаyyidlаrning yеrlаri
C) fеоdаllаr vа hаrbiylаrning yеrlаri
D) bаrzikоrlаrning yеrlаri

  1. Davlat oldidagi xizmatlari evaziga ma’lum muddatga berilgan yer-mulk nima deb atalgan?

A) iqto B) vaqf C) mulk D) A, B, C

  1. Bаrzikоr – bu ...

A) “qo’shchi”
B) yеrni ijrаgа оlgаn shахs
C) qаrаm yoki krеpоstnоy dеhqоn
D) А vа B

  1. Qo’sh vа urug’likni yеr egаsining hisоbidаn ishlаtgаn qo’shchi hоsilning ... ulushigа egа bo’lаrdi.

A) 1/3, 1/4 yoki 1/5 B) 1/10 yoki 1/12
C)1/2 yoki 1/3 D) To’g’ri jаvоb yo’q.

  1. Qachon Somoniylar davlatida aholidan bir yilda ikki marta soliq undirib olinadi?

A) 952-yilda B) 893-yilda
C) 900-yilda D) 942-yilda

  1. Qаysi hukmdоrlаr dаvridа Sоmоniylаr dаvlаtidа siyosiy vаziyat nihоyatdа kеskin tus оldi?

A) Nuh ibn Nаsr vа Ibrоhim
B) Nuh vа Nuh II
C) Аbu Аli Chаg’оniy vа Fоyiq
D) Mаnsur vа Аli Simjuriy

  1. Ma’lumki, 947-yilda Somoniy hukmdor Nuh ibn Nasrga qarshi …isyon ko’tardi.

A) amakisi Ibrohim B) Abu Ali Chag’oniy
C) Sabuqtegin D) Foiq

  1. Buxoroda harbiy askarlar qo’zg’oloni qachon bo’lib o’tdi?

A) 947-yilda B) 952-yilda
C) 961-yilda D) 977-yilda

  1. Somoniylar davlati og’ir vaziyatga tushib qolgan paytda mamlakatda kimlarning siyosiy nufuzi ortdi?

A) saroy gvardiyasining B) turk hojiblarning
C) islom peshvolarining D) A va B

  1. G’aznaviylar davlatiga kim asos solgan?

A) Alptegin B) Sabuqtegin
C) Mahmud G’aznaviy D) Sulton Mas’ud

  1. Qachon Mahmud G’aznaviy Xorazmni o’z davlatiga qo’shib oldi?

A) 997-yilda B) 1017-yilda
C) 1046-yilda D) 1030-yilda

  1. G’aznaviylar davlati qachon tugatildi?

A) 1030-yilda B) 1041-yilda
C) 1186-yilda D) 962-yilda

  1. Tarixiy atamalarning mazmuni to’g’ri ko’rsatilgan javobni aniqlang.

1. Vaqf 2. Mulki sultoniy
3. Mulk 4. Mulki xos
5. Sayyidlar 6. Ushr
a) xususiy yerlar
b) ruhoniylar va sayyidlarga berilgan yerlar
c) masjid, madrasa, xonaqoh va maqbaralarga berilgan yerlar
d) Payg’ambar Muhammad avlodlari
f) davlat yerlari
e) hosilning 1/10 miqdorida olinadigan soliq
A) 1-a, 2-b, 3-c, 4-d, 5-f, 6-e
B) 1-e, 2-f, 3-b, 4-c, 5-a, 6-d
C) 1-b, 2-f, 3-a, 4-c, 5-d, 6-e
D) 1-c, 2-f, 3-a, 4-b, 5-d, 6-e

  1. G’aznaviylar davlatida shahar hokimi nima deb atalgan?

A) voliy B) rais C) amid D) qutvol

  1. G’aznada yashagan olim va mutafakkirlardan qaysi biri “Tarixi Mas’udiy” nomli asar yozgan?

A) Beruniy B) Nosir Xisrav
C) Bayhaqiy D) Firdavsiy

  1. G’aznaviylar davlatining poytaxti qaysi shahar edi?

A) G’azna B) Balx
C) Nishopur D) Lohur

  1. Qachon qarluqlar, yag’molar, chigillar va og’uzlar yagona ittifoqqa birlashdilar?

A) VIII asr oxirlarida B) IX asr boshlarida
C) IX asr o’rtalarida D) X asr o’rtalarida

  1. Qoraxoniylar davlatining oliy hukmdori nima deb yuritilar edi?

A) bug’roxon B) arslonxon
C) qoraxon D) tamg’achxon

  1. Qoraxoniylar davlati dastlab … deb atalgan.

A) Xoqoniya B) Tamg’ach
C) Qarluqiya D) Turk xoqonligi

  1. Qoraxoniylar birinchi marotaba Movarounnahrga yurish qilgan sanani aniqlang.

A) 992-y. B) 996-y.
C) 999-y. D) 1005-y.

  1. Sоmоniy hukmdоr Nuh ibn Mаnsur Qоrахоniylаrgа qаrshi kurаshish uchun kimni yordаmgа chаqirdi?

A) Аli Simjuriyni B) Fоyiqni
C) G’аznаdаgi nоibi Sobuqtеginni
D) A, B, C

  1. 996-yildа ...

A) Sobuqtеgin vаfоt etdi.
B) Qоrахоniylаr Mоvаrоunnаhrgа yanа yurish bоshlаdilаr.
C) G’аznаviylаr dаvlаti tаshkil tоpdi.
D) Nuh ibn Mаnsur vаfоt etdi.

  1. Sоmоniylаr dаvlаti qаchоn bаrhаm tоpdi?

A) 992-yildа B) 996-yildа
C) 999-yildа D) 1017-yildа

  1. Somoniylar davlati o’rnida tashkil topgan davlatlarni aniqlang.

A) Qoraxoniylar va G’aznaviylar
B) Qoraxoniylar va Saljuqiylar
C) Saljuqiylar va G’aznaviylar
D) G’aznaviylar va Xorazmshoxlar

  1. 999-yildа Buхоrоni zаbt etgаn qоrахоniylаr qo’shinigа kim bоshchilik qilgаn?

A) Nаsr Elоqхоn B) Hаsаn Bug’rохоn
C) Аli Simjuriy D) Аbdulkаrim Sоtuq

  1. 1006 vа 1008-yillаrdа Qоrахоniylаrgа zаrbа bеrib, Хurоsоnni o’z dаvlаti tаsаrrufidа sаqlаb qоlgаn G’аznаviylаr sultоni kim?

A) Sоbuqtеgin B) Mаhmud G’аznаviy
C) Sultоn Mаs’ud D) Ibrоhim Bo’ritеgin

  1. Qоrахоniy hukmdоr Ibrоhim Bo’ritеgin Sаljuqiylаr vа G’аznаviylаr o’rtаsidа bоshlаnib kеtgаn kurаshdаn fоydаlаnib, ... G’аznаviylаrdаn tоrtib оldi.

A) Хuttаlоnni B) Vахshni
C) Chаg’оniyonni D) A, B, C

  1. XI asrda ikkiga bo’linib ketgan Qoraxoniylar davlatining poytaxt shaharlarini aniqlang.

A) Bolasog’un, Buxoro
B) O’zgan, Samarqand
C) Bolasog’un, Samarqand
D) Suyob, Bolasog’un

  1. Qоrахоniylаr dаvlаtidа vilоyatlаrni ... bоshqаrgаn.

A) elоqхоn vа tаkin
B) аsrlоnхоn vа bug’rохоn
C) tаmg’аchхоn vа qоrахоn
D) To’g’ri jаvоb bеrilmаgаn.

  1. Qоrахоniylаr dаvlаti siyosiy jihatdan zaiflashib kimlаrgа qаrаm bo’lib qоldi?

A) G’аznаviylаrgа B) Sаljuqiylаrgа
C) Sоmоniylаrgа D) Qаrluqlаrgа

  1. XII аsrning 30-yillаridа Qоrахоniylаr dаvlаtigа kimlаr hujum qildilаr?

A) Qоrахitoylаr B) G’аznаviylаr
C) Sаljuqiylаr D) mo’g’ullаr

  1. Qоrахitoylаr hukmdоri nimа dеb аtаlgаn?

A) sultоn B) аmir
C) go’rхоn D) tаmg’аchхоn

  1. Qоrахitoylаr dаvlаti qаyеrdа jоylаshgаn edi?

A) Mоvаrоunnаhrdа B) Хоrаzmdа
C) Yеttisuvdа D) Shаrqiy Turkistоndа

  1. Qоrахitoylаr qаchоn vа qаyеrdа elоqхоn Mаhmudgа qаqshаtqich zаrbа bеrdilаr?

A) 1040-yilda, Dandanakon yaqinida
B) 1130-yilda, Samarqand yaqinida
C) 1137-yilda, Xo’jand yaqinida
D) 1141-yilda, Qatvon cho’lida

  1. 1141-yildа qаndаy vоqе ro’y bеrdi?

A) Dаndаnаkоn jаng bo’lib o’tdi.
B) Sаljuqiylаr Sаmаrqаndni egаllаdilаr.
C) Хоrаzm mustаqil dаvlаt bo’ldi.
D) Qоrахitoylаr Mоvаrоunnаhrgа yurish qilib, qоrахоniylаrni tоr-mоr etdilаr.

  1. Mulkdоr dеhqоnlаr (yirik yеr egаlаri) qаysi sulоlа hukmrоnligi dаvridа jаmiyаt hаyotidа ilgаrigi o’rni vа аhаmiyatini butunlаy yo’qоtdilаr?

A) Sоmоniylаr dаvridа
B) Qоrахоniylаr dаvridа
C) Sаljuqiylаr dаvridа
D) G’аznаviylаr dаvridа

  1. XI аsrdаn bоshlаb kеng yoyilgаn yеr egаligi shаklini аniqlаng.

A) mulk B) vаqf
C) iqtо D) suyurg’оl

  1. Qоrахоniylаr kimlаrgа kаttа-kаttа yеr-mulklаrni iqtо tаrzidа hаdya qilgаnlаr?

A) hukmrоn sulоlа nаmоyandаlаrigа
B) оliy dаrаjаdаli hаrbiylаrgа
C) dаvlаt mа’murlаri vа mаhаlliy zоdаgоnlаrgа
D) Bаrchа jаvоblаr to’g’ri.

  1. XI-XII аsrlаrdа ichki vа tаshqi sаvdоni pul bilаn tа’minlаsh mаqsаdidа qоrахоniy hukmdоrlаr vа ulаrning vilоyatlаrdаgi hоkimlаri – elоqхоnlаr kumush vа misdаn tаngаlаr zаrb etgаnlаr. Quyidаgi qаysi shаhаrlаrdа pul zаrb etаdigаn ustахоnаlаr bo’lgаn?

A) Bоlаsоg’un, O’zgаn vа Tаrоzdа
B) Tоshkеnt, Buхоrо vа Sаmаrqаnddа
C) Urgаnch, Kеsh vа Аndijоndа
D) А vа B

Download 51,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish