67 Sitrus mevalar yetishtirish indd


ЗАРАРКУНАНДА ВА КАСАЛЛИКЛАРГА



Download 24,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/38
Sana21.05.2022
Hajmi24,21 Mb.
#606352
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   38
Bog'liq
6088ed7431e1f

ЗАРАРКУНАНДА ВА КАСАЛЛИКЛАРГА 
 
ҚАРШИ КУРАШИШ ЧОРАЛАРИ
Иссиқхона оққаноти.
Оққанот зараркунандаси 300 дан 
ортиқ ўсимликларда кўпайиб, зарар етказади. Энг кўп зарар 
етказадиган ўсимликлари булар лимон, бодринг, помидор, 
бақлажон, петрушка ва сельдерей ҳисобланади. 
Оққанот билан зарарланган ўсимликларнинг барглари-
да жуда кўп миқдорда очиқ рангдаги майда доғлар кузати-
лади. Ўсимлик баргларини силкитганда жуда кўп миқдорда 
оққанотларнинг колонияси учиб кетганини кузатиш мумкин. 
Оққанот личинкаларини барг остида кўриш жудаям мушкул, 
чунки улар жуда майда ҳажмда, ҳамда очиқ рангда бўлади. 
Оққанот билан зарарланган ўсимликлар барглари сарғайиб 
қолади ва кейин тўкилиб кетади, айрим ҳолларда ўсимлик 
қуриб қолиши мумкин. 
Кимёвий кураш чоралари:
 
10 литр сувга қуйидаги Энтолучо 20% – 10 г, Энтоспилан 
20% – 15 г, Агрофос Экстра 60% – 4 г, Далатэ плюс 10% – 5 г 
препаратларидан бири билан ишлов бериш лозим. Бу пре-


94
100 китоб тўплами
паратлар Вл-77 (10-20 г дозада) билан биргаликда қўлланил-
ганда самара бир неча марта ортади. 
Агар зараркунанда билан ўз вақтида курашилмаса, ҳо-
силдорликка жуда катта зарар етказади. Оққанот зарарку-
нандасининг ўсимликларга етказадиган зарари фақат ўсим-
ликнинг ҳужайра ширасини сўриш билан чекланибгина 
қолмай, балки ҳар хил вирусли, бактерияли ҳамда замбуруғ-
ли касалликларни ташувчиси ҳам ҳисобланади.
Цитрус инли куяси 
– 
Phyllocnistis citrella Staintonо.
Цитрус инли куяси илк бор Ҳиндистонда Г.Т. Стэнтон то-
монидан аниқланган. Цитрус инли куяси лимон ўсимлиги-
нинг хавфли кушандаси ҳисобланади. Шу билан бир қатор-
да у мандарин, апельсин, грейпфрут, эвкалипт, тол, ясмин 
ўсимлигида ривожланиши аниқланган. 
Ғумбакка айланишидан олдин ҳаракатланишдан тўх-
тайди. Ғумбаклик даври пилла ичида ўтади. Пилласининг 
рангги қизил. Капалаги пилланинг учки қисмидан чиқа-
ди. Зараркунанда бир йилда 6-7 та баъзан 10 та авлод 
беради. Шулардан 2 та авлоди баҳорда, 4 таси эса ёз ва 
кузга тўғри келади. 1 та авлоднинг ривожланиши 30-40 
кун давом этади. 


95
Цитрус мевали ўсимликлар етиштириш
67–
китоб
Қарши кураш чоралари:
Ҳашарот тарқалган кўчатларга 
барча ёшдаги қуртларига қарши 10 л сувга Энтовант 15 г, Ин-
доксамектин 10 л сувга 30г, Протект 10 л сувга 25 г ва бошқа 
препаратларни қўллаш тавсия этилади. 

Download 24,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish