6. “Яримўтказгичлар физикаси” фанидан маъруза матнлари



Download 4,64 Mb.
bet42/47
Sana22.02.2022
Hajmi4,64 Mb.
#108739
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47
Bog'liq
6. ЯУФ III курс маъруза матнлари

Б У Ђ Л А Т Г И Ч Л А Р


Моддаларни вакуумда қиздириш йœли билан буђлатиш симдан, фольгадан ясалган буђлатгичлар ёрдамида амалга оширилади. Буђлатгичлар ичида кенг тарқалгани вольфрам ва тантал (0,5-1 мм сим), молибден ва тантал (фольга 0,1-0,3 мм) бœлиб, булар буђланаётган модда билан таъсирлашмайди. 3-расмда баъзи бир буђлатгичлар турлари келтирилган. Тагликлар эса кварц шишаси, графит, графит шишаси ва сополдан тайёрланади. Буђлатгич тузилиши буђлатиладиган модданинг ҳолатига бођлиқ бœлади. Ҳœлланмайдиган кукунли жисмлар тагликдан қайиқча ёрдамида буђлатилади. Йирик донали кукунларни буђлатиш учун саватча шаклида œралган сим буђлатгичлардан фойдаланилади.


Агар буђлатиладиган модда ҳœлланадиган бœлиб, симдан иборат бœлса, у ҳолда буђлатгич тœђри лентали ёки цилиндрсимон кœриниш-да бœлади. Тагликни буђлатгич тагига ҳам, устига ҳам қœйиш мумкин.
2-жадвалда баъзи бир элементларнинг эриш Тэр ва буђланиш Тбуђ температуралари кœрсатилган.


ОМИК КОНТАКТЛАР УЧУН ЭРИТМАЛАР


Кœпчилик ҳолларда омик контакт n-n+ ёки р-р+ контактлардан иборат бœлади, бунда n- ва р-соҳалар œрганилаётган яримœтказгични ташкил этиб, n+ ва р+ - соҳалар омик контакт олиш учун киритилган қœшимча киришмалар мавжуд соҳалар бœлади. n-n+ - тузилишни ҳосил қилиш учун донор киришма, р-р+ - тузилишни ҳосил қилиш учун эса, акцептор табиатли киришма киритилади. Яримœтказгич асбобларда омик контакт олиш учун жуда тоза металл ва кимёвий киришмалар ишлатилади. Омик контакт олишда қоришманинг эриш температураси, р-n œтиш олишдаги қоришма температурасидан бир неча марта кичик бœлади.




КРЕМНИЙ БИЛАН ОМИК КОНТАКТ УЧУН ҚОТИШМАЛАР




n-тур кремнийда омик контакт олиш учун АuSb (1% Sb) ишлатилади. p-тур кремнийда эса Аu-Ga (1% Ga гача) қотишмаси ишлатилади, баъзида тоза олтин œрнига унга кумуш қœшилади ва қуйидаги қоришма сифатида ишлатилади: масалан, Аg-Au-Ga (30...70% гача Ag; 20...60% гача Au, 10% гача Ga).
Кремнийда омик контакт олиш учун қœрђошин асосидаги қоришмалар ҳам ишлатилади. p-тур кремний учун Рb-Ag (15% Ag) ва Рb-Ag-Ga (3% Ag; 1% Ga) қоришмалари ишлатилади. n-тур кремний учун эса Рb-Ag-Sb (15% Ag, 1% Sb) қоришмаси ишлатилади. Бунда кумуш œрнига никелдан ҳам фойдаланса бœлади: n-тур кремний учун Pb-Ni-Sb (3% Ni, 1% Sb) ва Pb-Ni-As (3% Ni, 1% As), р-тур кремний учун Pb-In-Ni (3% Ni, 5% In) қотишмалари ишлатилади.



Download 4,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish