6. “Яримўтказгичлар физикаси” фанидан маъруза матнлари



Download 4,64 Mb.
bet35/47
Sana22.02.2022
Hajmi4,64 Mb.
#108739
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   47
Bog'liq
6. ЯУФ III курс маъруза матнлари

1-Жадвал.



Едирувчининг
таркиби

Едирувчининг
ҳолати

Пластинанинг йœналиши




КРЕМНИЙ




Дэш едирувчиси (концентрланган ишқорлар)
НNO3:HF:CH3COOH
3:1:10

293 К,
4...16 соат

(111),
(110),
(100)

Cиртл - Адлер едирувчиси
33%ли CrO3:HF
1:(1...2)
10%ли CrO3:HF
1:2

Камида 15 минут
5...10 мин

(111), (110)
(100)

Секко едирувчиси
4,4%ли K2Cr2O7:HF
1:2

298...303 К
5...20 мин

(111), (110)
(100)

2-Жадвал.



Материал


Йœналиш
текислиги


ТАРКИБ


Едирилиш
вақти,


минут

Температура


0С

Ташкил этувчи-
лар
концен-трацияси
Ҳажмий

қисми

Si


(100)
(110)
(111)

50% ли эритма
50% ли эритма
50% ли эритма

NaOH

NaOH


KOH

12
12
3,5

65
65
қайнаш

Яримœтказгичларда, хусусан кремнийда, Шоттки бœйича вакансияларнинг ҳосил бœлиш эҳтимоли кœпроқдир. Бунда панжарадаги œз тугунларидан кетган атомлар қандайдир нуқсонлар марказларига боради. Нуқсонлар марказлари ролини кристаллдаги дислокациялар, кристалларнинг сирти ва бошқа тур чизиђий ва ҳажмий нуқсонлар œйнаши мумкин.


Чизиђий нуқсонлар, бу - дислокациялардир. Улар кристаллда бирор чизиқ бœйлаб, унинг мунтазам тузилишининг бузилишидир. Дислокациялар кристаллни œстириш жараёнида ҳосил бœлади. Œстириш жараёнида механикавий кучланиш юзага келади, натижада дислокация вужудга келади.
Биз танишадиган ёки бошқача айтганда, тадқиқланадиган кремний кристали муайян шароит учун чекли œлчамга эга бœлади. Бунинг учун биз кристаллни маълум бир мақсад ва вазифа талабларидан келиб чиққан ҳолда бœлакларга механик усуллар ёрдамида кесамиз. Натижада кремнийда сиртий нуқсонлар пайдо бœлади. Кристалл кесилгандан сœнг сиртдаги атомларнинг айримлари ионлашган, айримлари нейтрал ҳолатда бœлади. Бизга яхши маълум, ҳар қандай ионлашган атом ушбу ҳолда узоқ туролмайди, яъни 10-3 ÷10-4 сек. вақт œтгач атрофдаги атмосфера – муҳит билан œзаро таъсирлашиб, сиртда маълум œлчамли қатлам ҳосил бœлади ва у электр жиҳатдан бетарафлашади.
Тузилиш нуқсонларига: асосий атомларнинг киришмавий атом билан алмашиши, панжара тугунларида атомларнинг бœлмаслиги (вакансиялар); киришмавий атомларнинг тугунларда ва тугунлараро жойлашиб қолиши; шунингдек дислокациялар киради. Дислокациялар кристалларни œстириш жараёнларида, пластик деформация, юқори температуралар градиентлари таъсирида ва шу каби ҳолларда вужудга келади. Улар чизиђий ва чегаравий дислокацияларга ажратилади.
Амалиётда кристаллардаги дислокацияларни тадқиқ этишда рентгенографик, металлографик ва декорирлаш усулларидан фойдаланилади. Уларнинг ичида энг қулайи металлографик усулдир.



Download 4,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish