6-мавзу. Истеъмол, жамғарма ва инвестициялар истеъмол ва жамғарманинг иқтисодий мазмуни ҳамда уларнинг ўзаро боғлиқлиги 2


Истеъмол ва жамғарма даражаси, млрд. сўм (шартли рақамлар асосида)



Download 397,79 Kb.
bet3/4
Sana23.02.2022
Hajmi397,79 Kb.
#172795
1   2   3   4
Bog'liq
16 мавзу 5b72c0d308931710c1eca30c665050f2

Истеъмол ва жамғарма даражаси, млрд. сўм (шартли рақамлар асосида)

Йил-лар

Даромад даражаси (Y)

Истеъ-мол
(C)

Жам-ғарма
(S)

Иcтеъмолга ўртача мойиллик
(С : Y)

Жамға-ришга ўртача мойиллик
(S : Y)

Истеъмолга кейинги қўшилган мойиллик
(∆С : ∆Y)

Жамғаришга кейинги қўшилган мойиллик
(∆S : ∆Y)

1995

1500

1300

200

0,87

0,13

-

-

2000

1800

1500

300

0,83

0,17

0,67

0,33

2008

2200

1700

500

0,77

0,23

0,50

0,50

Аҳоли даромадининг истеъмолга сарфланадиган улуши истеъмолга ўртача мойиллик (ИЎМ) дейилади:
Аҳоли даромадининг жамғармага кетадиган улуши эса жамғармага ўртача мойиллик (ЖЎМ) дейилади:
Даромад ҳажмининг ўзгариши натижасида истеъмол сарфлари ҳажмининг ўзгариши даражаси истеъмолга кейинги қўшилган мойиллик (ИҚМ) дейилади,
Даромад ҳажмининг ўзгариши натижасида жамғарма ҳажмининг ўзгариши даражаси жамғармага кейинги қўшилган мойиллик (ЖҚМ) дейилади
2. Жамғаришнинг моҳияти, омиллари ва самарадорлиги
ЖАМҒАРИШ
    • миллий даромад бир қисмининг асосий ва айланма капиталларни, шунингдек, эҳтиёт захираларини кўпайтириш учун сарфланишидир.

Жамғариш турлари
    • Жамғарилган маблағларнинг моддий ишлаб чиқариш соҳасининг асосий капиталларини ва айланма маблағларини кенгайтиришга кетадиган қисми ишлаб чиқариш соҳасидаги жамғариш суммасини ҳосил қилади. Ишлаб чиқариш соҳасидаги жамғариш иқтисодий ўсишнинг муҳим омилидир.

Ишлаб чиқариш мақсадидаги жамғариш
    • Ижтимоий-маданий соҳадаги жамғариш (ноишлаб чиқариш жамғариши) уй-жой фондини, касалхоналар, ўқув муассасалари, маданият, соғлиқни сақлаш, спорт муассасалари, яъни номоддий ишлаб чиқариш тармоқларини кенгайтириш, реконструкциялаш, янгилашга сарфланади.

Ноишлаб чиқариш мақсадидаги жамғариш

Download 397,79 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish