6-маъруза. Илк ўрта асрларда Ўрта Осиёдаги этногенетик жараёнлар


Абулғозий. Шажарайи турк. Нашрга тайёрловчилар: Қ. Муниров‚ Қ. Маҳмудов. Т.: Чўлпон, 1992. 32-б



Download 279 Kb.
bet2/2
Sana24.02.2022
Hajmi279 Kb.
#209875
1   2
Bog'liq
6-маъруза. Илк ўрта асрларда Ўрта Осиёдаги этногенетик жараёнлар

Абулғозий. Шажарайи турк. Нашрга тайёрловчилар: Қ. Муниров‚ Қ. Маҳмудов. Т.: Чўлпон, 1992. 32-б.

72 Ахинжанов С. М. Кыпчаки в истории средневекового Казахстана. Алматы: Гылым, 1995. с. 4, 14–15.

73 Чичуров И. С. Византийские исторические сочинения: «Хронография» Феофана, «Бревиарий» Никифора.
Тексты перевод, комментарий. Москва. Наука, 1980. с. 51, 56-57, 97, 108, 161.

74 Golden P. B. Türk Halkları tarihine Giriş. Çev. O. Karatay. Ankara, 2002. – S. 81­87; Комар А. Наследие тюркских каганатов. стр. 100­101.

75 Плетнева С. А. Кочевники Средневековья. Поиски исторической закономерности. Москва. Наука, 1982. с. 31.

76 Бернштам А. Н. Тюрки и Средняя Азия... стр. 194; Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre S. 117.

77Асқаров А. Мустақиллик йилларида тарих, археология ва этнология. “Ўзбекистонда ижтимоий фанлар”, № VI, Т.: 1996, 71-бет; Ўша муаллиф, Об исконной родине расселения древних тюрков. ИМКУ, вып.32, Т.: 2001, стр. 69-72; Ўша муаллиф, Ўзбек халқи этногенези ва этник тарихининг баъзи бир назарий ва илмий-методологик асослари. «Ўзбекистон тарихи» журнали, № IV, Т.: 2002, 55-бет; Ўша муаллиф, Ўзбек халқи этногенез ва этник тарихининг баъзи бир назарий ва илмий-методологик масалалари. «Ўзбек халқининг келиб чиқиши: илмий-методологик ёндашувлар, этногенетик ва этник тарих» мавзусидаги Республика илмий-назарий семинар материаллари. Т.: 2004, 4-6 бетлар; Хўжаев А. Қадимги Хитой манбаъларидаги туркий халқларга оид айрим этнонимлар. “Ўзбекистон ўрта асрларда: тарих ва маданият”. Т.: 2003, 176-184 бетлар.

78 Barthold V.V. Orta Asya Türk Tarihi Dersleri. Ankara‚ 2004. S. 29.

79 Golden P. B. Türk Halkları tarihine Giriş. Çev. O. Karatay. Ankara: KaraM, 2002. 81­87 s; Плетнева С. Древние болгары в восточноевропейских степях // Татарская Археология. 1997, №1. С. 31; Комар А. Наследие тюркских каганатов в Восточной Европе // Мəдени мұра ­ Культурное наследие. Астана‚ 2009. № I. стр 100­101.

80 Бонград-Левин Г. М., Ильин Г. Ф. Индия в древности. Москва. Наука, 1985. стр. 420–421.

81 Бу масала ушбу параграфнинг “Суғдийлар” бандида батафсилроқ кўриб чиқилади.

82 Уструшона – Устуршон, Устуршана, Истаравшан шаклларида ҳам тарихий адабиётларда жой олган тарихий-географик вилоят. Илк ўрта асрларда Уструшона Чочнинг жануби‚ Фарғонанинг жануби-ғарби ва Суғднинг шимоли-шарқида жойлашган алоҳида бир ҳукмдорлик бўлиб‚ ўз жойлашувига кўра воҳа (ҳозирги Жиззах ва Сирдарё вилоятлари) ҳамда тоғли (Туркистон тизмалари – Шимоли-Ғарбий Тожикистон) қисмлардан иборат эди.

83 Отахўжаев А. Илк ўрта асрлардаги сиёсий-ижтимоий-иқтисодий ва маданий муносабатларда Суғд ва Чоч. “O`zbekiston tarixi”, Т.: 2009. № I. 17-бет.

84 Бернштам А.Н. Тюрки и Средняя Азия... – С. 194; Лубо-Лусниченко Е.И. Сведения китайских письменных источников о Суябе (городище Ак-Бешим) // Суяб. Ак-Бешим. – СПб., 2002. – С. 115–116.

85 Байтанаев Б. Древний Испиджаб. Шымкент-Алматы, 2003. стр. 38–40.

86 Байтанаев Б. Древний Испиджаб. Шымкент-Алматы, 2003. стр 5-7.

87 Ушбу жой номи баъзи араб географлари асарларида Абаржож, Абаржох шаклларида қайд этилади. Бу ҳолат араб графикасида нуқталар ўрни алмашиб қолганлиги билан изоҳланади.

88 Лурье П.Б. Заметки о раннеисламском дорожнике в Китай // Материалы и исследования по археологии Кыргызстана. – Бишкек‚ 2005. – Вып. I. стр 82.

89 Sims-Williams N., Grenet F. The Sogdian inscriptions of Kultobe. “Shygys”, 2006, 1. p. 95-99.

90 Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre Türkistan. Basılmamış doktora tezi. Hacettepe Üniversitesi, Sosyal Bilimler Enstitüsü. Ankara, 2003. s 113; Vaissière E. de la. Sogdian traders: a history. Translated by J. Ward. (Handbook of Oriental studies - Handbuch der Orientalistik. Section eight, Central Asia; v. 10). Leiden – Boston: Brill‚ 2005. 116 p.

91 Бернштам А.Н. Тюрки и Средняя Азия в описании Хой Чао (726) // ВДИ. Москва. 1952. № I. стр 193; Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre Türkistan. Basılmamış doktora tezi. Hacettepe Üniversitesi, Sosyal Bilimler Enstitüsü. Ankara, 2003. s 123.

92 al-Moqaddasi, Abu ‘Abdallah Mohammad ibn Ahmad Shamsaddin. Descriptio Imperii moslemici. Ed. M. J. de Goeje. BGA. Pars 3. Lugduni-Batavorum, 1967. s 335; Şeşen R. İslam Coğrafyacılarına göre Türkler ve Türk ülkeleri. Ankara: TTK, 2001. 269 s.

93 Кошғарий, Маҳмуд. Туркий сўзлар девони (Девону-луғот ит-турк) / Таржимон ва нашрга тайёрловчи С. М. Муталлибов. Т.: Фан, 1960–1963. I том 66-бет.

94 Основы иранского языкознания. Среднеиранские языки. М. 1981. C. 369–370.

95 Кляшторный С.Г. Лившиц В.А. Согдийская надпись из Бугута // СНВ. Москва, 1971. – Вып. 10. стр 121-146; Osawa T. Batı Göktürk Kağanlığın’daki Aşinaslı Bir Kağan’ın Şeceresine ait Bir Kaynak // TÜRKLER. Ankara, 2002. Cilt 2. s. 79-88.

96 Страбон. География в 17 книгах. Кн. XI. 88.

97 Henning W. B. The Name of the “Tokharian” Language // AM. – London, 1950. – Vol. I. – Р. 158–162.

98 Кентум гуруҳи – Сўз бошида с- ундоши билан бошланадиган сўзлар ўрнида к- ундоши ишлатиладиган тиллар гуруҳи. Ҳинд-европа тил оиласига мансуб тиллар асосан кентум ва сентум гуруҳларига бўлинади.

99 Тохарские языки, Москва. 1959.

100 Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre Türkistan. Basılmamış doktora tezi. Hacettepe Üniversitesi, Sosyal Bilimler Enstitüsü. – Ankara, 2003. – 91 s.

101 Хўжаев А....... Хитой тили ёзувининг катта луғати (Ханюй дазидян). 1-жилд, 696 бет. Чэнгду, 1986-1990,

102 Konukcu E. Akhunlar // TÜRKLER. Cilt I. Ankara, 2002. S. 827.

103 Konukcu E. Akhunlar // TÜRKLER. Cilt I. Ankara, 2002. S. 827.

104 Golden P.B. An İntroduction to the History of the Turkiс Peoples. – Wiesbaden: Otto Harrassowitz, 1992. P. 81; Litvinsky B.A. The Hephthalite Empire // History of Civilizations of Central Asia. Vol. 3. Paris, 1996. Р. 135.

105 Litvinsky B.A. The Hephthalite Empire // History of Civilizations of Central Asia. Vol. 3. Paris, 1996. Р. 135.

106 Biswas A. The Political History of the Hunas in India ... Р. 27, 49, 67, 133.

107 Ртвеладзе Э.В. // Нумизматика Центральной Азии. С. 000; Sims-Williams N. From the Kushan-shahs..., – Р. 254­255.

108 Ghirshman R. Les Chionites – Hephtalites//MDAFA. -Le Caire, 1948. -T.XIII. -P.10-14, 19 – 21; Кляшторный С.Г., Савинов Д.Г. Степные империи древней Евразии. – С. 40; Исоматов М. М. Эфталитское государство и его роль в истории Центральной Азии. Автореф. Дисс. на соискание ученой степени д.и.н. Душанбе: Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни, 2009. С. 19, 27, 37.

109 Бичурин Н.Я. Собрание сведений…, II. – С. 269.

110 Enoki K. On the natıonality of Ephtalites // Memories of the research department of Toyo Bunko. – Tokyo, 1959. – № XVIII. – Р. 34–40; Ртвеладзе Э. В. Великий шелковый путь. Энциклопедический справочник. – Т.: 1999. – C. 271; Исоматов М.М. Ирано-среднеазиатские взаимоотношения по «Таърих-и Табари» Балъами. Душанбе-Бишкек, 2006. – C. 47; Ўша муаллиф. Ирано-Среднеазиатские взаимоотношения по «Таърих-и Табари» Балъами. – Душанбе–Бишкек: Эчод, 2006. – С. 21–25.

111 Frye R. N., Sayılı A. Selçuklulardan evvel Orta Şark’ta Türkler // Belleten. ‒ Ankara, 1946. ‒ Сilt. 10. ‒ S. 179­192; Бонград-Левин Г. М., Ильин Г. Ф. Индия в древности. ‒ Москва. 1985. ‒ С. 420–421.

112 Golden P. B. Türk Halkları tarihine Giriş. Çev. O. Karatay. – Ankara, 2002. – S. 61, 88.

113 Гаоче – бир қисм туркий қабилалар иттифоқининг умумий номи сифатида хитой йилномаларида ўрин олган ушбу атаманинг луғавий маъноси “баланд аравалилар” бўлиб, унинг туркий муқобили “тегрек / телега”, яъни “арава” бўлиши мумкин. юқорида “Теле” этнонимига изоҳ бериб ўтилганидек, эҳтимол, хитойлик муаллифлар Тегрек / телега (минувчилар) деб номланган туркий этнонимни баъзан таржима қилмасдан аслига яқин шаклда “теле”, баъзан эса ўз тилларига ўгирган ҳолда “гаоче” тарзида беришган.

114 Ходжаев А. Из истории древних тюрков ... С. 189-190.

115 Кумижи – Вахш дарёси ҳавзалари ва Кофирниҳон дарёсининг юқори ҳавзасида жойлашган Кумед вилоятининг қадимий аҳолиси (Гардизий, с. 73, 150).

116 Doerfer G. Lexik und Sprachgeographie des Chaladsch. Wiesbaden, 1987. S. 411-417; Баходиров Р. История Востока в “Ключах наук” // Шарқшунослик. – Т.: 2009. № XIV. – С. 114.

117 Баходиров Р. История Востока в “Ключах наук” // Шарқшунослик. – Т.: 2009. – № 14. – С. 114.

118 Markwart J. Wehrot und Arang. Untersuchungen zur mythischen und geschichtlichen Landeskunde von Ostiran. – Leiden, 1938. S. 9.

119 Clauson G. Â propos du manuscrit Pelliot tibétain 1283 // Journal Asiatique. Paris, 1957. p. 18.

120 Czegledi K. On the Numerical Composition of the Ancient Turkish Tribal Confederation // Acta Orientalia. T. XXV. Budapest, 1972. P. 280.

121 Бушаков В.А. Тюркская этноойконимия Крыма. Дисс. канд. ист. наук. М., АН СССР ИЯ, 1991. – С. 86. Приложения. – С. 3-4.

122 Қора-абдал – Жиззах вилояти Фориш туманидаги қишлоқлардан бирининг номи.

123 Яфтал – Бадахшондаги қишлоқлардан бирининг номи (Исоматов М. М. Эфталитское государство и его роль в истории Центральной Азии. Автореф. Дисс. на соискание ученой степени д.и.н. Душанбе: Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни, 2009. С. 17).

124 Толстов С.П. По следам... 1948. С. 220

125 Ябғу – Баъзи тадқиқотчилар хитой йилномаларида Хун ҳукмдорининг бош унвони сифатида учрайдиган шан­юй атамасини прототуркча *давғу‚ қадимги туркча жабғу ёки ябғу унвонлари билан тенглаштирадилар (Clauson G. An Etymological Dictionary ... Р. 873). Хунлар ҳақида хитой манбаларида учрайдиган маълумотлар билан анча мос келадиган “Ўғуз­нома”даги маълумотлар илк турк ҳукмдорларининг унвони жабғу шаклида учраши (Togan A. Zeki Velidi. Oğuz Destanı..., – S. 53-55) ҳам бу фикрда жон бор‚ деб тахмин қилишга имкон беради.

126 Малявкин А. Г. Танские хроники … С. 283; Sims-Williams N. From the Kushan-shahs..., – Р. 254­255; Göhçe S. İlkçağda Hindistan’da Türk varlığı // The Journal of İndo-Turcica. – İstanbul, 2008. – S. 19.

127 Чабиш – Турк хоқонлигига хос унвон бўлиб, “қўшинда вазифадор шахс‚ лашкар бошлиқларидан бири” вазифасини бажарар эди. Маҳмуд Кошғарий уни “жангда сафларни тузатувчи‚ дам олиш вақтида аскарни зулм қилишдан сақловчи одам” шаклида таърифлайди (Divanü Lūgat-it Türk Tercümesi … I. S. 349). Ушбу унвоннинг негизида олтой тил оиласига хос *č‘abu – “қўшин, жанг” сўзи ётади (EDAL, I:406-407).

128 Yoshida Y. Some reflections about the Origin of čamūk // Papers on the Pre-Islamic Documents and Other Materials Unearthed from Central Asia. Ed. T. Mоriyasu. Kyoto, 2004. P. 131-132.

129 Sims-Williams N. Ancient Afghanistan and Its Invaders: Linguistic Evidence from the Bactrian Documents and Inscriptions // Indo-Iranian Languages and Peoples. Ed. N. Sims-Williams. Oxford, 2002. P. 234.

130 Vaissiére E. de la. Is There a “Nationality of the Hephtalites”? // Bulleten of the Asia Institute. New Series/Volume 17‚ 2003. P. 129.

131 Yoshida Y. Some reflections about the origin of čamūk // Papers on the pre-Islamic documents and other materials unearthed from Central Asia. Ed. T. Moriyasu. Kyoto, 2004. P. 131-132.

132 Litvinsky B.A. The Hephthalite Empire // History of Civilizations of Central Asia. Vol. 3. Paris, 1996. Р. 146.

133 Inaba M. The Identity of the Turkish Rulers to the South of Hindukush from the 7th to the 9th Centuries A. D. // Zinbun. – Tokyo, 2005. – No. 38. – P. 10-16.

134 Doerfer G. Lexik und Sprachgeographie des Chaladsch. – Wiesbaden, 1987. p 410-420; Dani A. H., Litvinsky B. A., Zamir Safi M. Eastern Kushans, Kidarıtes in Gandhara and Kashmır, and Later Hephthalıtes // History of Civilizations of Central Asia. Vol. 3. Paris, 1996. Р. 81.

135 Doerfer G. İran’daki Türk Dilleri – Die Turkschprachen İrans // Türk Dili Araştırmaları Yıllığı. Belleten. Sayı 302. Ankara, 1969. S. 5, 17.

136 Doerfer G. Mahmūd al-Kāšγarī, Arγu, Chaladsch // Ural-Altaische Jahrbücher. Band 7. Wiesbaden, 1987. P. 105-114.

137 Халлух чегараси – бу ерда Еттисув ва атрофлари – Исфижоб (Сайрам)дан Фарғонагача чўзилган ҳудуд назарда тутилаяпти. Маълумки, қарлуқлар 766 йилда Еттисувда Тургаш ҳоқонлигига барҳам бергач, бу ҳудудда ўзоарининг Қарлуқ ябғулиги деб аталадиган давлатини барпо этишган эди.

138 Dani A.H., Litvinsky B. A., Zamir Safi M. Eastern Kushans, Kidarıtes in Gandhara and Kashmır, and Later Hephthalıtes // History of Civilizations of Central Asia. Vol. 3. Paris 1996. Р. 180.

139 Ходжаев А. Из истории древних тюрок ... С. 29, 42-44, 192.

140 Бичурин Н.Я. (Иакинф). Собрание сведений о народах, обитавших в Средней Азии в древние времена. В 3-х томах. – Москва - Ленинград. Изд. АН СССР. – том I. стр 300.

141 Bacot J. Reconnaissance en haute asie septentrionale par cinq envoyes ouigours au VIIIe siècle // JA. – Paris, 1956. – Vol. CCXLIV. – P. 147.

142 Golden P. Hazar Çalışmaları … S. 54-55

143 Валвалиж / ВарвализВар-вализ, яъни “Авар шаҳри” шаклида талқин қилинадиган мазкур шаҳар Шимолий Афғонистондаги Қундуз шаҳри ўрнида бўлган. Ушбу шаҳар хитой манбаларида А-хуань тарзида тилга олинган бўлиб, тадқиқотчилар уни “Авар” шаклида тиклашган (Малявкин А.Г. Танские хроники ... С. 241).

144 Marquart J. Eranshahr nach der Geographic des Ps. Moses Xorenaci. – Berlin, 1901. – S. 53-54, 68

145 Ходжаев А. Из истории древних тюрков ... С. 188.

146 Мазкур исмларнинг иккинчи қисми “қут” маъносидаги қадимги эроний тилларга хос фар / фарн билан алоқадор бўлиши ҳам эҳтимолдан йироқ эмас. Бироқ бу ерда Ахшунвор исмидаги Вар / Вор чўзиқ ā билан, фар / фарн эса алефсиз ёзилиши ҳолатининг мавжудлигини ҳам эътиборга олиш керак.

147 Gharib B. Sogdian Dictionary. Sogdian – Persian – English. – Tehran: Farhangan Publications, 1995. – P. 83.

148 Golden P.B. An İntroduction to the History of the Turkiс Peoples. – Wiesbaden: Otto Harrassowitz, 1992. P. 81.

149 Бичурин Н.Я. Собрание сведений…, I. – С. 228; Golden P.B. Türk Halkları tarihine Giriş..., – S. 119; Sims-Williams N. Turks and other peoples in the Bactrian documents // Ötüken’den İstanbul’a Türkçenin 1290 Yılı (720-2010) – From Ötüken to İstanbul, 1290 Years of Turkish (720-2010). 3-5 Aralık, İstanbul / 3th – 5th December 2010. – Istanbul, 2011. – P. 17-18.

150 Sims-Williams N. From the Kushan-shahs to the Arabs. New Bactrian documents dated in the era of the Tochi inscriptions // Coins, Art and Chronology Essays on the pre-islamic History of the Indo-Iranian Borderlands. Wien 1999. Р. 245-258.

151 Бернштам А. Н. Тюрки и Средняя Азия в описании Хой Чао (726) // ВДИ. Москва. 1952. – № 1.

152 Бажанок – дастлаб Қуйи Сирдарё, Оролбўйи ва Хоразмга яқин ҳудудларда яшаб, катта бир қисми ўрта асрларда ғарбга, Волга–Урал бўйлари ва Шимолий Кавказга кўчган туркий қабила. Манбаларда бажанак, печенег шаклларида ҳам қайд этилган.

153 Водий Маздубаст – бир қисми Туркманистоннинг шимоли-гарқий қисмида, бир қисми эса Ўзбекистон (Қорақалпоғистоннинг шимоли-ғарби)да жойлашган Сариқамиш ботиғи билан тенглаштирилади. Бу ер Қорақум чўли чегарасида, Устюрт платосида ўрин олган.

154 Беруний Абу Райҳон. Геодезия / Танланган асарлар. III жилд. Муқаддима, таржима ва изоҳлар А. Аҳмедовники. Т.: ЎзССР ФА нашриёти, 1982. Б. 72, 216.

155 Искандар – Александр Македонский (эр. авв. 356–323) Шарқ адабиётида шу ном билан машҳур бўлган

156 Беруний Абу Райҳон. Қадимги халқлардан қолган ёдгорликлар / Танланган асарлар. I жилд. Т.: 1958. Б. 71.

157 Ғуломов Я. Хоразмнинг суғорилиш тарихи. Т.: 1959. Б. 164; Golden P. B. Hazar Çalışmaları. Çev. E. Ç. Mızrak. – İstanbul: Selenga, 2006. S. 176-177.

158 Aлан, ас – ҳозирги осетин халқининг аждодларининг қадимги номи.

159 Шимолий Кавказ тил оиласига мансуб тоғлик халқлар – ҳозирги кабардин, авар, адигей, чечен, ингуш абхаз ва ҳ. к. халқларнинг қадимий аждодлари.

160 Ўрол ва Волга ҳавзаларидан то Шимолий Кавказ ва Шимолий Қора денгиз бўйларигача чўзилган асосан даштликдан иборат ҳудуд (бугунги Доғистон, Қрим Жанубий Россия / Жанубий Украина) аҳолисининг катта бир қисмини туркий тилли этнослар ташкил қилиб, улар Турк хоқонлиги ташкил топгунга қадар ҳам бу ерларда яшаб келишарди. Византия ва арман манбаларида хун, оногур, кутригур, утургур, савир, булғор, авар, хазар каби номлар билан тилга олинган қабилалар ушбу этносларнинг асосийлари бўлиб, улар туркий тилда сўзлашгани кўпчилик тадқиқотчилар томонидан эътироф этилади (Чичуров И.С. Византийские Исторические сочинения…, – С. 51, 56-57, 97, 108, 161; Golden P.B. Türk Halkları tarihine Giriş..., – S. 81­87; Комар А. Наследие тюркских каганатов..., – С. 100­101).

161 Аварлар – VI–VIII асрларда Шарқий Европадаги тарихий Паннония ўлкаси (ҳозирги Венгриянинг ғарбий, собиқ Югославиянинг шимолий ва Австриянинг шарқий қисмлари)да ўз салтанатини барпо этган туркий қабила. Улар билан ҳозирги Доғистон халқларидан бири – аварлар орасида тўғридан-тўғри боғлиқлик йўқ. Миллий этник номи “маарулал” бўлган Доғистон аварларининг тили лисоний жиҳатдан нах-доғистон тил гуруҳига мансуб бўлиб, лезгин, даргин тиллари билан қариндош.

162 Артамонов М.И. История Хазар. Ленинград. Изд-во Государственного Эрмитажа, 1962. С. 137.

Download 279 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish