5-мавзу: Кредитнинг зарурлиги, моҳияти ва функтсиялари Режа



Download 50,93 Kb.
bet4/6
Sana05.02.2023
Hajmi50,93 Kb.
#908087
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
5 Маъруза матни

Кредитор (қарз берувчи)

  • Қарз олувчи

    Бундан ташқари, кредит муносабатлари таркибининг элементи сифатида кредитнинг объекти юзага келади.


    Кредит муносабатларининг объектлари ва субъектлари.
    Кредит объекти бу (кредитор) қарз берувчидан қарз олувчига бериладиган ва қарз олувчидан кредитор (қарз берувчи)га қайтиб бериладиган қийматдир.
    Бунда қарзга берилган маблағ ўз қийматини сақлаб қолиши кредитнинг асосий сифати ҳисобланади.
    Кредит таркиби унинг элементлари бирлигини ифодалайди.
    Кредитнинг ҳаракат босқичлари ҳам унинг муҳим белгиси ҳисобланади. Қарзга берилувчи қиймат ҳаракатини қуйидаги схемада ифодалаш мумкин:

    Бк Окз Ик ... Вр ... Қк Фкс


    Бк кредитнинг берилиши;


    Окз– кредитнинг қарз олувчи томонидан вақтинчалик эҳтиёжларини қондириш учун олиниши;
    Ик – кредитнинг ишлатилиши қарз олувчининг кредитни нима мақсадда олганлиги билан узвий боғлиқ бўлади;
    Вр – қарз олувчининг хўжалигида қарзга олинган қиймат айланмаси тугалланишини ресурсларнинг айланмадан чиқарилишини ифодалайди;
    Қк – кредитни қайтариш;
    Фкс – вақтинчалик берилган қийматни кредитор қўлига қайтиб келиши (% билан).
    Кредитнинг моҳиятини малум вақтдан кейин қайтариб бериш ва фоиз билан қайтариш шарти янада кенгроқ очиб беради. Бу ҳар иккала шартдан ташқари, кредитнинг иқтисодий категория сифатида ҳаракат қилишини асослаш учун иқтисодий муносабатларнинг чуқур ижтимоий иқтисодий белгиларини ҳисобга олиш зарур.
    Кредит моҳиятининг таҳлили узлуксиз жараён. Таҳлил жараёнида янгидан янги белгилар, хусусиятлар юзага чиқиши мумкин.
    Ҳар қандай иқтисодий категория ўзининг функтсияларига эга бўлгани каби кредит ҳам ўзининг бир қатор функтсияларига эга. Ижтимоий иқтисодий тизимда кредитнинг ўрни ва аҳамияти бажараётган функтсиялари билан аниқланади. Кредитнинг функтсияси – бу кредитнинг иқтисодиётдаги фаолияти конкрет равишда намоён бўлишидир.
    Кредитни таҳлил қилишда, функтсия, унинг моҳияти ва аҳамияти ўртасидаги оралиқ бўғин сифатида кўриб чиқилади.
    Кредитнинг функтсиялари ҳақида олимлар ўртасида ягона изчиллик йўқ.
    И. Лаврушиннинг фикрича, кредитнинг функтсияларини таҳлил қилишда иккита эчилмаган муаммо мавжуд:
    1. Функтсияни тушунишнинг услубий асослари.
    2. Функтсияларнинг таркиби ва структураси.
    Кредитнинг таркибий қисмидан келиб чиққан ҳолда унга қуйидаги муносабатларга хос функтсиялар тааллуқли:
    а) кредиторнинг қарз олувчи ва қарзга берилувчи қиймат билан муносабати орқали;
    б) қарз олувчининг кредитор ва қарзга берилувчи қиймат билан муносабати орқали;
    в) қарзга берилувчи қиймат билан кредитор ва қарз олувчининг муносабати орқали.


          1. Download 50,93 Kb.

            Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   2   3   4   5   6




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish