5-Мавзу: Ишлаб чиқаришда хавфли, зарарли омиллар, бахтсиз ходисалар, заҳарланиш ҳақида умумий тушунчалар. Хавфли ва зарарли


*Шикасланиш касб касалликлари. Бахтсиз ходисаларни текшириш



Download 0,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/14
Sana24.11.2022
Hajmi0,93 Mb.
#871635
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14
Bog'liq
маруза 5

 
*Шикасланиш касб касалликлари. Бахтсиз ходисаларни текшириш, 
ҳисобга олиш.
Ишлаб чиқариш шароитида ишчи ва хизматчиларни, хизмат вазифасини бажариш 
шароитида техника хавфсизлигига амал қилмаган вақтда содир бўладиган шикастланиш 
ишлаб чиқаришда содир бўлган бахтсиз ходиса дейилади. 
Хар бир содир бўлган бахтсиз ходиса текширилади; яъни ишлаб чиқаришда содир 
бўлган шикастланиш содир бўлиш холати ва унга олиб келган сабаблар аниқланади. 
Текширишлар натижасида далолатнома бахтсиз ходиса содир бўлганлиги ва бу бахтсиз 
ходисанинг айбдорини аниқлашда бирламчи хужжат бўлиб ҳисобланади. 
Текшириш далолатномаси Меҳнат мухофазаси бўйича давлат статистикаси материали 
бўлиб, шу материал асосида бахтсиз ходисани камайтириш тадбирлари тузилади. Ишлаб 
чиқариш бахтсиз ходисани текшириш тартиби махсус тасдикланган хужжат орқали 
регламентланади. Н-1 кўринишидаги далолатнома тузиладиган (1 кундан кам бўлмаган 
Меҳнат қобилиятини йўқотиш). Ишлаб чиқаришда содир бўлган бахтсиз ходисаларга 
қуйидагилар киради: 
1. Бошқарма томонидан берилган вазифани корхона ичида ёки ташқарида бажараетган 
вақтда. 
2. Иш вақтида содир бўлган ўткир захарланиш, иссиқлик таъсирида ва музлаш сабабли 
содир бўлган б/ходисалар ъам ишлаб чиқариш б/ходисасига киради ва ҳисобга олинади. 
Ишлаб чиқаришга боғлиқ бўлган б/х тўғрисидаги Н-1 далолатномани касаба 
уюшмасининг сугўрта бўйича ходими тузади. 
Текширишни таркибида бўлим бошлиги, техника хавфсизлиги ва Меҳнат мухофазаси 
бўйича бўлим катта инспектори ва ТХ - бўлими инженеридаги иборат бўлган комиссия олиб 
боради. 
1 суткали муддат ичида Н-1 далолатномани бош мухандис тасдиклайди ва б/х 
сабабларини йўқолиш чораларини кўради. 
Н-1 формадаги далолатнома 4-нусхада тузилади. 1-нусхада ТХ мухандисида ҳисобга 
олиш ва ҳисобот учун, 2-чи касаба уюшмасига касаллик варакаси тунрилаш учун, 3-
шикастланган ишчига берилади, 4-чи нусхаси эса касаба уюшмаси техник назорат бўлимига 
жунатилади. Гуруъли, оғир ва ўлим билан тугаган бахтсиз ходисалар махсус текширув йўли 
билан аниқланади. 
Бахтсиз ходиса оғирлиги ССВ махсус руйхати бўйича аниқланади. Гуруъ содир қилган 
бахтсиз ходисаларга бир вақтда 2 ёки ундан ортиқ шикастлангандаги бахтсиз ходисалар 
киради. 
Хар бир содир бўлган гуруъ, оғир ва ўлим билан тугаган бахтсиз ходиса тўғрисида 
корхона бошлиги тезлик билан касаба уюшмаси техник инспекторига давлат юқори 
органларига, прокўратурага далолат қилади. 
Текшириш техник инспектор рахбарлар иштрокида, касаба уюшма ходими ва Давлат 
техника назорати ёки энергоназорати олиб борадилар. Касаба уюшма техник инспектори 
вокеани тўлиқ кўрсатган холда Н-1 формада далолатнома тузади ва бу ерда бахтсиз 
ходисалар сабаблари ва йўқотиш тадбирлапри тўғрисида кўрсатиб ўтади. 
Тузилган форма Н-1 га асосан хар корхона ярим йиллик ичида и/ч билан боғлиқ бўлган 
бахтсиз ходисаларлар тўғрисида ҳисобот беради (форма 7-Т). 


Жарохатланишни такрорлаш кўрсаткичи хар бир 1000 кишига қуйидаги формула бўйича 
хисболанади Кч: 
Кч = N · 1000/С. 
бу ерда: N - корхонадаги руйхатга олинган бахтсиз ходисалар сони берилган 
вақтингизда. С - ишчиларнинг ўртача руйхатдаги сони (текширилаётган вақт ичида). Бу 
кўрсаткич жарохаланишни оғирлигини ҳисобга олмайди, шунинг яна битта кўрсаткич 
киритилган, бу оғирлигини кўрсатадиган кўрсаткич Кт, у қуйидаги формула бўйича 
топилади: 
Кт = D/N 
Қаерда, D – ишга сабабли чиқмаган кунлар тсони. 
N - корхонадаги руйхатга олинган бахтсиз ходисалар сони 
Ишлаб чиқариш жарахотланишга тўлиқ бахо бериш мақсадида жарахотланишга умумий 
кўрсатгичи аниқланади. 
Кум.= Кч· Ко ; хар бир 1000 ишлатган ишчи учун. 

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish