5-Мавзу: Ишлаб чиқаришда хавфли, зарарли омиллар, бахтсиз ходисалар, заҳарланиш ҳақида умумий тушунчалар. Хавфли ва зарарли



Download 0,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/14
Sana24.11.2022
Hajmi0,93 Mb.
#871635
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
маруза 5

Куйиш тўрт даражага бўлинади. 
1.
Биринчи даражали куйиш – тери қизаради, сезиларли шишади ва оғриқ сезилади. 


2.
Иккинчи даражали куйишда – пуфакча ъосил бўлиб, тери касаллигига олиб келиши 
мумкин.
3.
Учинчи даражали куйишда жарохат чуқур бўлиб, тўқималари ўлган бўланлар (некроз) 
бўлиши мумкин. 
4. Тўртинчи даражали куйишида терини бутун қалинлиги куйибгина қолмай, чуқур 
жойлашган органларга ъам етиши мумкин (хлорид HCl, нитрат HNО
3
, сулpфат H
2

4

водородфторид HF) ва бошқа кислоталар, хромангдриди ъолда ишқорлар 
концентралланган эритмалари (NООH, KОH, ва аммияк эритмаси) терига тушиб, куйиша 
олиб келиши мумкин, ишкорлар терига тушиб чуқур жарохат ъосил қилиши мумкин, 
чунки у тана ёғ қаватида совунланиш жараёни кетади. Ишқорлар қаттиқ бўлаглари кўз 
ва сочга тушиши ўта хавфлидир; аммияк ва водород перикиси кўзга тушиб, кўзни кўр 
қилиши мумкин. Тери ёпишиб қолиш ъусусиятига эга бўлган кимёвий моддалар (иссиқ 
смола, сариқ фосфор ва бошқалар) куйишдан ташқари умумий заъарланишга олиб 
келиши мумкин. 
Куйиш содир бўлган вақтда, куйган жой катта сув оқими билан ювилиши лозим. Шунинг 
учун иш жойлари сув очиладиган кранлари бўлган шланглари ўрнатилган бўлиши лозим. 
Кўзни ювиш учун фонтанчалар ўрнатилади. 
Кимёвий куйиш содир бўлган тақдирда биринчи ёрдам бериш бўйича. Қуйидаги 
тадбирлар қўлланилади. 
Кимёвий куйишда, айниқса кислоталар таъсирида содир бўлса, куйган жой катта сув 
оқими билан ювилиши лозим: 
Ишқорий металлар ъамда фосфор таъсирида содир-бўлганда эса, пахта тампони 
ёрдамида теридан модда қолдиғи артиб олинади, сўнг соданинг 5% эритмаси ва калий 
перманганат (марганцовка) эритмаси ёрдами ювилади. 
Ишлаб чиқариш моддалари зарари тақсинлиги аниқлангандан ва улар ПДК – си 
аниқлангандан сўнг и/ч-ш хоналарида улар концентрацияси аниқлик билан назорат 
қилинади. 
Барча маълум бўлган кимёвий – санитар анализ усулларини асосий учта гуруъга бўлиш 
мумкин. 
1.
Лаборатория усули 
2.
Экспресс усули 
3.
Автоматик усули – узлуксиз равишда хоналар ҳавоси концентрацияси назорат 
қилинади. 
Барча воситалар қуйидаги талабларга жавоб бериши лозим: юқори сёзувганлик, юқори 
даражада ажратиб олиш, чинни ъар ъил моддалар йиғиндиси бўлиши мумкин; кўрсаткичлар 
аниқлиги ва ишончлиги, (Мухит ўзгариши билан ўзгармаслиги температура босим, 
камлик), анализ қилинаётган моддани кенг диапозонда аниқлаш мумкинлиги (ПДК-дан 
бошлаб шу ишлаб чиқаришда максимал бўлиш миқдорига); узлуксиз анализ қилишдир. 
Энг аниқ усулига лаборатория
усули киради, лекин оператив эмас.
Лаборатория усули асосан илмий-текшириш ишлари олиб борилаётганда бажарилади. 
Лаборатория усулларига фотометрик, люминесцетли, электрохимик, хромотрогофин, 
спектроскопин усуллари киради. 
Экспресс 
- усули ишлаб чиқариш хоналарида моддалар концентрациясини аниқлашни 
оддий ва тезкор усулидир. Бу усул махсус асбоблар – газоанализаторлар қўлланишга – 
асосланга. 


Автоматик усулида
– ишлаб чиқариш хоналари ҳавоси анализ тез ва аниқ анализ қилиб 
берилади, кимёвий корхоналарни ҳимоя системасини ташкил қилишда фойдаланилади. 
Автоматик газоанализаторлар, фойдаланиладиган аналитик усулларга қараб: механик, 
магнитли, иссиқлик, спектрометрик, электрик ва оптик турларга бўлинади. 
Энг кўп тарқалгани спектрометрик, электрик ва оптик газоанализаторлар/ 

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish