5-Маъруза. Парциал босим. Идеал газнинг температура шкаласи; стандарт термометр. Холатнинг асосий параметрларидан бири p ни кўриб чиқамиз


Молекуляр – кинетик назариянинг асосий тенгламасини бошқача кўринишда ёзиш муикн. лигидан МКН асосий тенгламасининг қулай кўриниши



Download 1,07 Mb.
bet3/5
Sana01.12.2022
Hajmi1,07 Mb.
#876108
1   2   3   4   5
Bog'liq
26408ffa703a72e8ac0117e74ad46f33

Молекуляр – кинетик назариянинг асосий тенгламасини бошқача кўринишда ёзиш муикн. лигидан МКН асосий тенгламасининг қулай кўриниши

Ҳақиқатда, P ва V катталиклар осон ўлчанади. Расмда доимий босимли содда газ термометри кўрсатилган. Трубкадаги газ хажми температурага пропорционалдир, симоб томчисининг кўтарилиш баландлиги V га пропорционаллигидан у Т га ҳам пропорционалдир.

Газ термометрларида идеал газни қўл-лаш керак. Агар трубкада газ ўрнига суюқ симобнинг қанчадир миқдори жойлаш-тирилса, оддий симоб термометрига эга бўламиз. Симоб идеал газ эмаслигидан, хона температурасига яқин температураларда унинг хажми температурага пропорционал тарзда ўзгаради. . Идеал газ ўрнида бошқа моддали тер-мометрларни аниқ газ термометрлари кўрсаткичи бўйича калибрлаш керак.

Физика ва техникада абсолют температура шкаласи сифатида Кельвин шкаласи қабул қилинган бўлиб, у таниқли инглиз физиги лорд Кельвин шарафига шундай аталган. 1 К – СИ системасининг асосий бирликларидан биридир. –Фаренгейт шкаласи (немец физиги 1724 й.) – музнинг эриш нуқтаси 32F, сувнинг қайнаш нуқтаси 212F. –Цельсий шкаласи (швед физиги 1842й.) – музнинг эриш нуқтаси 0С, сувнинг қайнаш нуқтаси 100С. 0С = 273,15 К.

  • Цельсий Андерс1701–1744)-швед астрономи ва физиги. Унинг ишла-ри астрономия, геофи-зика, физикага бағиш-лангандир. У 1742 йили нол градус сифатида музнинг эриш темпера-тураси ва 100 градус сифатида сувнинг қай-наш температураси олинган термометрнинг юз градусли шкаласини таклиф этди. .

лигидан Т манфий катталик бўла олмайди. . Температуранинг ўзига хослиги, унинг аддитив эмаслигидир (аддитив – қўшиш билан олинган). . Агар жисмни фикран қисмларга бўлсак, бутун жисм температураси унинг қисмлари температураларининг йиғиндисига тенг бўлмайди (узунлик, хажм, масса, қаршилик, ва бошқалар– аддитив катталиклардир). Шунинг учун температурани унинг эталони билан таққослаб топиб бўлмайди. .


Download 1,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish