5- маъруза. Реляцион алгебра ва реляцион ҳисоблаш элементлари



Download 410,24 Kb.
bet3/3
Sana05.07.2022
Hajmi410,24 Kb.
#741275
1   2   3
Bog'liq
MB 5-ma'ruza

Бирлаштириш оператори
SELECT * FROM `Mijoz 1`
UNION
SELECT * FROM `Mijoz 2`;
Реляцион алгебра ва унинг амаллари

Реляцион алгебра ва унинг амаллари


Familiyasi

Yoshi

Каримов

20

Кесишув оператори

Familiyasi

Yoshi

Одилов

23

Исаев

35

Алиев

49

Айирма оператори
SELECT * FROM `Mijoz 1`
MINUS
SELECT * FROM `Mijoz 2`;
SELECT * FROM `Mijoz 1`
INTERSECT
SELECT * FROM `Mijoz 2`;

Реляцион алгебра ва унинг амаллари


T_id

Familiyasi

1

Каримов

2

Одилов

3

Исаев

4

Алиев

F_id

Fan

Sana

1

Матем

09.01.2009

2

Тарих

14.01.2009

Familiyasi

Fan

Sana

Каримов

Матем

09.01.2009

Каримов

Тарих

14.01.2009

Одилов

Матем

09.01.2009

Одилов

Тарих

14.01.2009

Исаев

Матем

09.01.2009

Исаев

Тарих

14.01.2009

Декарт кўпайтма

Реляцион алгебра ва унинг амаллари.


Проекция
    • R муносабатга бу амал тадбиқ этилганда, R муносабатдан баъзи бир компоненталар олиб ташланади. Қолганлари эса қайтадан тартибланади.

Селекция танлаш
    • Бу амал бажарилганда операндлар сифатида муносабат атрибутлари иштирок этади ва солиштириш арифметик амаллари: =, ≠, ≤, ≥, <, > ва мантиқий амаллар: ва (U), ёки (V), not амаллари ишлатилади.

Муносабатлар устида амаллар

Муносабатлар устида амаллар

Муносабатлар устида ҳар-хил амаллар бажарилади. Реляцион маълумотлар моделини хусусиятларидан бири маълумотларни қайта ишлашни реляцион алгебра операторлари (амаллари) ёрдамида амалга оширишдир. Релецион алгебрада қуйидаги 8 та оператор кенг ишлатилади. Улардан 4 таси анъанавий тўпламлар устидаги амаллар киради.

Анъанавий (қабул килинган) амалларга қуйидагилар киради

  • Бирлаштириш
  • Кесишув
  • Айирма
  • Декарт кўпайтма

Махсус амалларга эса қуйидагилари киради:

Махсус амалларга эса қуйидагилари киради:

  •  Танлаш (селекция)
  • Проекция
  • Қўшиш
  • Муносабатлар устида бажариладиган бирлаштириш, кесишув, айирув амаллари операторларнинг тили ёки тури бўйича мослигини талаб этади. 2 та муносабат типи бўйича мос келади, агарда уларда эквивалент муносабат схемаси бўлиб:

  • Улардаги ҳар бир даражаси бир хил бўлса ёки улар бир хил атрибут тўпламига эга бўлса;
  • схема атрибутларини шундай тартиблаш мумкинки, бир хил ўринда туриб солиштирилаётган атрибутлари бир хил доменда аниқланган бўлиши керак.

декарт купайтмасида математик муносабатлар даражаси оперант муносабат даражаларининг йиғиндисига тенг. Куввати эса оперант кувватларини кўпайтмасига тенг.

декарт купайтмасида математик муносабатлар даражаси оперант муносабат даражаларининг йиғиндисига тенг. Куввати эса оперант кувватларини кўпайтмасига тенг.

Cелекция (танлаш) амали 1 та муносабат устида бажарилади. Натижа муносабатда бирор шарт бўйича танлаб олинган картежлар катнашади.

Қўшиш амали 2 та оперант устида бажарилади. Хар бир муносабат қайси атрибут бўйича қўшиш бажарилаётган бўлса, у ажратилади.

Натижа муносабат 1 ва 2-муносабатни барча атрибутларини ўз ичига олади.

Реляцион МБ муносабатларида структурали ва семантик ахборотлар сакланиши мумкин. Структуравий ахборотларни биз муносабат схемалар ёрдамида биламиз.

Семантик ахборотлар эса муносабат схемаларда маълум булган ва хисобга олинадиган ва атрибутлар ўртасидаги функционал боғланишлар билан ифодаланади. МБдаги муносабатларда атрибутларни таркиби 2 та талабга жавоб бериши керак

Реляцион ҳисоблаш

Маълумот моделини ривожланиш концепцияси 5 та босқични кўрсатиши мумкин:

  • 60- йилларнинг 2 – ярмида, бунда асосан иерархик моделларга эътибор берилган;
  • 70- йилларни 1 – ярми, тармоқли моделлар;
  • 70- йилларнинг 2 – ярми, реляцион моделлар;
  • 80- йилларнинг 1 – ярми, семантик моделлар;
  • 80- йилларнинг 2 – ярми, объектга мўлжалланган система.

Назорат саволлари.
  • Реляцион маълумотлар базасини асосий тушунчалари.
  • Мунособат хоссалари.
  • Мунособатлар схемаси.
  • Реляцион алгебра амаллари

Кеча зийрак эдим, Дунёни ўзгартирмоқчи эдим. Аммо бугун ақллиман Ўзимни ўзгартирмоқчиман.
Download 410,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish