1. Акустик тизимлар қандай кўринишда бўлади? А кўрсаткичли



Download 14,43 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi14,43 Kb.
#46785
Bog'liq
5 v


1. Акустик тизимлар қандай кўринишда бўлади?
А)кўрсаткичли
Б) тизимли
С)тўғридан тўғри
Д) пассив ва актив
2.Пассив акустик тизимлар қандай кўринишда бўлади ?
А)кўрсаткичли
Б) тизимли
С)тўғридан тўғри
Д) созланган кучайтиргичга ва яхши эшитилишли ростлагичга эга
3.Актив акустик тизимлар қандай кўринишда бўлади ?
А)кўрсаткичли
Б) тизимли
С) кучайтиргич билан жиҳозланган ва товуш платасининг чизиқли чиқишга эга
Д) созланган кучайтиргичга ва яхши эшитилишли ростлагичга эга
4. Акустик тизимлар қандай кўринишда бўлади?
А)кўрсаткичли
Б) тизимли
С)тўғридан тўғри
Д) пассив ва актив
5.Товушни FM-синтезлаш операторда қайсиэлементни ўз ичига олади?
А)Ware Table
Б)тўлқинлар жадвали
С)фазали модулятор ва эгувчи генератор
Д)барчаси тўғри
6. Фазали модулятор нимани аниқлайди?
А)частотасини
Б)амплитудасини
С)кўрсатгичини
Д) графигини
7. Мусиқа асбобларида сигнал амплитудаси қанақа?
А)бир хил
Б)турли хил
С)хар доим ҳам фарқ қилмайди
Д) графигида
8.Сигналнинг фазаларининг инглизча атамаси нима деб аталади?
А)DSRБ генератори
Б)ADSR генератори
С)SRКК генератори
Д) КDSR генератори
9. Бир неча операторларнинг боғланишининг кўринишларига нима деб айтилади?
А)Кэллин алгоритмлари
Б) брюс алгоритмлари
С) анализ алгоритмлари
Д)синтез алгоритмлари
10. Синтез алгоритми қанақа операторлардан иборат бўлиши мумкин?
А)бир ёки бир неча, кетма-кет ва параллел
Б)фақат бир, кетма-кет ва параллел
С)бир ёки бир неча, кетма-кет
Д)бир ёки бир неча, параллел
11. Синтез алгоритмларида амалда қанақа товушлар ҳосил қилиш мумкин?
А) чексиз кўп
Б)256 қийматли
С) 2 хил товушли
Д) барчаси тўғри
12. Синтез алгоритмлари афзаллиги нимада?
А) турли сигнал эффектларини синтезлашдаги имкониятининг катталигидир
Б)бир хил товуш натижаларини синтезлашдаги имкониятининг катталигидир
С) турли товуш эффектларини синтезлашдаги имкониятининг катталигидир
Д) барчаси тўғри
13. Синтез алгоритмлари камчилиги?
А) турли сигнал эффектларини синтезлашдаги имкониятининг катталигидир
Б)бир хил товуш натижаларини синтезлашдаги имкониятининг катталигидир
С) асосий товушларни ҳосил қилишда кўплаб шовқин товушлари ҳам ҳосил бўлади
Д) барчаси тўғри
14. Бир асбобнинг товушини эшитиб кўриш учун нечта оператор етарли?
А)2
Б)4
С)8
Д)16
15. Бир асбобнинг товушини эшитиб кўриш учун қайси операторлар етарли?
А)частотанинг тебраниши,модуляцияловчи частота
Б) тўлқинлар жадвали
С)эгувчи генератор
Д)синтез генератор
16. Мультимедиа тизимнинг мажбурий бўлмаган, лекин борлиги маъқул бўлган ташкил этувчиси ­бу ?
А)частотанинг тебраниши,модуляцияловчи частота
Б) Акустик тизим
С)эгувчи генератор
Д)синтез генератор
17.График қиёфа–бунима?
А) чизмалартўпламибўлиб, ўзаробоғланишларибиланбиргаликдатушунилади.
Б) векторли кўриниш
С) фазовий кўриниш
Д) тўғри жавоб йўқ
18.График образнинг маъносини очиб берадиган маълумотлар тўплами...
А) Экспликация
Б) График қиёфа
С)фазовий кўриниш
Д) векторли кўриниш
19. Шартли белгилар қандайдир тушунчалар (символлар) билан пухта боғланган бўлиши, аниқ бир област белгилар тўплами нима билан ифодаланиши мумкин?
А)қиёфа
Б)Экспликация
С) символикалар
Д) образ
20. Геометрик маънога эга бўлган, шу шаклда бирор тенгламани ёки тенгсизликни ифодаловчи образ нима дейилади?
А) геометрик графика
Б) аналитик графика
С) математик графика
Д) Барча жавоблар тўғри

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20





























































Download 14,43 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish