Реферат мавзу: спид (оитс) Бажарди: Усмонов Б. Самарканд 2017 йил



Download 284,1 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/7
Sana21.02.2022
Hajmi284,1 Kb.
#40961
TuriРеферат
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
spid oits



Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни Сақлаш Вазирлиги 
Самарқанд Давлат Тиббиѐт Институти 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
РЕФЕРАТ 
 
Мавзу: СПИД (ОИТС) 
 
 
Бажарди: Усмонов Б. 
 
 
 
Самарканд 2017 йил 


ОИВ - антропоноз, ретровирус касаллиги булиб, иммун системанинг специфик зарарланиши натижасида 
суперинфекциянинг кушилиши, шу жумладан вирус табиатига мансуб ѐмон сифатли янги хосилаларнинг 
пайдо булиши билан характерланади. 
КИСКАЧА МАЪЛУМОТ 
СПИД (ОИТС) кандай бошланган?
1980 йилнинг октябр ойидан 1981 йилнинг март ойигача Американинг Лос-Анжелес шахридаги 3-та 
шифохонада пневмоцист зотилжам ташхиси билан бешта бемор кишилар даволанган. Маълумки, ушбу 
касаллик шартли патоген содда жонивор «пневмоцистли Карини» томонидан чакирилади. Бу касаллик 
жуда кам учрайди, асосан чала тугилган чакалокларда, иммунодепрессантлар к,абул килган ѐки 
радионурлар таъсирига учраган одамларда ва рак билан касалланган шахсларда аникланади. Яъни, 
пневмоцистли зотилжам касаллиги пайдо булиши иммун системанинг жиддий шикастланганлигини 
курсатади. 
Аникланишича, ушбу беморларда иммун системанинг сусайишига олиб келадиган сабаб булмаган. Улар 
ѐш бесоколбозлар (гомосексуалистлар) булган. Беморларнинг иммун системаси текширилиб курилганда 
Т-лимфоцитлар(хелперлар)нинг сони кескин камайиб кетганлиги аникланган. Касалликнинг патогенези 
ва белгилари асосида бу хасталик «Орттирилган иммунитет танкислиги синдроми» - ОИТС деб 
номланган, русчасига «Синдром приобритенного иммунодефицита» - СПИД деб аталади. 
1981 йилнинг май ойида Нью-Йорк шахрида 26-та гомосексуалистларда (бесоколбозлар) иммунитет 
танкислигига мойил касалликлардан «пневмоцистли зотилжам» ва «Капоши саркомаси» аникланган. 
ЭТИОЛОГИЯ 
ОИТС - ретровируслар оиласига таалукли вирус булиб, тузилиши ва кимѐвий таркиби буйича, мураккаб 
вируслар каторига киради. У купайиш жараѐнида 9-та асосий антигенлар структурасини хосил килади. 
Ушбу антигенларнинг хосил булишида 3-та ген иштирок этади. 
Вирус ташки ва урта кисмдан иборат. 
Урта кисмининг молекуляр огирлиги 24 кД га тенг оксил билан уралган, экцентрик жойлашган. Уксимон 
узаги бор. Узаги молекуляр огирлиги 7 кД (9) га тенг оксил билан копланган, кайталама транскриптаза 
ферментига бирлашган (68 кД) - РНК жойлашган. 
Ташки ва урта кисмлари орасида, урта кисмини ковуксимон ураб турган яна бир оксил жойлашган (18 
кД). Ташки кисми хам мураккаб тузилган, у липидли, икки катламдан иборат. Таркибида икки хил 
глюкопротеид бор. Бири вирус куртакларида жойлашиб (др 120) ковук ичида жойлашган иккинчи 
глюкопротеид (др41) билан уланган. 
Дезинфекция хусусиятига эга булган барча дезинфекция (зарарсизлантирувчи моддаларнинг купчилиги 
(1% хлорамин, 0,5% дизол, 0,3% водород пероксиди, 0,25% натрий гипохлориди эритмалари) ОИВнинг 
фаоллигини йукотади. 
Вируснинг ферментларидан хозирча фанга маълум булгани - учта. Бири, юкорида тилга олинган 
кайталама транскриптаза, иккинчиси эса - эндонуклеаза, учинчиси - протеаза, охирги иккита 
ферментларнинг иш фаолияти хали яхши урганилган эмас. 
Эпидемиологияси 
ОИВ касаллиги эпидемиологик нуктаи назардан ута хавфли юкумли касалликлар тоифасига киради. 
Касалликнинг манъбаи бемор ва одам, иммунитет танкислиги вирусини ташиб юрувчи шахслар 
хисобланади. Шунинг учун хам касаллик антропооноз касалликдир. 

Download 284,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish