4-Шўба: Умумий ўрта таълим мактабларида аниқ ва табиий фанларни ўқитишнинг долзарб муаммолари


Берилган саволга оид ўқувчиларнинг фикрлари



Download 27,84 Kb.
bet2/3
Sana18.04.2022
Hajmi27,84 Kb.
#560136
1   2   3
Bog'liq
4 шўъба Умумий ўрта таълим мактабларида аниқ ва табиий ўқитишнинг

Берилган саволга оид ўқувчиларнинг фикрлари








Сони

1.

Темир моддасининг зарралари думалоқ чизиқларни хосил қилади.

8

2.

Темир моддасининг зарралари қутблардан чиқадиган чизиқларни хосил қилади.

5

3.

Темир моддасининг зарралари қутбларда тўпланиб, магнит майдон чизиқларини хосил қилади. Темир моддасининг зарралари симметрик чизиқлар хосил қилиб магнит майдонининг охирига ўтади.

10

4.

Темир моддасининг зарралари умуман бир-бирига ёпишиб қолади.

3

5.

Темир моддасининг зарралари камдан-кам холларда магнитнинг ўртасида йиғилади.

12


Ўқувчилар фикрларини лаборатория қурилмалари ёрдамида тажриба ўтказиб текширадилар ҳамда берган фикрларини қанчалик тўғри эканлигини олинган тажриба натижаларига солиштириб якуний хулосага келадилар. Ўқитувчи мавзуни ўтиб бўлгач, ўқувчилар диққатини жалб қилиш ва мавзу бўйича ўзлаштириш натижаларини аниқлаш мақсадида “Магнит ёки магнитлаш нима”, “Беруний моддаларни қандай магнитлаштирган”, “Магнитни кундалик хаётимизда қандай фойдаланамиз”, “Беруний ўз тажрибасида темирни ўрнига пўлатни қўйиб текширишни нега авзалроқ ҳисоблаган”, “Беруний магнит қутбларининг ўзаро таъсирини қандай усуллар орқали аниқлаган” каби саволлар бериб ўқувчилар дарс давомида олинган билимларни ўзлаштириш натижаларини аниқлаб олинади. Мавзу бўйича ўтказилган тажрибалар бўйича ўқувчиларнинг шахсий фикрлари тингланади. Ҳар бир ўқувчи галма-гал ўз фикрини синфдаги ўқувчилар билан муҳокама қилиши ташкил этилади. Ўқувчилар фикрларини оддий тажрибалар орқали тушунтиришларига имкон яратилади. Олинган билимларни амалиётда қўллаш ёрдамида мустаҳкамлаш яхши натижаларга эришишга асос бўлади. Дарс жараёнида ҳамиша мураккабликдан қочиш керак. Чунки бу ўқувчининг зерикишига, мавзуни тўлиқ англай олмаслигига, натижада дарсни ўзлаштириш сифатининг пасайишига сабаб бўлади. Битта мавзуни етарлича ўзлаштира олмаган ўқувчи кейинги мавзуларни қабул қилишида маълум қийинчиликларга дуч келади. Кузатишлардан маълумки, ўқувчиларга кўпроқ эътибор бериш, кўрсатмаларга амал қилишларини талаб этиш, бир-бирларига ёрдам бериш, турли ўзаро тафовутли фикларга эътибор қилишлари, тажриба ўтказишга иштиёқли бўлишлари магнитнинг физик хусусиятларини хеч қандай қийинчиликларсиз тушунтира олишларига имкон яратади. Ўқувчилар тажрибалар ўтказишларида баъзан кенгроқ фикрлашларида қийинчиликларга дуч келган бўлсалар ҳам, улар саволларга муваффақиятли жавоб бера оладилар. Бунинг асосида ўқувчиларнинг кундалик хаётда учраши мумкин бўлган муаммоларни мустақил илмий асосда ҳал қилиш қобилиятлари шаклланади.



Download 27,84 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish