4. Радиотўлқинлар тарқалишига қандай физик жараёнлар таъсир қилади?



Download 395 Kb.
bet4/4
Sana03.06.2022
Hajmi395 Kb.
#633608
1   2   3   4
Р++нинг асосий кырсаткичлари



  1. Р++нинг сезгирлиги - бу Р+Кни ты\ри мослаш ва=тида сигнални нормал ишлаши билан белгиланган сигнал хала=итлар нисбати таъминлаган щолда =абул =илганда, антеннадаги сигнал =уввати ва ЭЮКнинг минимал катталигига айтилади. Сезгирлик быса\авий ва реал былади.

  2. Р++нинг кучайтириш коэффициенти

  3. Р++нинг танловчанлиги - бу =абул =илиш ну=тасида Р++нинг сигнал тыпламидан фойдали сигнални ажратиб олиш =обилиятидир. Танловчанлик =уйидагича былади: амплитуда, фаза, частотата, худуд ва фазо быйича.

Частота быйича танловчанлик биринчи я=инлашувда резонанс эгрилиги ор=али ани=ланади.
Ми=дорий бащоланиши
бу ерда: Кс - Р+Книнг сигнал частотасидаги кучайтириш коэффициенти;
Кх - Р++нинг хала=ит частотасидаги кучайтириш коэффициенти.
Ытказиш полосаси – берилган сатщдан кичик былмаган кучайтириш коэффициенти чегараларида резонанс частота худудидаги частота полосаси.

  1. +абул =илиш чатота диапазони: УТ, ЫТ.

  2. +абул =илинаётган сигналлар сифати Р++ни характеристикалари билан характерланади. Шунинг учун АЧХ, ФЧХ, АХ ларни билиш шарт.

  3. Р++нинг шов=ин коэффициенти:



19. Модуляция жараёнининг моҳияти нимадан иборат?
Модуляция деб юқори частотали гармоник ташувчи тебранишнинг бирор бир параметирини (амплитудасини, частотасини, ёки фазасини) пас частотали бирламчи сигналнинг ўзгартириш қонунига мос равишда ўзгаришига айтилади
Кўп ҳолларда ташувчи сигнал сифатида: юқори частотали гармоник шаклдаги сигналлар; тўғри бурчакли импульслар кетма-кетлиги ва шовқинсимон сигналлардан фойдаланилади
Хабарлар алоқа каналлари орқали юқори частотали ташувчи ёрдамида қабул қилувчига етказилади. Хабар узатилаётганда юқори частотали ташувчининг маълум бир параметрини мос равишда ўзгартиришни – модуляциялаш жараёни амалга оширилади. Модуляция жараёнини бажарувчи қурилма модулятор деб аталади.модуляцияланмаган ташувчи ҳеч қандай хабарни элтмайди, у гўёки ёзувсиз, чизмасиз оқ қоғоздир
Модуляция қилинган сигналларнинг математик ифодасини умумий кўринишда кўйидагича ёзиш мумкин:
S(t)=Asin(ω0t+φ0).
амплитуда модуляцияси деб юқори частотали гармоник ташувчи тебранишнинг , амплитудасининг ўзгариш қонунига мос равишда ўзгаришига айтилади.
Юқори келтирилган таърифга асосланиб АМ сигналнинг амплитудасини кўйидаги ифода кўринишда бериш мумкин:
АМ да A(t)=A0+∆A∙k∙Un(t);
Частота модуляцияси деб юқори частотали гармоник ташувчи тебранишнинг частотасини паст часотали бирламчи стганлнинг ўзгариш конунига мос равишда ўзгаришига айтилади. Юқори частотали гармоник тебраниш тушувчи берилган бўлсин (1) бу тебранишнинг математик ифодасиини қўйидаги равишта ёзиш мумкин:
ЧМ да ω(t)= ω0+∆ω∙ k∙Un(t);
Фаза модуляцяси деб юқори частотали гармоник ташувчи тебранишнинг фазасини паст частотали бирламчи сигналнинг ўзгариш конунигамос равишда ўзгаришига айтилади. Умумий куринишдаги ФМ сигналнинг математик ифодаси қўйидагича ёзилади:
ФМ да φ(t)= φ0+∆φ∙ k∙Un(t);
21. Детекторлаш жараёнининг моҳияти нимадан иборат?
Детекторлаш жараёни модуляцияга тескари жараён бўлиб, детекторлаш натижасида модуляцияланган сигналдан унинг модуляцияланган информацион параметри ўзгариш қонуни ажратиб олинади, яъни хабар ажратиб олинади. Детекторлашни амалга оширадиган қурилма детектор деб аталади.
Детекторнинг асосий характеристикалари уларнинг детекторлаш характеристикалари ҳисобланади:

  1. Амплитудаси модуляцияланган сигналлар детектори (АД) детекторлаш характеристикаси деб детектор чиқишидаги ток доимий I0 қийматини унинг киришидаги юқори частотали сигнал амплитудаси Uω га боғлиқлиги, I0=Ф(Uω) га айтилади .

  2. Частотаси модуляцияланган сигналлар детектори (ЧД) детекторлаш характеристикаси деб, унинг чиқишидаги кучланиш Uч ни сигнал частотаси ўзгариши ∆ω га боғлиқлиги Uч=Ф(∆ω) га айтилади .

  3. фазаси модуляцияланган сигналлар детектори (ФД) детекторлиш характеристикаси деб, унинг чиқишидаги кучланиш Uч ни сигнал фазаси ўзгариши ∆φ га боғлиқлиги Uч=Ф(∆φ) га айтилади .

22. Радиоканаллар қандай параметрлар билан характерланади?
1. radiokanalda malumot/ni uzatiw tezligi bit/s
2.nurlaniw sinfi
3. radiotarmoqdagi retranslyator/ miqdori 4eklanmagan
Алоқа канали сигнални узатиш вақти Тк – [ сек ].
Алоқа канали динамик диапазони
Алоқа канали спектр кейинглиги
Каналнинг хажми
??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
Узатгич, узатиш антеннаси, тўлқин тарқалиш муҳити, қабул қилиш антеннаси ва қабул қилгичдан иборат бўлган тўплам (комплекс) радиоалоқа линиясини ҳосил қилади
Қутбланиш текислиги деб-тўлқиннинг тарқалиш йўналишига нисбатан электр майдоннинг вектор кучланганлиги Е нинг йўналиши орқали ўтувчи текисликка айтилади


Гетеродин. Кам кувватли генератор булиб, оралик частотани шакллантирувчи юкори частотали гармоник сигнал автогенератори
Download 395 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish