4-мавзу: Витаминлар, ферментлар ва гармонлар ҳақида умумий маълумотлар



Download 59,67 Kb.
bet2/11
Sana01.07.2022
Hajmi59,67 Kb.
#724988
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
4-амалий

Ферментларнинг кимёвий тузилиши, табиати ва таъсир этиш механизми.

Ферментларнинг кимёвий табиати ҳақида. XX асрнинг бошларига қадар деярли маълумот бўлмаган хаттоки 1926-30 йилларда Виллшетдер Ж.Самнер, Д.Нортроп каби олимлар ҳам ферментларни кристалл холда ажратиб олганларида ҳам уларнингг кимёвий табиати ҳақида тулиқ тасаввурга эга бўлмаганлар. Ферментларни кимёвий тавбиати ҳақидаги дастлабки фикр Пастер ачиш ферментларини қайнатганда уларнинг активлиги мутлоко йўқолгандан кейин пайдо бўлган. Яни ферментлар оқсил табиатли моддалар бўлса керак деган тахмин пайдо бўлди. Чунки оқсилларгина кайнатилса денатурацияга учрайди барча ферментлар турли физик ва кимёвий омиллар таъсирида оқсиллар сингари денатурацияланади. Ҳозирги кунда 2000 дан кўпроқ фермент аниқланган бўлиб уларнинг 200 дан кўпроги кристалл холда ажратиб олинган. Кимёвий таркиби буйича барча ферментлар 2 гурухга: 1 компонентли ва 2 компонентли ферментларга бўлинади. Бир компонентли ферментлар молекулалари факат полипептид ёки оддий оқсиллардан ташкил топган. Масалан: пепсин, трипсин, попаин, уреаза, рибонуклеаза, фосфофаза кабилардир. Икки компонентли ферментлар молекулалари бирон-бир хил оддий оқсиллардан ва бирон бир хил оқсилмас моддалардан иборат бўлади. Шунинг учун икки компонентли ферментларни мураккаб оқсилларнинг вакиллари деб ҳисобланади. Икки компонентли ферментларнинг оқсилмас қисми кофактор деб аталади. Икки компонентли ферментларни холоферментлар деб бир компонентли ферментларни аноферментлар деб аталади. Коферментлар анорганик ва органик таркибли бўлиб анорганик кофакторлар қаторига Мg, Mn, Fe, Cu, K, Na каби ионларни критиш мумкин масалан: Карбоксипептиаза, карбоангидраза, алкоголдегидраза молекуласидир. Рух ситохромоокситазалар катализа перокситазалар молекуласида темир бўлади. Органик кофакторларнинг кўпинча витаминлар ташкил қилади.




ВИТАМИНЛАР.

Режа:

  1. Витаминлар ҳақида тушунча, уларни биологик аҳамияти.

  2. Витаминларни номенклатураси ва таснифи.

  3. Айрим витаминларнинг хоссалари.



Download 59,67 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish