4-мавзу: Транскрипция, трансляция, оқсил биосинтези Режа



Download 367,91 Kb.
Pdf ko'rish
bet5/5
Sana25.03.2022
Hajmi367,91 Kb.
#510114
1   2   3   4   5
Bog'liq
4-Маъруза (1)

 
Элонгация.
Полипептид синтези ҳар доим N-охиридан бошланади ва C- 
охири билан тугайди. Полипептид занзирининг битта аминокислотага 
узайиши уч қадамда амалга ошади: 

аминоацил-тРНК нинг боғланиши; 

транспептидация (пептид боғининг ҳосил бўлиши); 

транслокация (мРНК нинг битта триплетга силжиши) 
Терминация
. Трансляциянинг охирги босқичи терминация деб аталади. 
Оқсил синтезида полинуклеотид занжири махсус терминацияловчи кодонлари 
UAA, UАG, UGА триплетларидан бирига тoғри келганда узилади. Бу 
триплетлар маъносиз триплетлар деб аталади, чунки уларнинг бирортаси 
аминокислотани кодламайди; уларга amber (қаҳрабо), achre (охра) ва opal 
(опал) номлари берилган. 
Полипептид занжирининг C- охирига сўнгги аминокислота 
бирикканидан кейин ҳам синтез қилинган оқсил рибосома билан боғланган 
ҳолда қолади. Рибосома терминацияловчи кодонга етишиши билан учта 
терминацияловчи оқсил факторлари R1, R2 ва S (рилизинг факторлар) ишга 
тушади. Улар полипептидни охирги мРНК дан гидролитик йўл билан ва Р 
қисмдан охирги, энди ―бўш қолган тРНК ни ажратадилар ҳамда 70 S 
рибосомани 30 S ва 50 S суббирликларга парчалаб, янги полипептид синтезига 
тайёрлайдилар. 

Download 367,91 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish