4 б о б. Автоматлаштирилган ахборот



Download 1,04 Mb.
bet8/30
Sana18.04.2022
Hajmi1,04 Mb.
#560495
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   30
1-синф — вазифали ахборот тизимларидан иборат булиб, унда бир-бири билан боглик булмаган вазифалар автоматлаштирилади. Одатда бундай тизимлар узаро на иш, на ахборот жихатидан боглик булади. Хар бир вазифа учун маълумотлар ташкил этилади ва йигилади.
2-синф — узаро боглик вазифаларни автоматлаштириш билан ажралиб туради. Улар айрим тамойилларга кура ажратилиб кенжа тизимларда гурухланади. Кенжа тизимларнинг иш кобилиятини таъминлаш учун локал маълумотлар базаси ёки узаро богланган локал файллар ташкил этилади.
3-синф — ягона маълумотлар банки асосида кенжа тизимлар уртасида узаро апокзни амалга оширган тизимлардан иборат. Айни пайтда кенжа тизимлар янада йирикрок конструкцияга(масалан, «хисобот», «тахпил», «бошкариш», «режалаштириш» блоклари ва хоказо) бирлашади. Бирлашув номигагина амалга оширилмаган. Тизим ичидаги интеграциялашув функционал ва модел даражасида амалга оширилади. Айни пайтда ахборот максади, модели, мезон ва чекловлар, ахборотни ташкил этиш, ахборот технологияси хар бир даража, хар бир блок доирасида узаро боглик булади.
4-синф — блокларни ягона ахборот банки ва ягона ахборот технологияси билан ятона тизимга кушиб юбориш оркзли амалга ошириладиган ахборот тизимлари- дир.
5-синф — интеграллашган тизимлар. Уларга турли тип ва максадли ахборот тизимлари бирлашиб, ишлаб чикариш бошкарув комплекс тарзда автоматлаштирилади.
Сифат даражасига кура ахборот тизимлари куйидаги синфларга булинади:
1. Ахборот-кидирув тизими (АЦГ). ЭХМда ёки ундан ташкарида сакпаниши мумкин булган хужжатлар, иккинчи даражали щжжатлар (масалан, рефератлар), хужжатлар номи ёки манзилларнинг тулик матнини к;идиришни амалга оширади. ЭХМда у ёки бу холларда к;идирув образи номини олтан ва кискача мазмуни баён килинган хужжатларнинг формаллашган баёни сакланади. Узига керакли мавзудаги хужжатни топишни истаган ахборот истеъмолчилари тизимга суров юборади. Кидирув натижасига кура, тасвирланган хужжатларнинг тулик матни ёки суралган харажатларнинг тугридан-тугри, етишмаслиги, ишончлилик даражаси хакида маълумот берилади.

Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish