4-5-Амалий машғулот. Электромагнит катталикларини ўлчаш учуллари Ўлчаш техникасида электромагнетизм қонунларини қўлланилиши


Магнитоэлектрик системасидаги приборлар



Download 178,27 Kb.
bet2/3
Sana26.05.2022
Hajmi178,27 Kb.
#610335
1   2   3
Bog'liq
4-5-amaliy

Магнитоэлектрик системасидаги приборлар (амперметрлар, вольтметрлар ва омметрлар) ўзгармас ток занжирларида қўлланишга яроқлидир, бинобарин, детекторларни қўллаш билан ўзгарувчан ток занжирларида ҳам ишлатилиши мумкин.
Магнитоэлектрик системанинг ўлчаш қурилмасининг ишлаш принципида ўзгармас электр майдони билан ғалтакни (рамка) ўзаро таъсирлашиши эффекти қўлланилади, чунончи, ғалтакдан ток ўтади.
3-расмда типик конструкция (ҳаракатли ғалтак билан) кўрсатилган.

3-расм. Ҳаракатли ғалтак билан типик конструкция

Қурилманинг магнит системасини 1 ўзгармас магнит, 2 қутблардан иборат магнит ўтказувчи ва 3 ҳаракатсиз ўзакдан иборат. Қутблар орасидаги тирқиш ва магнит ўтказувчи воситасида кучли текис радиал магнит майдони ҳосил қилинади ва бу майдонда каркасга алюмин ёки мис ўтказгичдан ўралган тўғри бурчакли 4 ғалтак жойлаштирилади. Ғалтак 5 ва 6 қутблар орасига маҳкамланган. 7 ва 8 Спирал пружиналар қариш таъсир этувчи моментни ҳосил қилади ва бир вақтнинг ўзида ўлчанувчи токни ўтказишга хизмат қилади.


Рамка 9 стрелка билан қаттиқ бириктирилган.
Ҳаракатланувчи қисмни балансга олиб келиш учун 10 шохчаларда жойлашган ҳаракатдаги юкчалар мавжуд.
Алмаштириш тенгламаси қуйидаги кўринишда бўлади:
α = I(BnS/W),
бунда В – тирқишдаги магнит индукцияси;
α – ҳаракатли қисмнинг оғиш бурчаги;
S – рамканинг юзаси;
n – ғалтак ўрамлар сони;
W – солиштирма қарши таъсир этувчи момент.


Электромагнит, электродинамик, ферродинамик ва электростатик системадаги приборлар типик электромеханик амперметрлар, вольтметрлар, ваттметрлар ва частота ўлчашлар сифатида кенг қўлланилади.
Электродинамик приборларнинг ишлаш принципи ток ўтаётган икки ғалтак ҳосил қилган магнит майдонларининг ўзаро таъсирига асосланган.
Шундай ўлчаш қурилмаси 4-расмда тасвирланган.
.

4-расм. Электродинамик системадаги электромеханик ўзгарткич.

1 ҳаракатсиз ғалтак ичида 2 ҳарактчан ғалтак ҳаракатланади ва унга ток пружиналар орқали берилади.


Ғалтакнинг оғиши 1 ва 2 ғалтаклар магнит майдонларнинг ўзаро таъсири натижасида айлантирувчи моментни ҳосил бўлиши билан амалга оширилади.
Қарши таъсир этувчи момент пружиналар ёрдамида юзага келади. Бу механизмнинг алмаштириш тенгламаси

бунда W – қарши таъсир этувчи момент;
α – ҳаракатчан қисмнинг оғиш бурчаги;
М – ғалтакларнинг ўзаро индуктивлиги.
Берилган ўлчаш қурилмаси ўзгармас, ўзгарувчан токларни, кучланиш ва қувватни ўлчашда қўлланилиши мумкин.

Download 178,27 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish