3-мавзу саноат тармоқ тузилмаси ва таркибий силжишлар


Ижтимоий меҳнат тақсимоти уч шаклда: умумий, хусусий ва айрим, бирламчи шаклда рўй беради



Download 261,58 Kb.
bet4/10
Sana03.07.2022
Hajmi261,58 Kb.
#733666
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
3-МАВЗУ

Ижтимоий меҳнат тақсимоти уч шаклда: умумий, хусусий ва айрим, бирламчи шаклда рўй беради.

Ижтимоий меҳнат тақсимоти уч шаклда: умумий, хусусий ва айрим, бирламчи шаклда рўй беради.

  • Иқтисодиётнинг йирик соҳалари, яъни саноат, қишлоқ хўжалиги, қурилиш, транспорт ва алоқанинг вужудга келиши умумий меҳнат тақсимотининг маҳсулидир.
  • Бу тармоқларнинг ҳар бирида соҳаларнинг мустақил равишда ажралиб чиқиши хусусий меҳнат тақсимоти натижасидир.
  • Бирламчи меҳнат тақсимоти эса ишлаб чиқаришни корхона ичида – цехлар, участкалар ва иш жойларида тақсимланиши билан боғлиқдир. (схема)

Миллий иқтисодиётни тармоқларга бўлиниши


Миллий иқтисодиёт
Умумий меҳнат тақсимоти
Хусусий меҳнат тақсимоти
Тармоқлар
Саноат
Қишлоқ
хўжалиги
Қурилиш
ва ҳ.к.
 
Тармоқлар
 
Тармоқлар
Бирламчи меҳнат тақсимоти
Корхона, цех, участка, бригада ва иш
жойларидаги меҳнат тақсимоти
  • Хусусий ва айрим ҳолларда бирламчи меҳнат тақсимотининг таъсири билан Ўзбекистон саноатида ҳам тармоқлар ва ишлаб чиқаришлар сони узлуксиз кўпайиб бормоқда.
  • У ёки бу ишлаб чиқариш фақат маълум техник – иқтисодий асос яратилгандагина алоҳида саноат тармоғига айланиши мумкин. Бунинг учун энг аввало бир неча турдош корхоналар бўлиши лозим.
  • Улар аниқ мустақил саноат тармоғига бирлаштириш имкониятини берадиган маълум белгига эга бўлиши керак.
  • Саноат тармоғи ишлаб чиқариш уюшмалари, комбинатлари ва корхоналари йиғиндисидир.

Тармоқ ҳосил этиш учун корхоналар бир неча умумий хусусиятларга эга бўлишлари керак:

  • ишлаб чиқариладиган маҳсулот иқтисодий мазмунининг бир хиллиги;
  • ишлатиладиган хомашё ва асосий материалларнинг ўхшашлиги;
  • ишлаб чиқаришнинг техник базаси ва технологик жараёнларининг умумийлиги;
  • маълум касбдаги кадрлар таркибининг умумийлиги;
  • ижтимоий меҳнатни ташкил этиш даражаси ва шаклларининг бир бирига ўхшашлиги ва ҳакозолар.

Download 261,58 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish