3 Mavzu (nomi): Kompyuter viruslari va virusdan himoyalanish



Download 106 Kb.
bet6/7
Sana22.02.2022
Hajmi106 Kb.
#101279
1   2   3   4   5   6   7
Резидент вируслар фаоллашганларидан сунг тулалигича ёки қисман яшаш мухитидан (тармоқ, юклама сектори, файл) хисоблаш машинасининг асосий хотирасига кучади. Бу вируслар, одатда, фақат операцион тизимга рухсат этилган имтиёзли режимлардан фойдаланиб яшаш мухитини захарлайди ва маьлум шароитларда зараркунандалик вазифасини бажаради.
Резидент булмаган вируслар фақат фаоллашган вақтларида хисоблаш машинасининг асосий хотирасига тушиб, захарлаш ва зараркунандалик вазифаларини бажаради. Кейин бу вируслар асосий хотирани бутунлай тарк этиб яшаш мухитида қолади. Агар вирус яшаш мухитини захарламайдиган программани асосий хотирага жойлаштирса бундай вирус резидент булмаган вирус деб хисобланади.
Вируснинг зараркунандалик имкониятлари уларни яратувчисининг мақсади ва малакасига хамда компьютер тизимларининг хусусиятларига боглиқ.
Фойдаланувчининг информацион ресурслари учун хавф даражаси буйича компьютер вирусларини қуйидагиларга ажратиш мумкин: безиён вируслар; хавфли вируслар; жуда хавфли вируслар;
Безиён компьютер вируслари компьютер тизимси ресурсларига қандайдир шикаст етказишни узига мақсад қилмаган муаллифлар томонидан яратилади. Уларнинг мақсади, одатда, узларини программист имкониятларини куз-куз қилишдир. Бундай вирусларнинг зараркунандалиги моноторингда айбсиз матнларни ва расмларни, мусиқий парчаларнинг ижро этилишига олиб келади ва х.
Аммо безарар булиб куринган бундай вируслар компьютер тизимларига маьлум шикаст етказади. Биринчидан бундай вируслар компьютер тизимларини ресурсларини сарфлайди, натижада унинг ишлаш самарадорлиги пасаяди. Иккинчидан, компьютер вирусларида компьютер тизимларининг информацион ресурсларига шикаст келтирувчи хатоликлар булиши мумкин.
Хавфли вирусларга компьютер тизимларининг самарадорлигини жиддий пасайишига олиб келувчи, аммо хотирловчи қурилмаларда сақланувчи ахборотнинг яхлитлигини ва махфийлигини бузмайдиган вируслар киради. Бундай вируслар таьсири оқибатларини унчалик катта булмаган моддий ва вақтий ресурслар сарфи эвазига йуқотиш мумкин. Бундай вирусларга мисол тариқасида хисоблаш машинаси хотирасини эгалловчи, аммо тармоқ ишига таьсир қилмайдиган вирусларни, программани қайтадан ишланиш, операцион тизимсининг қайтадан юкланиш ёки маьлумотларни алоқа каналлари орқали қайтадан узатилиш ва х. заруриятини тугдирувчи вирусларни курсатиш мумкин.

Download 106 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish