3. маъруза матни 1-боб. Давлат ва ҳуқуқ назариясининг предмети ва унинг ўзига хос хусусиятлари



Download 1,42 Mb.
bet81/277
Sana22.02.2022
Hajmi1,42 Mb.
#101933
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   277
Bog'liq
ДХН

Инсонпарварлик принципи. Бунинг маъноси шундаки, ҳуқуқ инсонпарвар бўлиши, яъни (Конституция, қонунлар ва қонун ости ҳужжатлари ва ҳ.к.) инсон ва фуқаро ҳуқуқ ва эркинликларини мустаҳкамлаши, инсонлар қадр-қимматини таҳқирловчи ҳар қандай тажовузлардан сақлаши лозим. Ҳуқуқнинг инсонпарварлиги қонунчилик ҳужжатларида мустаҳкамланган ижтимоий тузумнинг шахс учун қулай моддий-маиший, экологик шарт- шароитлар, имтиёзлар яратишини назарда тутади. Мамлакатда вужудга келтирилган кафолатлар тизими фуқароларни ғайриҳуқуқий хатти-ҳаракатлар ҳамда уларнинг оқибатларидан ҳимоя қилишикерак.
Албатта, фуқаролар ҳуқуқ ва эркинликларининг тўла кафо- лати фақат демократик ҳуқуқий давлат шароитидагина бўлиши мумкин. Ўзбекистонда инсонпарвар ҳуқуқнинг шаклланиши муста- қиллик, давлат суверенитетининг қўлга киритилиши ҳамда мустаҳ- камланиши даври билан чамбарчас боғлиқдир. Хусусан, Ўзбекис- тон Конституциясида: оила жамият ва давлат муҳофазасидадир (63-модда). Ота-оналар ўз фарзандларини вояга етгунларига қадар боқиш ва тарбиялашга мажбурдирлар. Давлат ва жамият етим болаларни ва ота-оналарининг васийлигидан маҳрум бўлган бола- ларни боқиш, тарбиялаш ва ўқитишни таъминлайди (64-модда). Вояга етган, меҳнатга лаёқатли фарзандлар ўз ота-оналари ҳақида гамхўрлик қилишга мажбурдирлар (66-модда), - деб таъкидлан- ганлигида инсонпарварлик ғоялари нақадар мужассам эканлигини кўриш мумкин. Бундай инсонпарварлик билан йўғрилган ҳуқуқий қоидаларни Оила, Меҳнат кодексларида, «Фуқароларнинг соғлиғини сақлаш тўғрисида», ги «Фуқароларнинг давлат пенсия таъминоти тўғрисида»ги ва бошқа қонунларда кўплаб учратиш мумкин. (Одилқориев Х.Т.)
Демократизм принципи.Мазкур принципга асосан ҳуқуқ нормалари фуқароларнинг давлат ва жамоат ишларини бажаришда иштирок этишини таъминлашга, ўз ҳуқуқларини ҳимоя қилишига кафил бўлишга қодир бўлган вакиллик ҳокимияти ва бошқа демократик механизмлар ва институтларни белгилаши керак. Бу тамойил халқнинг, бевосита халқ вакиллари бўлмиш депутатларнинг, жамоат бирлашма- лари ва нодавлат ташкилотлар, сиёсий партиялар ва фуқаролар- нинг ҳуқуқий сиёсатни шакллантириш ва ҳамда қонунчиликни такомиллаштиришда кенг иштироки орқали намоён бўлади. Ҳуқуқни амалга ошириш жабҳасида демократизм тамойили ҳуқуқни қўлловчи ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларниташкил этиш ва фаолият юритиш тартибида, даставвал одил судловни амалга ошириш жараёнида, уларнинг фуқароларга яқинлигида, аҳоли учун юридик ёрдамнинг реаллиги даражасида ўз аксини топади. Хусусан, Ўзбекистонда кенг ривожланаётган суд-ҳуқуқий ислоҳотининг заминида ҳам демократик жиҳатларничуқурлашти- риш ётади. Ш,Мирзиёев маърузасидан цитата «Жамиятда демократия қай даражада эканлигини белгиловчи камида учта мезон бор, – деб таъкидлайди Ўзбекистон Президенти И.А.Каримов – Булар - халқ қарорлар қабул қилиш жараёнларидан қанчалик хабардорлигидир. Ҳукумат қарорлари халқ томонидан қанчалик назорат қилиниши, оддий фуқаролар давлатни бошқаришда қанчалик иштирок этишидир.Ана шу уч соҳада ҳақиқий силжишлар бўлмас экан, демократия ҳақидаги ҳамма гап-сўзлар ё халққа хушомад қилиш ёки оддий сиёсий ўйин бўлибқолаверади»1.(Каримов И.А. Ўзбекистон XXI аср бўсағасида: хавфсизликка таҳдид, барқарорлик шартлари ва тараққиёт кафолатлари. –Т., 1998. 156-157-б.)

Download 1,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish