Конституциявий қонун – норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар тизимида ўзининг юридик кучи ва аҳамиятига кўра конституциядан кейин турадиган қонун шакли. Конституциявий қонунлар конституцияда кўрсатилган масалалар юзасидан қабул қилинади. Конституциявий қонунларни қабул қилиш тартиби жорий қонунларни қабул қилишга нисбатан бирмунча фарқ қилади. Жумладан, бундай қонунни қабул қилиш учун депутатларнинг мутлоқ кўпчилиги овози, яъни учдан икки қисм овоз берилиши талаб қилинади. 1991 йил 31 августда қабул қилинган ―Ўзбекистон Республикасининг давлат мустақиллиги асослари тўғрисида‖ги Конституциявий қонун ана шундай қонунлар жумласига киради. Конституциявий қонунларнинг қабул қилиниши конституцияга ўзгартиш ва қўшимчалар киритишга сабаб бўлади.
Кодекс (лот. ―Соdех‖ - қонунлар тўплами) – ижтимоий муносабатларнинг муайян соҳасини тартибга солувчи, устувор ҳуқуқ нормаларини ўзида мужассамлаштирган ва тизимлаштирилган ҳуқуқий акт - қонун бўлиб, унда ҳуқуқ тармоғининг деярли барча нормалари мантиқан мутаносиблаштирилади (масалан, фуқаролик кодекси, оила кодекси, жиноят кодекси ва б.). У катта миқдордаги турли хил нормаларни қамраб олса ҳам, ички мувофиқликка эга бўлган ягона бир бутун актдир. Кодекснинг таркибий қисмлари (бўлимлар, боблар, институтлар, нормалар) ўзаро узвий алоқадор бўлиб, муайян тизим тарзида жойлаштирилади. Анъанага кўра, қонунчилик соҳаларида уйғунлаштирувчи ва бошқарувчи фаол марказ ролини тегишли кодекслар ўйнайди. Кодекс оддий қонундан ўзининг мукаммаллиги, сайқал топганлиги, барқарорлиги билан фарқ қилади. Агар муайян қонунчилик соҳасида бир вақтнинг ўзида Кодекс ва бир неча қонун ҳужжатлари мавжуд бўлса, улар ичида кодекс юридик кучи ҳамда тартибга солиш имконияти жиҳатидан устунлик қилади. Кодекслар ички мантиғининг пишиқлиги, нормаларининг ўзаро мувофиқлаштирилганлиги билан ажралиб туради.
Ўзбекистон Республикасида ҳозирги кунда фуқаролик, фуқаролик-процессуал, жиноят, жиноят-процессуал, маъмурий жавобгарлик, меҳнат, хўжалик-процессуал, оила, ер, уй-жой, солиқ, божхона ва шу каби қатор кодекслар амалда қўлланилиб келинмоқда.
Қонун –энг муҳим ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи юридик ҳужжат. Қонун давлат ҳуқуқ тизимининг негизини ташкил этади, давлатнинг бошқа органлари норматив ҳужжатларига нисбатан олий юридик кучга эга бўлади.
Ўзбекистонда қонун ҳуқуқнинг асосий шакли бўлиб, у давлат олий ҳокимият вакиллик органи томонидан махсус белгаланган тартибда қабул қилинади. У давлат муайян ҳолатлар (муносабатлар)га татбиқ қилиш учун чиқарадиган, айнан ўхшаш турдаги ҳолатларга такрор-такрор қўлланиладиган, барча фуқаролар, мансабдор шахслар, давлат органлари, корхона, муассаса ва ташки-лотлар томонидан бажарилиши мажбурий бўлган умумий қоида- ларни ўз ичига олувчи норматив-ҳуқуқий ҳужжатдир.
Республика қонунларида янгиланаётган ижтимоий тузуми- мизнинг, ҳуқуқий давлат барпо этишнинг энг муҳим принцип- лари, ривожланишимизнинг йўналишлари ва дастурий вазифалари ўз аксини топади. Бундай муҳим принциплар, аввало, Ўзбекистон Республикасининг Конституциясида мустаҳкамланган.
Do'stlaringiz bilan baham: |