3-курс Биоорганик кимё 4-мавзу Оқсилларнинг тузилиш даражалари



Download 1,24 Mb.
bet1/4
Sana21.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#47611
  1   2   3   4
Bog'liq
Biorganika Oqsillarning tuzilish darajalari (1)

  • 3-курс
  • Биоорганик кимё
  • 4-мавзу
  • Оқсилларнинг тузилиш даражалари
  • Оқсилларнинг тузилиши
  • Оқсиллар – протеинлар (protos [грекча.] – биринчи) – биологик фаол бирикмаларнинг муҳим синфи ҳисобланади. Уларсиз ҳаётни тасаввур қилиш мумкин эмас. Тузилиши бўйича улар турли-туман ва кўплаб биологик функцияларни бажаради. Кимёвий жиҳатдан миллиардлаб индивидуал оқсиллар мавжуд. Оқсилларнинг молекуляр массаси 5–10 мингдан миллион ва ундан юқори бўлиши мумкин. Инсон учун бир кунда 70 г оқсил керак бўлади. Оқсил таркибига кирувчи алмашинмайдиган АК мавжуд ва улар организмда синтез бўлмагани учун ташқаридан овқат орқали киритилади:
  • изолейцин
  • лейцин
  • лизин
  • гистидин
  • фенилаланин
  • метионин
  • треонин
  • триптофан
  • валин
  • аргинин
  • Оқсил ва пептидларнинг тузилиши бир неча босқичда бўлади:
  • 1) Бирламчи тузилиш;
  • 2) Иккиламчи тузилиш;
  • 3) Учламчи тузилиш;
  • 4) Тўртламчи тузилиш.
  • Бирламчи – полипептид занжирда
  • α-АК қолдиқларининг кетма-кет жойлашиши.
  • Иккиламчи – бу полипептид занжиридаги конформерларнинг фазода α-спирал ва β-букилган холда жойлашиши
  • Учламчи – иккиламчи тузилишга эга бўлган қисмлар (компонент) тутган – полипептид занжирнинг фазода компакт бир тизимда иккиламчи тузилиш элементларининг тартибга келтирилмаган ҳолда глобула ёки глобуляр кўринишда бўлиши
  • Тўртламчи - (Дж. Бернал, 1958) кўпчилик оқсилларда уч ўлчамли ассоциатлари ёки янада мураккаб тузилишли суббирликлар мавжуд. Тўртламчи тузилишли оқсилларнинг характерли хусусиятларидан бири уларнинг аралашмадан α- ва β-занжирларининг тахлаши (йиғиши) ҳисобланади.
  • Бирламчи – полипептид занжирда α-АК қолдиқларининг кетма-кет жойлашиши
  • Бирламчи – аминокислоталарнинг пептид боғи орқали тўғри чизиқ (занжир)да жойлашиши. Айнан шу оқсил молекуласининг бирламчи тузилиши оқсил молекуласининг хусусияти ва унинг фазовий конфигурациясини аниқлаб беради (аниқлаш мумкин).
  • Иккиламчи тузилиш — полипептид занжирнинг спиралга тартибли ўралиши. Спираль виткалари (учлари) карбоксил ва аминогрурухлар ўртасида ҳосил бўлган водород боғлари билан мустаҳкамаланади.
  • Учламчи тузилиш — кимёвий боғлар (водород, ион, дисульфид) натижасида пайдо бўлган полипептид занжирнинг глобулу шаклида тахланиши.
  • Оқсил конфигурацияси хусусиятларини, фазовий тузилиши барқарорлиги ва таъсири табиатини уларнинг денатурация ва ренатурациясини ўрганиш орқали билиш мумкин.
  • Денатурация – оқсил молекуласининг унинг ташқи таъсирлар натижасида конформациясининг ўзгариши, физик-кимёвий хусусиятларининг ўзгариши ва биологик фаоллигининг йўқолиши натижасида кузатиладиган жараён. Оқсиллар одатда 50–60 °С, айрим ҳолларда 100 °С да ҳам денатурацияга учрайди. Денаурацияни рН ва детергентларнинг ўзгариши ҳам чақириши мумкин. Энг асосийси денатурациянинг қайтарлиги, бунда оқсил молекуласи конформацияси ва биологик фаолликлари қайта тикланади ( К. Анфинсен, рибонуклеаза, 1961)
  • Оқсил тузилишида α-спирали ва β-букилган тахламлари
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish