h ., В- 6-расм. Миххатлар 13 www.ziyouz.com kutubxonasi
ti
ёзувларга дуч келади. Бу ^а^да унинг улимидан сунг, 1543 йилда чоп этилган китобида маълумот берилади. Ярим асрдан сунг Перссполга Португалиянинг Эрон- даги элчиси Антонио де Гувеа ташриф буюради ва 1611 йилда Эронда кечган ^аётига багишлаб ёзган китобида Персеполь, Бехистун, Сузада курган ёзувлар ^а^ида ха- барлар ^олдирган. XVII аср. Италиялик сайё^ларнинг бутун жа^он буйлаб кезиб юрган даври. Шундай сайё^ ва савдогарлардан бири Пьетро делла Валле Эронга келади. Пьетро делла Валле умрининг 12 йилини шарика — Туркия, Миер, Фаластин, Иро^, Сурия ва Эронга саё^ат ^илишга багишлайди. У Персеполь ша^ри харобаларини кезиб юриб, А^амоний ша^аншо^ Доро ^урдирган сарой деворларига битилган чизи^симон битикларга кузи тушади ва унинг эътиборини тортади. Ёзув булакларини «антиквар» совга сифатида Европага олиб кетади. Пьетро делла Валленинг умр йулдо- ши узок вакт бу ёзувларни дугоналарига, шахар аёнлари- га курсатиб, «мактаниб» юради. Негаки, унинг уйида одам- зод томонидан яратилган энг цадимги ёзувлар са^анаёт- ганлигидан мамнун ва ифтихорда эди. Унда битилган ёзув маъноси эса у^илмай, сирлигича ^олаверган. XVIII аср. Шумер, Оссурия, Персеполь, Суза ша^ар- лари харобаларидан Европага куплаб миххат ёзув нус- халари ташиб кетила бошлайди. Сайё^лар уларни уйла- рининг энг куринадиган жойларида са^лаганлар. Бирин- чи марта даниялик олим Карстен Нибур миххат ёзувларни туплаш, улардан нусхалар олиш ва у^иш ишлари билан шугулланган. Унинг асосий ютуги михсимон ёзув- ларнинг ёзилиш услубини ани^лаганлиги ва энг содда ^арфларнинг ёзилишини тушунганлигидир. Персеполь миххатларини тули^ у^ишга муяссар булган олим Георг Гротефенддир. У 27 ёшида, 1802 йилда Персеполь саройида битилган Доро, Ксеркс, Гиштасп ис- мларини муваффа^ият билан у^ийди ва илк маротаба миххатларнинг сирини очади. 14
www.ziyouz.com kutubxonasi
Геродот асарлари билан яхши таниш Гротефенд, А^амоний шо^лар уз сузларини «Мен ким, улуг шо^, ша^аншо^» деган сузлар билан бошлаб, «А^амоний» сузи билан тугатганлигини англаб етади ва Персеполь миххатларида ^ам бу сузлар ^айтарилганлигини ани^- лайди. Шу тарифа миххат ^арфлари у^илди ва К^адимги Шарк; тарихи уз сирини оча бошлади. Инглиз олими ва сайё^и Г. Роулинсон эса форс миххат ёзувларини, айни^са, Бехистун ^оя битикларини муваффа- кият билан укийди. Бехистун цояси «Подшо йули» деб ном- ланган цадимги савдо йулининг Хамадон — Бобил йуна- лишида, денгиз сат^идан 520 метр баландликда жойлаш- ган. Доронинг буйруги билан шу цояга ёзувлар битилган. Г. Роулинсон Бехистун битиклари бугинли ёзувлар экан- лигини исботлайди. У битикларда ёзилган Бактрия сузини, Бактриянинг а^амонийлар империяси таркибига кирган- лигини, унинг 12-сатраплиги, Хоразмнинг эса 16-сатрап- лик булганлигини биринчи марта упитан тадкикотчидир. Г. Роулинсоннинг энг буюк хизматларидан бири унинг оссурия миххатларини у^иб, оссурияшунослик фанига асос солганлигидир. Тад^и^отчилар олимни фахр билан «оссурияшунослик фанининг отаси», деб атайдилар. Унинг ил мий изланишлари натижасида фанга ил гари но- маълум булган Оссурия подшолиги тарихи кириб келди.