3. чориев, Ш. Шайдуллаев, Т. Аннаев



Download 0,68 Mb.
bet6/31
Sana02.03.2022
Hajmi0,68 Mb.
#477856
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31
Bog'liq
Z Choriyev, Sh Shaydullayev, T Annayev O\'zbekiston hududida yozuvning

Тоаушда

БобИ.1

Ниневия

Мидия

фодал амиши

ёзуви

взуаи

ауви

ап

у

ХТ

хг.т

ип

т—ту

уYT

МП

Уп




и



кча







у

кан

1ЁЁП

Jfcrz,yy

«

кв у

> о- <

-о—

л

> *

► ”




JHl

КХТ

ЕГЛТ

:-^.п-

ри

-П«Т

ПТ

пт<

РУ







с=тТт

ир

<№!

чт-чы

1/

ир

fe-—.

'1

»-пт

'•}>

чхт

-с=п

н

УР

П—т



«1

УУР

Т У i

\ у

тг г тт>-

гаа

V

V

у

ШН

«г—

4—

<т—

шу

^Е^ну

ч’Э’

^5-У

гие

► ► ► ►

X




ШУУ

I

I

и

аил.






У^7


2-расм. Миххатларнинг у^итилиши ва турлари


9


www.ziyouz.com kutubxonasi







3-расм. Миххатлар


10


www.ziyouz.com kutubxonasi





Миххат ёзуви

I Товушда 1 ифодаланиши

Бобил ёзуви

Ниневия взуви

Мидия «зуви

а

Tf

т^т

fr




* »







У




t^nr=

^TT

аа.




^T-

T

ё




* IY




УУ

4

4

4

ба




5=T
















би










бу

< —

^<4-




га







TTT^

ги

"“TT-di







гУ

Tj*—$

T>-4

ms^

да

&T

£еЛТ

2MT.

ди







n

ду




T




ха

M-n

-Т-И

tt

за

ff

П

ff

зи

£'Е~~УУ




B?!TT

ЗУ 1

T







ка (Vha)

f








4-расм. Миххатлар


11


www.ziyouz.com kutubxonasi




Миххат ёзуви


- 4 о ■ ■ н J р ' и о


5-расм. Миххатлар


12


www.ziyouz.com kutubxonasi





Миххат ёзуви

Товушда ифодал амиши

Бобнл ёэувн

Ниневия ёзуви

Мидия ёзуви










ки (Hhi)










ку (lchu)




н

Tb

ак (dkh)









uK(ikh)




у

it

ук (ukh)









ту (thu)

ПГ-ТТ




tt

ха

ВзП




tf

ки
ки







<112=

ак







*--Елг»--

ик

-и:






ух

ит1^

t^r^-




ла







^'T

АЛЛ

::г2т:т

t-E^y

<~T«T

лу

J^ET

1±1

t4fl-

ал

-хн




it

ил

Гь-ВТ




ч

ул

с_т:

от-




ма

ВЕТ

ВЕТ

TXT

ми




«ВВ-




ме

h ., В-
6-расм. Миххатлар
13 www.ziyouz.com kutubxonasi

ti




ёзувларга дуч келади. Бу ^а^да унинг улимидан сунг, 1543 йилда чоп этилган китобида маълумот берилади.
Ярим асрдан сунг Перссполга Португалиянинг Эрон- даги элчиси Антонио де Гувеа ташриф буюради ва 1611 йилда Эронда кечган ^аётига багишлаб ёзган китобида Персеполь, Бехистун, Сузада курган ёзувлар ^а^ида ха- барлар ^олдирган.
XVII аср. Италиялик сайё^ларнинг бутун жа^он буйлаб кезиб юрган даври. Шундай сайё^ ва савдогарлардан бири Пьетро делла Валле Эронга келади. Пьетро делла Валле умрининг 12 йилини шарика — Туркия, Миер, Фаластин, Иро^, Сурия ва Эронга саё^ат ^илишга багишлайди. У Персеполь ша^ри харобаларини кезиб юриб, А^амоний ша^аншо^ Доро ^урдирган сарой деворларига битилган чизи^симон битикларга кузи тушади ва унинг эътиборини тортади. Ёзув булакларини «антиквар» совга сифатида Европага олиб кетади. Пьетро делла Валленинг умр йулдо- ши узок вакт бу ёзувларни дугоналарига, шахар аёнлари- га курсатиб, «мактаниб» юради. Негаки, унинг уйида одам- зод томонидан яратилган энг цадимги ёзувлар са^анаёт- ганлигидан мамнун ва ифтихорда эди. Унда битилган ёзув маъноси эса у^илмай, сирлигича ^олаверган.
XVIII аср. Шумер, Оссурия, Персеполь, Суза ша^ар- лари харобаларидан Европага куплаб миххат ёзув нус- халари ташиб кетила бошлайди. Сайё^лар уларни уйла- рининг энг куринадиган жойларида са^лаганлар. Бирин- чи марта даниялик олим Карстен Нибур миххат ёзув­ларни туплаш, улардан нусхалар олиш ва у^иш ишлари билан шугулланган. Унинг асосий ютуги михсимон ёзув- ларнинг ёзилиш услубини ани^лаганлиги ва энг содда ^арфларнинг ёзилишини тушунганлигидир.
Персеполь миххатларини тули^ у^ишга муяссар булган олим Георг Гротефенддир. У 27 ёшида, 1802 йилда Персеполь саройида битилган Доро, Ксеркс, Гиштасп ис- мларини муваффа^ият билан у^ийди ва илк маротаба миххатларнинг сирини очади.
14


www.ziyouz.com kutubxonasi




Геродот асарлари билан яхши таниш Гротефенд, А^амоний шо^лар уз сузларини «Мен ким, улуг шо^, ша^аншо^» деган сузлар билан бошлаб, «А^амоний» сузи билан тугатганлигини англаб етади ва Персеполь миххатларида ^ам бу сузлар ^айтарилганлигини ани^- лайди. Шу тарифа миххат ^арфлари у^илди ва К^адимги Шарк; тарихи уз сирини оча бошлади.
Инглиз олими ва сайё^и Г. Роулинсон эса форс миххат ёзувларини, айни^са, Бехистун ^оя битикларини муваффа- кият билан укийди. Бехистун цояси «Подшо йули» деб ном- ланган цадимги савдо йулининг Хамадон — Бобил йуна- лишида, денгиз сат^идан 520 метр баландликда жойлаш- ган. Доронинг буйруги билан шу цояга ёзувлар битилган. Г. Роулинсон Бехистун битиклари бугинли ёзувлар экан- лигини исботлайди. У битикларда ёзилган Бактрия сузини, Бактриянинг а^амонийлар империяси таркибига кирган- лигини, унинг 12-сатраплиги, Хоразмнинг эса 16-сатрап- лик булганлигини биринчи марта упитан тадкикотчидир.
Г. Роулинсоннинг энг буюк хизматларидан бири унинг оссурия миххатларини у^иб, оссурияшунослик фанига асос солганлигидир. Тад^и^отчилар олимни фахр билан «оссурияшунослик фанининг отаси», деб атайдилар. Унинг ил мий изланишлари натижасида фанга ил гари но- маълум булган Оссурия подшолиги тарихи кириб келди.


www.ziyouz.com kutubxonasi





    1. Download 0,68 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish