3. чориев, Ш. Шайдуллаев, Т. Аннаев



Download 0,68 Mb.
bet2/31
Sana02.03.2022
Hajmi0,68 Mb.
#477856
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31
Bog'liq
Z Choriyev, Sh Shaydullayev, T Annayev O\'zbekiston hududida yozuvning

КИРИШ


Муста^иллик шарофати билан маънавий ва маърифий ^аёти- мизда туб узгаришлар юз берди. Узбекистан тарихан кисца муд- дат ичида бутун оламга танилди. Ижтимоий-сиёсий, и^тисодий со^аларда катта узгаришлар амалга оширилди ва улкан ютук- лар кулга киритилди.
Бугун ^аётимиз жаб^аларида руй бераётган барча янгиланиш- лар узининг чу^ур тарихий асосларига эгадир. Зеро, хал^имиз босиб утган тарихий йул, унинг асрлар давомида туплаган ^аётий тажрибаси ва сабок^лари бизнинг бугунги ^амда эртанги умидли кунимизнинг ^а^и^ий пойдеворидир.
Мухтарам Президентимиз И.А.Каримовнинг бевосита ташаб- буслари билан хал^имизнинг янги тарихини яратишга киришил- ди ва бу борада бир ^атор ижобий ишлар амалга оширилди. Ай- ни^са, сунгги йилларда Узбекистан археологлари томонидан кагор илмий кашфиётлар яратилди. Шулардан бири — Узбекис­тан удудида знг ^адимги ёзув нусхаларининг топилишидир. Ушбу янгилик Узбекистан ^удудини дунё цивилизациянинг илк учо^ларидан бири эканлигини курсатувчи ута му^им ашёвий далилдир.
Ёзувнинг пайдо булиши инсон тафаккурининг ноёб муъжиза- си булиб, улар даставвал тош ^ояларда, сопол ^амда металл пар- чаларида, ^айвон териларида ва ни^оят, когозда ифодаланиши билан бизгача етиб келган.
Жа^он тарихидан бизга маълумки, юксак маънавият ва бой маданиятга эга булган \ар бир хал^нинг уз ёзуви мавжуд булган. Бугунги во^елигимиз, ^аётнинг тарак^иёт о^ими утмиш мероси- мизни х,ар томонлама чук;ур урганишни тацозо этмо^да.
Езув инсоният тафаккури тара^иётининг энг олий ма^сулла- ридан бири ^исобланади. Энг дастлабки ёзув усули фанда пик­тографик белгилар деб аталади. Уни шумерликлар милоддан
3


www.ziyouz.com kutubxonasi




аввалги IV мингйилликда ихтиро ^илган. Шумер пиктографик ёзуви даставвал сурат тари^асида вужудга келган. Инсонлар табиатда мавжуд булган ва учрайдиган нарсаларнинг сурати ёрдамида уз фикрларини ифодалашган. Бунда ^айвонот ва усим- лик дунёси, табиат жисмлари, сайёрамиз йулдошлари тасвирла- ридан энг куп фойдаланилган.
Пиктографик белгили ёзувлар Кадимги Шарцнинг куплаб ^удудларида, жумладан, Кадимги ^индистон, Эрон, Хитой ва У рта Осиёнинг жанубий вилоятларида топилган. Охирги жумла- ни катта илмий масъулият ^исси билан ёзмо^дамиз, негаки, Сур- хон во^асининг бронза ва илк темир даври ёдгорликлари — Жа- р^утон, Роздан сунгги йилларда сополларга битилган белгилар топилдики, бу ашёвий манбаларни илк цивилизация учо^лари- дан топилган пиктографик белгили ёзувларга та^кослаш нати- жасида ту фикрга келдик.
Жаркутон сополларига битилган белгилар уткир тигли асбоб билан тирнаб ёзилгап. У оддийлиги, зоолатирик характери билан Шумер, Кадимги Эрон пиктографик ёзувларини такрорлайди. Узининг шакли ва ёзилиш услубига кура Жаркутон ёзувлари Шах- дод, Туголок, Гонур пиктография мактабига жуда я^инлиги куза- тилади. Бу жар^утонликларнинг бронза даврида Жанубий Турк- манистон ва Эрон ахолиси билан жуда якин маданий ва иктисодий алоцада булганлигини тасди^айди.
2004 2006 йилларда Термиз Давлат университети олимлари томонидан Фаёзтепадан куплаб ^адимги ба^трия, брахма ва кхароштх.и ёзувларида битилган сополлар мажмуалари топил- ди. Бу ёзувларнинг энг ^адимгиси милоддан аввалги I асрларга тааллу^ли булиб, ба^трия ёзуви ва кадимги хинд ёзувларининг бир вацтда ^улланилиб келинганлигидан далолат беради.
Жаркутон пиктографии ёзувларининг ва Фаёзтепадан ^адим- ги бактрия. брахма ва кхароштхи ёзувларининг топилиши, шуб^а- сиз, Урта Осиёни ёзув пайдо булган минта^алар ^аторига ^ушиш- га туда имкон беради. Урта Осиё, Месопатамия, Эрон, Х^ндис- тон, Миер ва Хитойдан кейин, турадиган цивилизация учоги сифа- тида жа^он тарихига киради, деб умид ^иламиз.


4


www.ziyouz.com kutubxonasi


I БОБ





Download 0,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish