3-боб. Рақамли тасвирлардан юз тазвирини характерловчи белгиларни ажратиш


P3 ёндашувини амалга ошириш (DFT ва DCT)



Download 2,07 Mb.
bet5/8
Sana21.06.2022
Hajmi2,07 Mb.
#688852
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
3-Bob TARJIMA

3.2.3. P3 ёндашувини амалга ошириш (DFT ва DCT)

P3 ёндашувида асл тасвир дискрет ортогонал (ёки унитар) трансформация (ДОТ) натижасининг фазовий-спектрал хусусиятлари тўплами билан ифодаланади. Кўпинча юзни аниқлаш муаммоларида дискрет Фурье конвертацияси ва косинуснинг дискрет конвертацияси (DFT ва DCT) DOP сифатида ишлатилади.


DFT дан фойдаланиш икки ўлчовли DFT фазовий-спектрал хусусиятларни (спектрнинг мутлақ қиймати сифатида) юз соҳасидаги юз юзининг силжишига нисбатан ўзгармас бўлишга имкон беради. Бундай ҳолда, юз соҳасини аниқ реконструкция қилиш учун DFT натижасининг [Kuh01] 20 фазовий спектрал компонентлари етарли, яъни жами 20×20=400 спектрал компонентлар. Икки ўлчовли DFT спектрининг горизонтал симметрия хусусиятини ҳисобга олган ҳолда, DIM хусусияти векторининг ўлчами 200 компонентдан ошмаслиги мумкин.
Дастлабки тасвирнинг икки ўлчовли DFT натижасининг спектрал қисмларидан хусусият векторини шакллантириш маълум бўлган муносабатларга асосланади [Pre82]:
(3.16).

Бу ерда C (p, r)- координаталари p ва r бўлган спектрал компонент;




=0, 1, 2, …,
X (m, n) - асл тасвир пикселли координаталари m ва n; P, R - спектрал ойнанинг параметрлари; M, N - асл расмдаги қаторлар ва устунлар сони
Рақамли тасвир учун 2D DFT спектрини акс эттиришнинг энг таниқли усуллари. 3.15. расм а-d [а - M × N ўлчамдаги асл расм; b - M × N матрица билан ифодаланган спектр; c - спектрнинг циклик силжиши натижаси (3.15-расмга қаранг, б) M × N катталикнинг ярмига; d - ZD] шаклида тақдим этилган даврий силжиган спектр.
Агар биз p ва r координаталарини (3.16) муносабатидан шаклда кўрсатилган даврий силжиган DFT спектрига туширсак. 3.15, c, кейин ушбу координаталарга эга бўлган "спектрал ойна" спектрал матрицанинг пастки ярмида, тўғридан-тўғри горизонтал симметрия чизиғида ва унинг остида жойлашган бўлиб, вертикалга нисбатан носимметрик бўлади. Хусусият векторидаги спектрал компонентларни танлашнинг ушбу ва бошқа мумкин бўлган вариантлари 3.16 расмда а-v дир.



3.15. Расм. Рақамли тасвир ва унинг спектрини акс эттириш шакллари



Download 2,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish