3-4-мавзу. Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши р е ж а: Минераллар ҳақида умумий тушунча


Агар тоғ жинси таркибида айрим минералларнинг микдори 10% дан ортик булса, бундай минералларни жинс хосил килувчи минераллар, 10% дан кам булса иккинчи даражали акцессор минераллар дейилади



Download 1,32 Mb.
bet11/24
Sana14.06.2022
Hajmi1,32 Mb.
#671334
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   24
Bog'liq
3-4. мавзу Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши

Агар тоғ жинси таркибида айрим минералларнинг микдори 10% дан ортик булса, бундай минералларни жинс хосил килувчи минераллар, 10% дан кам булса иккинчи даражали акцессор минераллар дейилади.

  • Агар тоғ жинси таркибида айрим минералларнинг микдори 10% дан ортик булса, бундай минералларни жинс хосил килувчи минераллар, 10% дан кам булса иккинчи даражали акцессор минераллар дейилади.
  • Бирламчи минераллар тоғ жинси билан бир вактда пайдо булади ва уларнинг таркибида деярли узгармаган холда сакланиб коладилар. Иккиламчи минераллар эса тоғ жинслари шаклланиб булганидан сунг содир буладиган геологик жараёнлар натижасида хосил буладилар.
  • тоғ жинсларининг минерал таркибини аниклаш, уларнинг таркибий кисмини урганишга имкон берса, тоғ жинслари кандай хосил булган деган саволга уларнинг структураси ва текстураларини урганиш жавоб беради.
  • тоғ жинсининг структураси (ички тузилиши) тоғ жинслари таркибий кисмининг (минерал булакларининг) катталиги, шакли ва узаро муносабати билан боглик булган, тузилишининг узига хос белгиларини курсатади. Текстура тоғ жинсини ташкил килувчи минерал булакларининг фазода жойлашиши ва таксимланишини курсатувчи белгилар йигиндисини курсатади.

тоғ жинслари хосил булиш шароитига (генезис) караб шартли равишда учта синфга булинади:

  • тоғ жинслари хосил булиш шароитига (генезис) караб шартли равишда учта синфга булинади:
  • 1.Магматик ёки вулкан тоғ жинслари.
  • 2.Чукинди тоғ жинслари.
  • 3.Метаморфик (узгарган) тоғ жинслари.
  •  
  • Магматик тоғ жинслар
  • Магматик ёки откинди тоғ жинслари магманинг совиб котиши ва кристалланишидан хосил булади. Магманинг каерда - ер пустининг ичкарисидами ёки юзасидами совуб котишига караб икки хил турдаги, интрузив (ер ичкарисида совуб котган жинслар) ва эффузив (окиб чикиб совиб котган) тоғ жинсларига булинади. Интрузив (откинди) тоғ жинслари юкори харорат ва босимли шароитда магманинг секин совушидан хосил булади.
  • Бундай тоғ жинслари учун тулик кристалли структура характерлидир.
  • Магма лава куринишида ер юзасига ёки океан, денгиз остига окиб чикиши билан узи хосил булган шароитдан кескин фарк киладиган кичик босим ва харорат шароитига дуч келади. Бундай шароитда, тез совиб котиш натижасида хосил булган эффузив жинслар тулик кристалланиб улгурмайди

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish