3-4-мавзу. Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши р е ж а: Минераллар ҳақида умумий тушунча


а) нураш натижасида минералларни хосил бўлиши-авваллари ҳосил бўлган минераллар ва тоғ жинслари бузилади, ўзгаради ва шунинг хисобига янги минераллар хосил бўлади



Download 1,32 Mb.
bet6/24
Sana14.06.2022
Hajmi1,32 Mb.
#671334
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
Bog'liq
3-4. мавзу Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши

а) нураш натижасида минералларни хосил бўлиши-авваллари ҳосил бўлган минераллар ва тоғ жинслари бузилади, ўзгаради ва шунинг хисобига янги минераллар хосил бўлади.

  • а) нураш натижасида минералларни хосил бўлиши-авваллари ҳосил бўлган минераллар ва тоғ жинслари бузилади, ўзгаради ва шунинг хисобига янги минераллар хосил бўлади.
  • Мисол учун каолинни, бокситни, лимонитни, опални ва бошқа минералларни силикатларни гидролизи ( СО2 ва Н2О таъсирида минералларни бузилиши (парчаланиши) натижасида ҳосил бўлиши; лимонитни, ангидридни, гипсни, малахитни, азуритни ва бошқа минералларни темир сульфидини (Fe), мис сулфидини (C ) оксидланиш натижасида хосил бўлиши.
  • б) денгиз, кўл ва ботқоқликларда минералларни ҳосил бўлиши. Денгиз, кўл ва ботқоқликларга ер усти сувлари билан катта миқдорда турли туман моддалар олиб келинади ва улар қулай бир шароитда уларни тубига чўкади. Шундай йўл билан темир рудаси (лимонит), марганец рудаси (пиролюзит), аллюминий рудаси (боксит) ҳамда кальцит, доломит, фосфорит ва бошқа минераллар ҳосил бўлади.
  • Лагуналарда (денгиздан ажратилган кўрфазлар) ва чиқиб кетмайдиган кўлларда, қуруқ ва иссиқ иқлим шароитида кучли буғланиш натижасида сувлардаги туз концентрацияси ортади ва яхши эрийдиган тузлар чўкмага тушади. Шундай йўл билан Эльтон ва Басқунган кўлларида ош тузи; Қора-Буғоз-Кўл кўрфазида мирабилит (глаберов туз) ҳосил бўлади.

в) Организмларнинг ҳаёт фаолияти натижасида минералларни ҳосил бўлиши.

  • в) Организмларнинг ҳаёт фаолияти натижасида минералларни ҳосил бўлиши.
  • Денгизларга эриган моддалар ва майда зарралар сифатида олиб келинадиган минерал моддалар (кальций, кремнезем, фосфор бирикмалари ва бошқалар) турли организмлар билан минерални қаттиқ скелетини ҳосил қилишда фойдаланилади (чиғаноқ тош). Организмларни скелет қолдиқлари ўлганларидан сўнг (денгиз, кўл сув хавзаларининг тагида тўпланади ва катта қалинликдаги кальций, опал ва бошқа минералли тўпламини ҳосил қилади ва шундай йўл билан оҳактош, бўр, диатомитларни ҳосил қилади.
  • Организмларни ҳаёт фаолияти натижасида ҳосил бўлган жинслар органоген ёки биолит минераллар дейилади.
  • Алоҳида муҳим аҳамиятга эга бўлган каустобиолитлар деб аталади (ёнар тоғ жинслари: кўмир, ёнувчи эленец, нефть ва бошқалар) ва шу организмлардан ёки бузилган маҳсулотларидан ташкил топади

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish