3 – мавзу: Ўзбек давлатчилигининг шаклланиши ва дастлабки тараққиёт босқичлари р е ж а



Download 4,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/7
Sana28.05.2022
Hajmi4,81 Mb.
#612441
1   2   3   4   5   6   7
КУШОН ДАВЛАТИ




Унинг даврида Шарқий Туркистон ҳудудлари мамлакат таркибига қўшиб
олинади, Ҳиндистонда ҳокимият мустаҳкамланади. Мамлакат пойтахти
шимоли-ғарбий Ҳиндистонга - Пешоварга кўчирилади. Ҳозирги Покистон
ҳудудидаги Пурушапур шаҳри кушонларнинг пойтахти бўлган деган
фикрлар ҳам мавжуд;

Канишка даврида Кушонлар давлатида буддавийлик дини кенг ёйилди,
чунки ҳукмдор Канишканинг ўзи ҳам шу динда эди;

Кушон давлати тараққиётнинг чўққисига кўтарилган;

Канишка даврида давлат улкан салтанатга айланиб, унинг ҳудуди
Шимолий
Ҳиндистон
ва
Хўтандан
Ўзбекистоннинг
жанубий
вилоятларигача бўлган ерларни қамраб олади;

105
-
йили Шарқий Туркистоннинг шаҳар-давлатлари Кушонлар
ихтиёрига ўтади. Канишка ҳукмронлигининг охирига бориб Хўтан, Қашғар
ва Ёркент Кушонлар давлати таркибига киради;

Канишка даврида Кушон ўз даврининг энг кучли салтанатларидан
саналган Рим, Хитой билан бирга тенг турган;

Эски Термиз, Холчаён, Далварзинтепа, Айритом, Зартепа, Қоратепа,
Кампиртепа, Фаёзтепа, Чингизтепалар кушон даври ёдгорликларидир;




Авесто - Зардуштийлик динининг муқаддас китобидир;

У «қатъий қонунлар» деган маънони англатади;

Бу диннинг ғарбдаги номи - зароастризм, араблар оташпарастлар
дейишган;

Бу диннинг пайғамбари-Заратуштра, у буюк мунажжим сифатида ғарбда
шухрат қозонган;

Зардуштийликда эзгулик, адолат, тенглик, раҳм-шафқат ва барча инсоний
фазилатлар тарғиб этилади;

Унда яхши фикр, яхши сўз, яхши амал, яъни кишининг ўйлаган фикри,
айтган сўзи, қилган иши бир-бирига мувофиқ бўлгандагина у ҳақиқий бахт
саодатга эришади – деган ғоя ётади;

Зардуштийлик динининг худолари: Ахурамазда (эзгулик худоси), Ахримон
(ёвузлик худоси), Хумо – Семурғ-Фарна (бахт ва толеъ худоси), Митра
(ёруғлик ва қуёш худоси), Анахита (ҳосилдорлик ва фаровонлик худоси);

Зардуштийлар асосан олов, қуёш, ер ва юлдузларга топинишган;

У 17 минг қора мол терисига зархал ҳарфлар билан битилган.

Download 4,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish