3-§. Астрономиядан масалалар ечиш



Download 326,22 Kb.
bet6/9
Sana20.06.2022
Hajmi326,22 Kb.
#684323
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
5830 Astronomiydan masalalar yechish

8-масала (М. М.). 22 декабрь қишки Қуёш туриши куни тунда Ой тўлиной фазасида кульминацияда кўринди. Бу сутканинг қайси вақтига тўғри келишини ва бу пайтда Ойнинг тўғри чиқиши қанчага тенглигини аниқланг.
Берилган: Е ч и л и ш и : Дастлаб тўлин ойнинг юқори кульминация
z = 18 с -си сутканинг қайси пайтига тўғри топайлик. Бунинг
Т =0 с учун Ой фазалари осмонда Қуёшнинг ва Ойнинг
T? α–? ҳолатларига кўра қандай рўй беришини эсга олиш лозим. Маълумки, тўлин ой пайтида Ой, осмонда Қуёшга нисбатан қарама-қаршн томонда жойлашади. Шунинг учун ҳам Ой юқори куль­минацияда бўлганда, Қуёш уйи кульминациядан жой олиб, бу вақт ярим кечага тўғри келади. Бинобарин, бунда Қуёш вақти Т =0 с (ёки 24 с) бўлади.
Бу пайтда Ойнинг тўғри чиқиши, Қуёшнинг тўғри чиқишидан 180° (яъни 12 соат)га фарқ қилганидан: α +12 с бўлади.
Қишки қуёш туриши куни Қуёшнинг тўғри чиқиши α== 18 с лигидан, Ойнинг тўғри чиқиши α= α + 12 с=18 с + 12 с = 30 с = 24 с + 6 с ёки 24 соат α учун давр бўлганидан, Ойнинг тўғри чиқиши 6 соатга тенг эканлиги маълум бўлади, яъни α =6 соат.
9-масала (Б. В.) Қуёш тутилиши пайтида унинг Ой билан «емирилиши» тепа қисмидан бошланганлиги қайд қилинган. Агар бу ҳодиса ҳақиқатан ҳам шундай кузатилган бўлса, у Ернинг қандай нуқтасида ва сутка­нинг қайси вақтида рўй берганлигини аниқланг.
Е ч и л и ш и . Қуёш тутилиши пайтида унинг Ой би­лан тўсилиши, яъни «емирилиши» Қуёш дискининг тепа қисмидан бошланиб, вертикалга чизиқ йўналиш бўйлаб давом қилиш учун бу даврда Ой ҳаракатининг ёйи вертикал айлана ёйи билан устма уст тушиши лозим. Осмон экватори яқинида Ой ҳаракати шарқдан ғарбга йўналганидан, бундай ҳол кузатувчи учун осмон эквато­ри вертикал айлана билан устма-уст тушгандагина ку-затилиши мумкин. Маълумки, осмон экватори вертикал айлана билан устма-уст тушиши учун кузатувчи Ер экваторининг нуқталаридан бирида (ф = 0) бўлиши зарур. Бундай ҳолда Ой Қуёш унинг вертикал диаметри бўйича тўсиб ўтиши учун тутилиш фақат ё Қуёш энди чиқаётган, ё ботаётган пайтлардагина рўй бериши лозимлигини тушуниш қийин эмас. Энди Қуёш тутилиши ҳаp доим унинг ғарб томонидан бошланишини эъти-борга олсак тутилиш Қуёш горизонтдан кўтарилаётган пайтда рўй берганлиги маълум бўлади.
Шундай қилиб, Қуёш тутилиши пайтида унинг Ой билан «емирилиши» тепа қисмидан бошланиши учун кузатувчи Ернинг экваторида бўлиб, тутилиш вақти эрталабга тўғри келар экан.

Download 326,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish