26- мавзу. Маржинализм таълимоти ва неоклассик иқтисодий


  Ҳозирги замон иқтисодий таълимотларининг асосий



Download 387,03 Kb.
Pdf ko'rish
bet5/12
Sana06.07.2022
Hajmi387,03 Kb.
#746495
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
26-marjanilizm neoklassik

4. 
Ҳозирги замон иқтисодий таълимотларининг асосий 
йўналишлари 
Биринчи навбатда «ҳозирги замон» тушунчасига аниқлик 
киритиш керак. Баъзи иқтисодчиларнинг фикрича, ХIХ аср охирларида 
вужудга келган иқтисодий ғоя, таълимот ва концепциялар ҳозирги 
замонники деб тан олинади.
Бу изоҳда мантиқ бор, албатта, чунки ўша даврда юзага келган 
иқтисодий ғоялар кейинги иқтисодий қарашлар учун таянч, асос 
ролини ўйнайди. Аммо бу изоҳнинг чекланганлигини ҳам айтиш керак, 
негаки ХХ асрнинг ўрталари, айниқса иккинчи Жаҳон урушидан кейин 
иқтисодий таълимотлар бир қанча янги қараш, ғоя, концепция ва 
назариялар билан бойиди, уларни ҳам албатта «ҳозирги замон» 
иқтисодий ғояларига киритиш табиийдир, аммо уларнинг эволюцияси 
рўй берган. 
Шу ерда шуни алоҳида таъкидлаб ўтиш керакки, иқтисодий 
таълимотларнинг пайдо бўлиши, шаклланиши ва ривожи доимо 
тарихан диалектик равишда рўй бермоқда. Тарихнинг гувоҳлик 
беришича, маълум даврда юзага келган у ёки бу таълимот вақт ва 
шароит тақозоси билан доим эволюцияда, ривожланишда бўлади. 
Масалан, ХVIII асрнинг иккинчи ярмида тўла шаклланган классик 
иқтисодий мактаб бозор иқтисодиётининг асосий хусусиятларини 
таърифлаб берган, аммо бу мактабнинг асосий қоидалари, умумий 
йўналиши сақланган ҳолда, уларнинг амалда намоён бўлиши турли 
давр ва давлатларда ниҳоятда хилма-хилдир.


ХХ асрнинг 50-60- йиллари, айниқса кейинги пайтларда 
жаҳондаги бир қанча аввалдан ривожланган мамлакатлар (АҚШ, Буюк 
Британия, ГФР, Франция, Италия, Канада ва бошқа Европа Иттифоқи 
давлатлари...) қаторига янги-янги давлатлар келиб қўшилмоқда, 
айниқса Япония, Туркия ва янги индустриал мамлакатлар (ЯИМ) «тўрт 
аждарҳо»: Корея Республикаси, Тайван, Сингапур ва Гонконг (Сянган) 
ҳамда шулар ривожига яқинлашаётган Малайзия, Филиппин, Таиланд 
каби давлатлар сони ортиб бормоқда.
Илгарилари дам-бадам бўлиб турадиган инқирозлар сони ва 
кўлами кескин камайди. Аммо йўқолган эмас, бу нисбий ютуқлар бир 
томондан илмий техника инқилоби натижаларидан омилкорлик билан 
фойдаланилганлиги ва иккинчидан аҳоли ижтимоий талабларини 
тўлароқ 
қондириш 
билан 
боғлиқ 
бўлган 
таълимотлар 
қўлланилаётганлигидир, оқибатда кўпчилик мамлакатларда иқтисодий 
ва ижтимоий барқарорлик ҳукм сурмоқда. Аммо капитализм йўлини 
танлаб олган, бозор иқтисодиётидан фойдаланаётган юзлаб қолоқ 
давлатлар борлигини ҳам инкор этиш мумкин эмас. Демак, иқтисодий 
ривожланишнинг яна бошқа омиллари ҳам бўлса керакки (иқтисодий 
концепция, сиёсат...), улардан самарали фойдаланаётган давлатлар 
(
уларнинг сони 20-25 та) жаҳон иқтисодиётида ютуқларга 
эришмоқдалар. Шу тажрибани ўрганиш ва амалиётда фойдаланиш 
ҳаётий заруриятга айланди.
Кўриниб турибдики, ҳозирги замон иқтисодий таълимотлари 
тобора чуқурлашиб, назарий масалалар ҳаёт билан чамбарчас боғлиқ 
бўлиб бормоқда.
Худди шунингдек, иқтисодиёт фани учун иқтисодий жараёнларни 
математик моделлаштириш, программалаштириш ва моделлаштириш, 
электрон-ҳисоб 
машиналар, 
компютерлар, 
информатика 
ва 
кибернетикадан фойдаланиш асосида кенг шакллантириш иқтисодий 
сиёсат масалаларига тобора яқинлашиб бормоқда ва ҳозирги давр 
ишлаб чиқаришни бошқариш тизимларида уларнинг аҳамияти кескин 
ўсиб бормоқда, шунга оид иқтисодий тадқиқот ва таълимотлар ҳам 
кўпайиб бормоқда.
Биз юқорида келтирган иқтисодий таълимотлар доимо 
ривожланишда бўлиб, уларнинг ҳеч бири соф ҳолда бирор бир 
мамлакатда қўлланилмайди. Амалиётда бу мавжуд иқтисодий 
таълимотлар, уларнинг турли оқимлари, мактабларнинг қоришмалари 
қўлланилади.
Ҳозирги замон иқтисодий таълимотларининг асосан уч 
йўналишини ажратиш мумкин:
1. 
Неоклассик (янги классик).
2. 
Ижтимоий-институционал.
3. 
Кейнсчилик.

Download 387,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish