2 Ўзбекистон республикаси



Download 1,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/29
Sana16.07.2022
Hajmi1,83 Mb.
#809910
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29
Bog'liq
Tursunova.D.I (kursavoy)2

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


43 
Буғлатиш бўлимининг иссиқлик баланс жадвали 
Келиш 
Сарф 
Номи 
Кж/соат 

Номи 
Кж/соат 

Мочевина эритмаси билан 
Иситувчи буғ билан 
14017250 
29728308 
32 
58 
Мочевина 
суюқланмаси билан 
Буғ-газ 
аралашмаси 
билан 
Атроф 
мухитга 
йўқотилиши 
7765249 
34980309 
1000000 
17.7 
80 
2,3 
Жами 
43745558 
100 
Жами 
43745558 
100 


44 
5.5.2.Асосий жихознинг ҳисоби
Лойиха бўйича дастлабки маълумотлар: 
Буғлатиш қурилмасига келаётган 50344.364 кг/соат ёки 13.9845 кг/с 
карбамид эритмасини эритмасини бошланғич концентрацияси 95,0 % дан 99,8% 
гача буғлатиш учун плёнкали буғлатиш аппаратини ҳисоблаш. 
1. Қиздирувчи буғ босими 8
.
10
5 н/м2 
2. Буғлатиш аппаратидаги абсолют босим 0,347
.
10
5 н/м2 
3. Эритма харорати 140
0С 
4. Буғлатиш учун эритма миқдори: 50344.364 кг/соат 
5. Буғлатилган сув миқдори: 12664.8476 кг/соат 
Буғлатиш
қурилмасида 
буғлатилаётган 
сув
миқдори 
қуйидаги 
формуладан топилади: 
W=G
.
(1- 
Хб 

(1) 
(4, 64-бет) 
Хо 
𝑊 =
50344.364
3600
∙ (1 −
95
99.8
) = 0.6726 кг/с
 
Буғлатиш қурилмасидан чиқаётган эритма миқдори: 
G0=13,9845-0,6726=13,9364 кг/с 
Эритманинг қайнаш ҳароратини аниқлаш. 
Буғ босими бўйича унинг харорати ва энтальпиясини топамиз. Р2= 1,3 
МПа
t2=190
оС 
J2=2793 кж/кг 
Рбк=0,02 МПа
t
б.к=60
оС 
J
б.к=2607 кж/кг 
Корпусдаги гидравлик дипрессияни Δt111=1оС деб қабул қиламиз. У 
холда:t12=190+1=191
оС τ=1980 кж/кг 
Бу хароратдаги 
иккиламчи 
буғ босими 
р= 1,31 МПа труба 
баландлигини (Н) аниқлаш учун Fф.ни топамиз. 
F
ф= w∙τ/q 
(1) {4.64. бет} 


45 
𝐹
𝑓
=
0.6726 ∙ 1980 ∙ 10
3
20000
= 66.5874 
Бу ерда q =20000
Вт/м2 аппаратнинг 
солиштирма 
иссиқлик 
ГОСТ 11987-80 бўйича қуйидаги параметрдаги буғлатиш аппарати 
танлаб оламиз. 
F=100 м
2

L= 5000 мм, 
d=38 х 2 мм 
Иситкич трубасидаги босим (Па) 
Р
ўр
= 𝑃
1
+
𝑆 ∙ 𝑔 ∙ 𝐻
2
(1 − 𝐸) 
Р
ўр
= 131.104 +
1310 ∙ 9.8 ∙ 5
2
(
1 − 0.5
)
= 133 ∙ 10
4
𝑃𝑎
S=1310 кг/м
3 эритма зичлиги; Е=0,4÷0,6. Е=0,5 танлаб оламиз. 
Бу босим бўйича ҳарорат ва буғланиш иссиқлиги миқдорин топамиз. 
Рўр=133 МПа
t
ўр=193 
τ=1972 кж/кг 
Корпусдаги гигростатик депрессияни топамиз 
Δ11= tўр-t
1
(4) (4,136 
бет) 
Δ11=193-191=2оС 
Ҳарорат депрессиясини топамиз.

1
= 1.62 ∙ 10
−2
+
Т
2
𝜏
1
∙ Д
атм
= 1.62 ∙ 10
−2

273 + 93
1980
∙ 𝑥4.5 = 13.8℃
 
Δ1атм=4,5
оС-атм босимидаги ҳарорат депрессияси.корпусдаги эритма қайнаш 
харорати 
t
қ=tб.к+ Δ
1
+ Δ
11
+ Δ
111
(5) (4,137 бет) 
t
қ= 60+1+2+13,8 =76,8 
оС 
Фойдали хароратлар фарқи 
Δtф=t2-tқ
(6) 
(4,136 
бет) 
Δtф=190-76,8= 113,2 
оС 


46 
1.2 Иссиқлик миқдорини аниқлаш. 
Иссиқлик миқдорини қуйидаги формуладан топамиз 
𝑄 = 𝐺
𝑏
∙ 𝜏
𝑏
 
Иситувчи буғ сарфи қуйидаги формуладан топилади: 
𝐺
𝑏
=
𝑊 ∙ 𝑖
𝑏
∙ 𝐺
𝑘
∙ 𝐶
0
∙ 𝑡
𝑘
∙ 𝐶
𝑒
∙ 𝐶
𝑏
0.95
 
Иситувчи буғ сарфи қуйидаги формуладан топилади: 
Бу ерда: iб – иккиламчи буғ энтальпияси, кЖ/кг 
G
к- буғланган эритма миқдори, кг/с 
Сб- эритманинг иссиқлик сиғими, кЖ/кг.град 
Со- буғланган эритма иссиқлик сиғими, 
0,95- 5% йўқотилган иссиқлик миқдоридан қолгани. 
G
б=Gэ-W=13.9845-0,6726=13.9364 кг/с 
У ҳолда 
𝐺
𝑏
=
0.6726 ∙ 2798 ∙ 10
3
+ 13.9364 ∙ 2311 ∙ 76.8 + 13.9845 ∙ 3390
0.95 ∙ 1972 ∙ 10
3
= 2.35 𝑘𝑔/𝑐
 
 
Иссиқлик миқдори қуйидагига тенг бўлади. 
Q=2.35

1972
.
10
3
= 4634569.918 Вт 
1.3. Иссиқлик
узатиш
коэффицентини 
аниқлаш. 
Иссиқлик
узатиш 
коэффиценти қуйидаги формула орқали топилади. 
𝐾 =
1
1
𝛼
1
+ ∑
𝜕
𝜆 +
1
𝑡
2
бу ерда: 1-cув буғининг труба деворига исссиқлик бериш каэффиценти, Вт/(м
2.к) 
2-труба деворидан эритмага иссиқлик бериш коэффиценти, 
Вт/(м2.к) 


47 

𝜕
𝜆
=
0.02
25.2

0.00005
2.42
= 2.87 ∙ 10
4
(𝑚
2
∙ 𝐾)/𝐵𝑡
Сув буғининг труба деворига иссиқлик бериш коэффиценти 
λ
1
= 2.04√
2 ∙ λ
3
𝑀 ∙ 𝑛 ∙ ∆𝑡
(90 бет) 
бу ерда: 
- иссиқлик ўтказиш коэффиценти Вт/ (м
2.к) М- конденсат 
динамик қовушқоқлиги. 
t-буғнинг конденсатланиши ва девор ҳарорати 
орасидаги фарқ. 
λ
1
= 2.04√
2 ∙ λ
3
𝑀 ∙ 𝑛 ∙ ∆𝑡
λ
1
= 2.04√
1972 ∙ 10
3
∙ 1310 ∙ 0,95
3
0,8 ∙ 10
−3
∙ 4 ∙ 4
= 8130 Вт/(М
2
К)
Труба деворидан эритмага иссиқлик бериш коэффиценти 
λ
2
= 780 ∙ 𝑞
0.6
0.67
1.4
∙ 1310
0.5
∙ 6.4
0.06
0.06
0.5
∙ (1972 ∙ 10
3
)
0.6
∙ 3390
0.3
∙ (0.8 ∙ 10
−3
)
0.3
= 4821 𝑉𝑡/(𝑚
2
𝐾)
Иссиқлик узатиш коефициенти 
𝐾 =
1
1
8130 + 287 ∙ 10
−4
+
1
4821
= 341 𝑉𝑡/(𝑚
2
𝐾)
1.4.
Иссиқлик алмашиниш юзасини аниқлаш. 
Иссиқлик алмашиниш юзасини қуйидаги формула билан тапилади: 
𝐹 =
𝑄
𝐾 ∙ 𝑡𝑓
=
4634569.918
341 ∙ 113.2
= 120
 
Топилган натижа тахминий аниқланган юзага яқин. Шунинг учун ГОСТ 11987-81 
бўйича СО(NH2)2 эритмасини буғлатиш учун қуйидаги аппарат танлаб оламиз. 
F=125 м
2
, труба узунлиги L=5000 мм, труба диаметри d=38
.

Иситиш камераси диаметри Dисит =1000 мм 


48 
Сепаратор диаметри Дс =2200мм Аппарат 
баландлиги Н =12000 мм Аппарат 
оғирлиги Мапп =9000кг 
2. 
Барометрик конденсатор хисоби. 
2.1. Совитувчи сув сарфини аниқлаш. 
𝐶
сов сув
=
𝑊(𝐽
𝑏𝑘
∙ 𝐶
𝑐
∙ 𝑡
0
𝐶
𝑐
∙ (𝑡
0
∙ 𝑡
𝑏
)
(13)(4.39 бет)
 
Конденсатордан чиқишдаги буғ ва суюқликлар ҳарорати фарқи 3÷5 градус бўлиши
керак. Шунинг учун сувнинг охирги ҳарорати қуйидагига тенг бўлади.
to=tб.к-3,0=60-3,0=57
𝐶
сов сув
=
0,6726 ∙ (259600 − 4,19 ∙ 10
3
∙ 57
4,19 ∙ 10
3
∙ (57 − 20)
= 0,09 кг/с
 
2.2. Барометрик конденсатор диаметрини аниқлаш. 
Барометрик конденсатор диаметири қуйидагича топилади: 
𝑑
𝑏𝑘
= √
4𝑊
𝑆 ∙ 𝜋 ∙ 𝑉
 
бу ерда: s –сув буғининг зичлиги 
v-буғ тезлиги: 15 ÷ 35 м/с 
Барометрик конденсатор диаметрини d б.к =500 мм.деб танлаб оламиз. Девор 
қалинлиги 5 мм. 
2.3.Барометрик труба баландлигини аниқлаш. 
Нормал бўйича барометрик трубанинг диаметри 

б.т =300 мм 
Трубадаги сувнинг тезлиги: 
𝑉𝑐 =
4(𝐶𝑐 + 𝑊)
𝑃𝑘 ∙ 𝜋 ∙ 𝑑
2
 
𝑉𝑐 =
4(1.68 + 4.34)
1000 ∙ 3.14 ∙ 0.3
2
= 0.09 𝑚/𝑐
 


49 
Барометрик труба баландлиги. 
 
 
𝐻𝑏𝑡 =
𝐵
𝑆 ∙ 𝑔
+ (1 + ∑ 𝜉 + 𝜆
𝐻
𝑑 
𝑏𝑡
) ∙
𝑉𝑐
2𝑔
+ 0.5 (15)
 
бу ерда: В- барометрик конденсатордаги вакум: Па 
𝜉
- махаллий қаришиликлар коэффиценти. 
𝜆
- ишқаланиш коэффиценти.
В =Pамт - Рб.к =9,8
.
10
4
-2
.
10
4
=7,8
.
10
4 Па
Ишқаланиш коэффиценти ҳаракат режими Rе га боғлиқ 
𝑅𝑒 =
𝑉𝑐 ∙ 𝑑
𝑏𝑡
∙ 𝑆
𝑀𝑐
(16) (4.93 бет)
𝑅𝑒 =
0,2 ∙ 0,3 ∙ 1000
1 ∙ 10
−3
= 6000 режим − турбулент
 
𝜆 =
0,303
(𝑙𝑔𝑅𝑒 − 0.9)
2
= 0.017
 
Топилган натижаларни ўрнига қўйсак: 
𝐻𝑏𝑡 =
7.8 ∙ 10
4
1000 ∙ 9.81
+ (1 + 1.5 + 0.019
12000
0.3
) ∙
0.09
2 ∙ 9.81
+ 0.5 = 8.4 𝑚
 

Download 1,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish