2 Ўзбекистон республикаси



Download 1,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/29
Sana16.07.2022
Hajmi1,83 Mb.
#809910
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29
Bog'liq
Tursunova.D.I (kursavoy)2

Масалан,
1900 – 1960 йиллар орасида агротехник ва 
механизация усулларини қўллаш натижасида қишлоқ хўжалик унумдорлиги 60 фоизга ошган 
бўлса, 1960 – 1980 йиллар орасида қишлоқ хўжалигини кимёлаштириш натижасида мехнат 
унумдорлиги 11 мартага ошганлигини кўриш мумкин.
Хозир дунё бўйича ўртача 150 млн тонна минерал ўғитлар ишлаб чиқарилмоқда, 
шундан 100 млн тоннаси азотли ўғитларга тўғри келади. Олинаётган хосилни 1/3 қисми 
минерал ўғитлар эвазига олинмоқда. 
Ўсимликнинг меъёрида ўсиши ва ривожланиши учун уни етарли миқдордаги 
озуқа моддалари билан таъминланиши керак. Ўсимликлар учун азот, фосфор, калий, 
кальций, магний, олтингугурт ва темир асосий озуқа моддалари хисобланади. 
Ўсимликлардаги бу элементлар микдори юздан бир улуш фоиздан бир неча фоизгача 
бўлади ва 
макроэлементлар 
дейилади. Ўсимликларга булардан ташқари, бор, молибден, 
мис, марганец, рух ва бошқа шулар каби бир катор ўсимлик ва тупроқда мингдан бир 
улуш фоизда бўладиган моддалар зарурдир. Уларни 
микроэлементлар 
дейилади. 
Ўсимликларнинг
хаётий
фаолиятида 
углерод, 
кислород 
ва 
водороддан кейин азот фосфор ва калий хам мухим ахамиятга эгадир. Бундай элементлар 
тўтган ўсимликларнинг озуқа махсулотлари кишлок хужалигида асосий 
минерал ўғитлар 
номи билан юритилади. 
Минерал ўғитлардан фойдаланилганда пахта ва бошқа техника экинларининг 
хосили тобора ортмоқда. Масалан, 1930 йилда Ўрта Осиё республикаларида хар гектар 
ердан 7-8 ц пахта олинган бўлса, хозирга пайтга келиб, гектаридан ўрта хисобда 29,2 ц 
хосил олинмокда. Тупроқга солинган хар 1 кг фосфор қўшимча 6-7 кг пахта, 50-60 кг 
картошка, хар 1 кг азот эса қушимча равишда 15-20 кг пахта ва 150 кг картошка олиш 
имконини бермокда. Минерал ўғитлар экиннинг хосилдорлигиини ошириши билан 
биргаликда махсулотлар сифатини хам яхшилайди: дондаги оксил ва картошкадаги 
крахмал микдорларини кўпайтиради, пахта толасининг пишиқлигини оширади. 
Хосилдорликни оширишдага омилларни бахолашда: АҚШ да 50% гача. Францияда 50-
70% гача қўшимча хосил олиш ўғитлар хиссасига тўғри келади. Ўтказилган тадкикотлар 
натижаларига қура, хосилдорликнинг оширишдаги ўғитларнинг улуши МДХ
мамлакатларининг қоратупроқли минтақаларида 40-50% га, ноқоратупроқли минтақаларида 
60-75% га Ўрта Осиёда, хусусан, Ўзбекистон Республикаси худудидаги унумдор 
тупроқларда 50-60% га тўғри келади. 




Download 1,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish