2 Ўзбекистон республикаси


-илова  2-савол. Муҳандислик графикасининг қўлланилич соҳалари



Download 4,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/97
Sana21.06.2022
Hajmi4,62 Mb.
#690003
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   97
Bog'liq
6.2.-Муҳандислик-графикаси

5-илова 
2-савол. Муҳандислик графикасининг қўлланилич соҳалари.
Бу ерда шуни қўшимча қилиб ўтиш керакки, ўқувчилар ҳам, ѐш 
ўқитувчилар ҳам баъзан ишлаб чиқариш чизмалари билан иш кўришларига 
тўгри келиб қолади ва «Бу нима?» деган табиий савол туғилади. Чизмалар 
техник хужжатлар сифатида инсон фаолиятининг ҳар хил соҳаларида 
қўлланилади. Бунинг устига уларнинг конструктив – техник ва технологик 
сифатлари уларга таъсир ўтказади. 1- саклда муҳандислик графикасининг 
қўлланилиш соҳасининг схемаси келтирилган. 


110 
6-илова 
3-савол. Чизмачилик фан сифатида шаклланиши ва йнинг тарихий 
босқичлари.
1828 йилда чизмачилик ва расм битта умумий курс қилиб 
бирлаштирилган ва шу йил чизмачиликнинг фан сифатида мактабда 
ўқитилиш йили деб ҳисобланади. 
1917 йилдаги революсиядан кейин мамлакатда янги ягона меҳнат 
мактаблари тузила бошланди. Чизмачиликнинг барча асосий бўлимлари 
совет мактаби дастурига киритилди. Лекин дастлабки йилларда чизмачилик 
мустақил фан сифатида ўқитилмаган. Масалан, геометрик ясашлар ва 
ортогонал проексиялар математикада, техник чизмачилик меҳнат ва 
физикада, яққол тасвирлар тасвирий санъат (расм) дарсларида ўрганилган. 
1932 йилдан бошлаб чизмачилик алоҳида фан сифатида ажратилди. 
Дастур бўйича 4 та асосий бўлим: «Геометрик чизмачилик», «Проексион 
чизмачилик», «Аксонометрик чизмачилик» ва «Натура чизмачилиги» 


111 
ўқитила бошланди. 
Биринчи дарслик 1934 йилда В.О.Гордон томонидан («Техник 
чизмачилик асослари») ѐзилган. 
1935-1936 йилги ўқув режасида чизмачиликни VI-Х синфларда ўқиш 
белгиланган. 1947-1948 йилдан бошлаб чизмачилик II қисмга VII ва VIII – Х 
синфларга бўлинган.
Ўзбекистонда чизмачилик фан сифатида ХХ асрнинг 30 - йилларидан 
ўқитилиб бошланган ва бунда Россия олимлари ҳамда у ерда нашр қилинган 
дарсликларнинг аҳамияти катта бўлган. Россияда биринчи бўлиб 1721 йилда 
Экатеринбургда мактабда чизмачилик ўқитила бошлаган. Бу мактабларда 
чизмачилик асосий фанлардан бири ҳисобланиб ўқувчилар машина 
деталлари, цех планларини чизиш билан шуғулланганлар. Чизмаларга 
ўлчамлар қўйилмаган. Ўлчамлар чизиқли ѐки кўндаланг масштаблар бўйича 
аниқланиб, бир қисми чизмага илова қилинадиган тушинтириш хатларида 
берилган. XVIII асрда Петербург, Москва ва Қозон гимназияларида ҳам 
чизмачилик ўқитилган. Гимназияларда чизмачилик геометрия курсида 
ўрганилган. 
1960 йиллар охиридан ўрта таълимни қайта қуриш бошланиб 
чизмачилик VII – VIII синфларда ўқитилиши режалаштирилган. 
1980-1981 ўқув йилидан бошлаб чизмачилик VII – VIII синфларда 
ўқитила бошланди. 
1986-1987 йилги таълим ислоҳотларидан кейин чизмачилик курси бир 
мунча эртароқ (янги структура буйича ВИИ cинфдан бошлаб) янги дарслик 
бўйича ўқитила бошланди. 
Ҳозирги кунда чизмачилик курси мамлакатимизда умумтаълим 
мактабларининг 8- ва 9-синфларида ҳафтасига 1 соатдан ўқитилмоқда. 
Дастур мазмунида чизмачилик курсининг асосий бўлимларининг кўпчилиги 
бўйича ўқувчиларга бошланғич билимларни бериш назарда тутилган. 
Умумтаълим мактаблари учун А.Умронхўжаевнинг “Чизмачилик”, ҳамда 
П.Одилов ва б.ларнинг “Чизмачилик” дарсликлари Халқ таълими вазирлиги 
томонидан фойдаланиш учун тавсия қилинган.

Download 4,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   97




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish