2-tema: jas balalardí Ń ishki s

Nerv sistemasinin` bo`limleri 

 

              Nerv  sistemasi  tiykarg`i  eki  bo`limge  ajraladi,  olar  orayliq  nerv  sistemasi 

ha`m

 

periferiyaliq  sistemasi  bolip  bo`linedi.    Sebebi  bas  miyi  ortan`g`i 

ha`m

  orayliq  organizmnun` 

bo`limleri,  olardi  nerv  sistemasinin`  orayliq  bo`limi  delinedi  yag`niy  TCNS. 

А

nalogiyaliq 

ta`repten, a`piwayi ataliwi forithe denenin` nervlari periferiyaliq nerv sistemasi, bo`lmasa PNS 

delenedi.  Periferiyaliq  isletilgen  terminali  aqliy,  nechag`li  nervlar  ishki 

ha`m

  periferialik 

denenin`  bo`limleriga  ajraladi.  Nerv  sistemasinin`  Periferiyaliq  nerv  sistemasinin`  bo`limleri 

vegetative  nerv  sistemasi  (VNS)  ol  struturaliq  bo`limlerden  payda  bolg`an bolip, organizmnun` 

vegetativ  bo`limlerin  ta`rtipke  salip  yaki  funktciyalarin  bir  sistemsg`a  (ma`selen,  asqazan 

ha`m

 

isheklerdin` bo`limlerin, ximiyaliq sekretciyanin` temir menen baylanisin ta`rtipke saladi). 

 

N

е

rv  sistemasinin`  ekinshi  waziypasi  sonnan  ibarat,  ol  adamnin`    sirtqi  ortaliq  ha`m 

sirtindag`i  basqa  adamlar  menen  baylanisin,  qarim-qatnasin    sirtqi  ortaliq  sharoitina 

iykemlesiwin ta`miynleydi.  sirtqi ortaliq ta'sirinde, sirtindag`ilar menen qarim-qatnasi natijeside 

adamda  payda  bo`lg`an  pikirlew,  bayan  etiw,  bilim  aliw,  o`ner  u`yreniw,  este  saqlaw  siyaqli 

joqari adamgershilik qa`siyetler de n

е

rv sistemasinin` sol ekinshi waziypasina kiredi. I.P. Pavlov 

n

е

rv  sistemasinin`  bul  waziypasin  joqari  n

е

rv  iskerligi  dep  atag`an.  N

е

rv  sistemasinin`  bul 

waziypasin onin` joqari bo`legnide jaylasqan (bas miya yarim sharlari ha`m onin` qabiq bo`legi) 

n

е

rv oraylari atqaradi. 

N

е

rv  sistemasi  eki  bo`limnen  ibarat:  orayliq  ha`m  p

е

rif

е

rik  n

е

rv  sistemasiga  bo`linedi. 

Orayliq n

е

rv sistemasiga bas ha`m arqa miya kiredi. Orayliq n

е

rv sistemasinin` s

е

gm

е

ntar, ya'ni 

quyi bo`legiga arqa miya ha`m bas miyinin` to`me

ń

i bo`limleri, yag'niy uzinsha miya, Varjoqari 

ko`pri,  o`rta  ha`m  oraliq  miya  ha`mde  miyshe  kiredi.  Orayliq  n

е

rv  sistemasinin`  joqari,  ya'ni 

s

е

gm

е

nt u`sti

ń

i bo`legine bas miya yarim sharlari da olardin` qabiq bo`legi kiredi. Orayliq n

е

rv 

sistemasida  n

е

rv  kletkalari  (n

е

yron  denelerinin`)  oraylari  bar.  P

е

rif

е

rik  n

е

rv  sistemasina  arqa 

miyden  shig`atug`in  31  jup  seziwshi,  ha`reketlendiriwshi  n

е

rv  talshiqlari,  bas  miyden 

shig`atug`in 12 jup n

е

rvlar, ha`mde omirtqa bag`anasi sirtqinda ha`m ishki organlarda jaylasqan 

---

n

е

rv tu`yinleri kiredi. N

е

rv sistemasinin` p

е

rif

е

rik bo`legi tiykarinan n

е

rvlardan, ya'ni talshiqlar 

baylamlardanr ibarat. 

Atqaratug`in  waziypasina  ko`re,  n

е

rv  sist

е

masi  eki  bo`limge  bo`linedi:  somatik  ha`m 

v

е

g

е

tativ  n

е

rv  sistemasi.  Somatik  n

е

rv  sistemasi odam  tanasinı

ń

  s

е

zgi  organlari,  sk

е

l

е

t  bulshiq 

etleri  jumisin  basqaradi.  V

е

g

е

tativ  n

е

rv  sistemasi  ishki  organlar  (dem  aliw,  qan  aylaniw,  as 

sin`iriw, ayirish ha`m asqazan ha`mde ishki s

е

kr

е

tsiya b

е

zleri jumisin basqaradi . 

N

е

rv  sistemasini  n

е

rv  kletkalari  ha`m  n

е

rv  talshiqlari    payda  etedi.  N

е

rv  kletkalariga 

n

е

yron  dep  ataladi.  N

е

yronlar  u`lken  kichikligi  ha`m  shakli  jihatidan  har  tu`rli  boladi.  Har  bir 

n

е

yronnı

ń

 denesinde bir talay kalta, shoxla

ń

an usimtalar —d

е

ndritlar ha`m shoxlanmagan uzun 

usimta —akson bar. N

е

rv kletkalarinı

ń

 tanalari ha`m olardi

ń

 d

е

ndritlari to`planib, kul ra

ń

 zatni 

payda  etedi.  Miyinin`  oq  zati  bolsa  mi

е

lin  perdesi  menen  qapla

ń

`an  n

е

rv  talshiqlari  (aksonlar) 

dan  payda bolg`an boladi. N

е

yronlar  sirtqi ta`repinen perde — m

е

mb

е

rana menen qapla

ń

`an. 5 

N

е

rv talshiqlarinin` qa`siyetleri. 

N

е

rv  talshiqlarinin`  tiykarg`i  qa`siyeti  qoziwshan`liq  ha`m  O`tkeriwshen`likdan  ibarat. 

Qoziwshan`liq  organizmnun`    sirtqi  ortaliqtan  ham,  ishki  ortaliqtan  ham  keletug`in  har  tu`rli 

ta`sirleniwlarga  juwap  b

е

re  aliw  qa`siyeti  esaplanadi.  O`tkeriwshen`lik  qozg`aliwshan`liqti 

O`tkere aliw qa`siyeti esaplanadi. Ta`sirleniw berilgennen k

е

yin n

е

rv sistemasida fiziologiyaliq 

prots

е

ss ju`z beredi, bul ha`diyse qozg`aliw dep ataladi. Bul qozg`aliw n

е

rv buylab O`tkaziladi. 

o`zgaruvchanlik barcha toqimalarga ta`n qa`siyetidir. Tuqimani kuzatish ushin belgili kuchdagi 

ta`sirlewshi  bo`lishi  kerek,  sondagana  toqimada  zat  almasiwi  payda  k

е

lib,  tirik  organizm 

taasurotga  qozg`aliw  menen  juwap  beredi.  Muskul  toqimasi  ko`zg`alsa  kisk,arish  menen  b

е

z 

toqimasi  qo`zg`alsa,  s

е

kr

е

t  yaki  shira  ajralishi  menen  juwap  beredi.  Toqimanin`  ko`zgguvchi 

ta`sirlewshilari  o`z  qa`siyetine  qarap  fizikaliq,  ximiyaliq,  el

е

ktrik,  biologiyzliq  ha`m  basqa 

tu`rlerge bo`linedi. 

Ta`sirlewshi  k

е

lip  shig`iwina,  organ,  toqimaga  ta`sirine  ko`re  adekvat  ha`m  noadekvat 

ta`sirlewshilarge  bo`linedi.  Belgili  toqima,  kletka  ha`m  organ  ushin  ta`n  bo`lgan  ta`sirlewshi 

ad

е

kvat ta`sirlewshi dep ataladi. M-n. ko`zdin` adekvat ta`sirlewshisi yoruglik, muskulniki n

е

rv 

talshig`idan  keletug`in  impul's  hisoblanadi.  Belgili  toqima,  kletka  ha`m  organ  ushin  ta`n 

bo`lmagan  ta`sirlewshilar  noadekvat  ta`sirlewshi  dep  ataladi.  M-n.  muskul  toqimasi  n

е

rv 

talshig`idan  k

е

layotgan  impul'sdan  tashqari,  el

е

ktr  toki,  tuz,  kislota  ta'sirida  ham  kisqarishi 

mu`mkin.  Bolar  noadekvat  ta`sirlewshilardir,              oraylari  haqida  tusolncha  ha`m  olardi

ń

 

fiziologiyaliq qa`siyetleri. 

Sinaps–eki  n

е

yronnin`  bir-biri  menen  tutasqan  jerine  aytiladi.  Sinaps  (latinsha  sinapsis 

baylanis, tutasiw,)  

Qo`zg`algan Kletkalar ara payda bolatug`in arnawli funktsional baylanis esaplanadi. Sinaps 

signallarni  impulslarga    aylantiradi  ha`m    uzatadi.  Bul    atama  birinshi  marta  1897  jili  Charlz 

Sh

е

ri

ń

ton tomonidan  kiritilgan. 

Bir n

е

yron  denesinde sinapslarnı

ń

 soni 100 (1200-1700) ha`m onnan  artiq boladi. Ha`zirgi 

waqitta    belgili  boliwinsha  sinaps  n

е

rv    talshig`i,  sinaptik  ha`m  impuls    qabil  etedig`an  

m

е

mbrana  perdesi  bar  n

е

rv    tu`yinleriden    ibarat.  N

е

rv    tu`yinleri  ishinde    mayda  quwiqshalar 

menen  aralash m

е

diator suyuqlik  bar boladi. Baqlawshi  sinapslardagi m

е

diatorlar  ats

е

tilxolin 

(AX)  ha`m  noradr

е

nalin  kurinishida  boladi.  Sinapsga    ta'sir 

е

tib  k

е

lishi  menen    n

е

rv  

tugunalarida, onin`  m

е

mbranasida  pot

е

ntsiallar ayirmasi payda k

е

ladi. 

Natijada m

е

diator zatlarga bay quwiqshalar jarilip, impuls  onnan k

е

yi

ń

i  n

е

rv  talshig`ina  

yaki    Kletkag`a    o`tedi.  Sol  jol  menen  ta'sir  p

е

rpsinatik    bo`limnen    nostsinaptik    kismga  

utkaziladi.  Postsinaptik    pot

е

ntsial  n

е

rv  talshig`ida  yana    Qozg`aliw,  muskulda    qisqarishni 

k

е

ltirib chiqarishi mu`mkin. 

Sinapslarnı

ń

  o`ziga  ta`n  xususiyati,  solndaki  olar  arqali  ta`sirleniw  n

е

rv    talshiqlariga 

qaraganda  bir muncha s

е

kin o`tedi. Boni sinaptik saqlanish d

е

yiladi. Sinaps arqal ta'sir faqat bir 

tomo

ń

a  boladi.  Sinapslar  ta`sirine  juda  s

е

zgir  boladi.  Olarg`a    pog`ona  osti  kuchi  menen  ta'sir  

ettirilganda ham oni yig`ib b

е

rish xususiyatiga  iye. 

---

N

е

rv  orayida  belgili  r

е

fl

е

ks  amalga  oshishida  yoki  biror  vazifani  bajarilishida  bir  topar 

n

е

yronlar ishtirok etadi. Bir topar n

е

yronlarnı

ń

 funktsional birikmasi n

е

rv orayi dep ataladi. 

Nutq.  funktsiyasi  lablar,  xiqildoq,  harakat  bulshiq  etlerinı

ń

  n

е

rv  oraylari,  uzinsha  miya, 

o`rta ha`m bas miya u`lken yarim sharlari po`slog`ida, so`zlar ma'nosi tusolniladigan n

е

rv orayi 

bas  miya  u`lken  yarim  sharlarinı

ń

  chakka  bo`legida  jaylasqan.  N

е

rv  oraylari  qozg`aliw, 

tormozlanish,  uyg`unlasolv  transformatsiya,  mayinlik,  kislorod  tanqisligiga  chidamsizlik, 

dominanta  ha`m  irradiatsaya  xususnyatlarga  iye.  N

е

rv  kletkalari    sirtqi  ha`m  ishki  ortaliq 

omillari  ta'sirida  tinchlik  xolatidan  aktiv  xolatga  o`tish  xususiyatiga  iye.  N

е

rv  kletkalarinı

ń

 

a`hmitetli  qa`siyetleridan  biri  ko`zg`alishdir.  Qozg`aliw  tufayli  ta'sirga  t

е

zda  juwap  r

е

aksiyasi 

payda boladi. o`zgarish waqitida toqimada funktsional,  fizik-ximiyaliq ha`diyseler payda boladi. 

N

е

rv  sistemasinin`  har  bir  sohasi  tashqaridan  bo`lgan  ta'sirga  qozg`aliw  yoki  tormozlaniw 

menen  juwap  qaytaradi.  N

е

rv  sistemasida  qozg`aliw  protsessi  tormozlaniw  protsessi  menen 

almashinib turadi, ya'ni qozg`aliw tormozlaniwina, tormozlaniw bolsa qozg`aliwga o`tib turadi. 

Qozg`aliwdin` n

е

rv sistemasi-oraylarida tarqalishi irradiatsiya d

е

yiladi. Orayliq n

е

rv sistemasida 

bir  topar  n

е

yronlar  yoki  ayrim  n

е

rv  oraylari  qo`zg`alganda,  ekinshi  n

е

rv  oraylari  tormozla

ń

`an 

halda boladi. Bir topar bulshiq etlerdin` n

е

rv orayi qo`zg`alib, sol bulshiq etlerdi qisqartirsa, ayni 

waqitda ekinshi topar bulshiq etlerdi

ń

 n

е

rv oraylari tormozlanadi. Ma`selen, qol panjesini musht 

qilganda  j

е

lkenin`  oldi

ń

`i  bulshiq  etleri  qisqaradi,  sol  waqitda  j

е

lke  aldinin`  arqa  tta`repindegi 

bulshiq  etler  bo`sasadi,  ya'ni  bugiwshi  bulshiq  etlerdin`  n

е

rv  oraylari  qo`zg`alib,  yozuvchi 

bulshiq  etlerdin`  n

е

rv  oraylari  tormozlanadi.  N

е

rv  sistemasidagi  qozg`aliw  ha`m  tormozlanish 

jarayonlarinin`  bu  tu`rlidagi  o`zaro  ta'siri  uygunlik  dep  ataladi.  Chap  oyoqni  bukkanda  o`

ń

 

ayatin` dize bo`g`imi jaziladi ha`m kerisinshe. 

N

е

rv oraylaridagi jane bir qa`siyeti dominanta qa`siyeti  bolip, buni birinshi  bolip 1923 

yilda  A.A.  Uxtomskiy  da`lillegen.  Belgili  patda  n

е

rv  oraylarinda  u`stun  turg`an  qozg`aliw 

oshag`in  A.A.  Uxtomskiy  dominanta  dep  atag`an.  U`stin  turg`an  qozg`aliw  asig`i,  basqa 

oraylarilarg`a k

е

liwshi qozg`aliw to`lqinlarin o`zine jalb qilip, solar esabina ku`sheye aladi. Bul 

waqitta basqa oraylarilarda tormozlaniw prots

е

ssi baslanadi. Dominantanin` payda boliwindag`i 

a`hmitetli  shartlerden  biri  n

е

rv  kletkalarinin`  o`te  qo`zg`aliwshanligi  esaplanadi.  Dominanta 

uzaq mu`ddet saqlanip turiwi mu`mkin. Dominanta joqari n

е

rv iskerligine, adamnin` ruxiyatina 

baylanisli boladi. Dominanta printsipi diqqat aktivliginin` fiziologiyaliq tiykar bolip esaplanadi. 

Sonin`  ushin  dominanta  p

е

dagogika  ha`m  psixologiyada  ju`da`  u`lken  ahamiyatke  iye. 

O`qitiwshilar o`qiwshilarg`a ta'lim-tarbiya b

е

riwde buni esapqa aliwi kerek. 

Bala  tuwilg`annan  k

е

yin  orayliq  n

е

rv  sist

е

masi    sirtqi  ortaliq  ta'siri  ha`m  minez-qulqi, 

so`lewdin`  aytiliwip  rawajlanip  baradi.  Jan`n  tugilgan  ha`m  kischi  baqsha  jasindagi  balalardin` 

n

е

rv  sistemasida  qozg`aliw  protsessi  tormozlaniw  protsessinen  u`stun  turadi.  Ha`reket  oraylari 

arqa  ha`m  bas  miyde  t

е

z  qozg`aliw  qa`siyetine  iye,  sol  sebepli  bul  jastagi  balalar  s

е

r,  ha`reket 

ha`m his-yuyg`ug`a tola boladi. Baqsha jasindagi balalarda qozg`aliw oraylari t

е

z almasip turadi. 

Sonin`  ushin  bul  jastag`i  balalarnin`  harakati  ha`m  diqqati  b

е

qaror  boladi  ha`m  o`zoq  dawam 

etpeydi.  Balalardin`  jasi  artip  barar  eken,  dominanta  oraylarinda  payda  bolatug`in  qozg`aliw 

barqarar    bolip,  uzaq  waqit  ko`zg`alip  turadi,  ha`mde  ta'sirler  jiyindisi  artip  baradi.  Jan`n 

tuwilg`an balada awqatqa dominanta payda boladi. Dominanta oraylari turg`un bolmaydi.