2. Жуфт корреляцион боғланиш зичлигини ўлчаш ва унинг регрессия тенгламасини тузиш



Download 106,5 Kb.
bet1/2
Sana06.03.2022
Hajmi106,5 Kb.
#484092
  1   2
Bog'liq
Регрессион таҳлил


Регрессион таҳлил
Режа:
1. Ижтимоий-иқтисодий ходисалар ва жараёнлар ўртасидаги сабаб-оқибат боғланишларни статистик ўрганиш зарурлиги.
2. Жуфт корреляцион боғланиш зичлигини ўлчаш ва унинг регрессия тенгламасини тузиш.
3. Жуфт корреляцион боғланишни ранглар корреляцияси ёрдамида ўрганиш.
4. Гуруҳланган маълумотлар бўйича жуфт корреляцион боғланиш регрессия тенгламасини тузиш.
5. Кўп омилли корреляцион-регрессион таҳлил асослари.

Реал ижтимоий-иқтисодий воқеликда ҳодисалар ўртасидаги боғланишлар кўплаб омилларга боғлиқ бўлганлиги сабабли бирон-бир сабабга кўра ўзгараётган ҳодисага таъсир этувчи асосий омил аниқланиши зарур. Бунинг учун бошқа омиллар таъсири мавҳумлаштирилади (абстракцияланади).


Абстракциялаш усули икки белги ўртасидаги боғланишни (жуфт корреляция) таҳлил этишда кенг қўлланилади. Аммо ўрганилаётган ҳодисалар қанчалик мураккаб бўлса, уларга таъсир этувчи омиллар ва сабабларни аниқлаш шунчалик қийин бўлади.
Ижтимоий-иқтисодий ҳодисалар ўртасидаги боғланиш сабаблари ва оқибатларини ўрганишнинг асосий хусусияти уларнинг транзитивлиги билан изоҳланади. Яъни сабаб ва оқибат белгилар муносабатлари орқали эмас, балки бевосита муносабатлар орқали боғланишда бўлади.
Статистикада ҳар дом ҳам боғланишларни миқдорий жиҳатдан баҳолашни ўтказиш керак эмас. Энг муҳими боғланишларнинг йўналиши ва характери, бир омилнинг иккинчисига таъсир этиш шаклини аниқлашдир. Статистикада боғланишларнинг мавжудлиги, йўналиши ва характерини аниқлаш учун қуйидаги усуллардан фойдаланилади:

Корреляцион-регрессион таҳлил ёрдамида асосан икки турдаги масала ечилади:
1. Белгилар ўртасидаги боғланишни ифодаловчи регрессия тенгламасини аниқлаш ва уни маълум эҳтимол (ишонч даражаси) билан баҳолаш:
2. Боғланиш зичлигини аниқлаш.
Корреляцион-регрессион таҳлилни қўллашда статистик тўплам қуйидаги талабларга жавоб бериши керак:

  • натижавий белгининг ўртача миқдори сохта бўлмаслиги;

  • тасодифий хатолар таъсирининг йўқолиб кетиши учун тўплам миқдори етарлича катта бўлиши;

  • тўпламнинг бирликлари ўзаро боғланмаган бўлиши;

  • натижавий белги омилларнинг барча қийматларида нормал тақсимот қонунига бўйсуниши ёки унга яқин бўлиши.


Download 106,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish