2- раем. Бактерияларнинг асосий турлари



Download 86,1 Kb.
bet3/3
Sana20.07.2022
Hajmi86,1 Kb.
#825830
1   2   3
Илдизоёқлилар (ЗагсосИпа) ўз йўналишини муттасил ра- вишда ўзгартириб турувчи протоплазма ўсмалари — оёқси- мон бўртма ёки псевдоподийлари кўмагида ҳаракатланадилар. Турли сапрофит амёбалари (микроскоп билангина кўринади- ган бир ҳужайрали жуда кичик жонивор) илдизоёқлилар сирасига киради; одам ва ҳайвонларнинг ичагида нопатоген ичак амёбалари (Еп1агпоеЬа соП) ва ичбуруғ касаллигини келтириб чиқарадиган патогеи амёбалар (Еп1атоеЬа Ы51о- 1уИса) яшайди (6-расм).
Хивчинлилар (Ғ1аде11а1а) синфига кирувчи бир ҳужайра- ли содда жонпворлар тухумсимон, дуксимон ёки ноксимон шаклда бўлади ва таиасининг бйр томоиида жойлашгаи битта ёки бир нечта хивчинлари воситасида ҳаракатланади. Хивчиилилар оқар сувлар, кўлларда, шунингдек, зах жойлар- да кўп учрайди. Инсон ва жониворларда турли касаллик- ларни қўзғайдиган патоген хигчинлилар борлиги ҳам маъ- лум. Масалан — Ье15Ьтата 1гор1са тери лейшманиозини (одам ва жониворларнинг протозей трансмиссив касаллик- ларидан бири бўлиб, уни лейшманиялар келтириб чиқара- ди) қўзғотувчилар; ЬагпЬПа 1 п^езИпа! 18 ичак ва жигар ка- салликларини келтириб чиқаради; ТгусЬотопаз уа§1паПз — — сийдик — таносил системасини яллиғланишига сабаб бў- лади ва ҳ. к.
Безгак касаллигини келтириб чиқарадиган турли малярия плазмодийлари (қон паразити бўлган энг оддий бир ҳу- жайрали организмлар) масалан, РЦзтосИиш у;'уах, Р1. оуа- 1е, Р1. та1апае (7-расм) Тохор1а5гпа (8-расм) спора-
лилар Зрогояоа оиласйга мансубдир. Малярия плазмодийла- рининг ҳаёт йўли икки боскичдан: инсон танасида жинссиз





6- раем. Дизентерия — ичбу-
руғ касаллигини қўзғайдиган
амеба.



31







Стерилизация режими

Озлқли муҳитлар

аппарат

ҳарорат, °С

вақт

Одций муҳитлар:

Автоклав

120

20 мин

Мураккаб муҳитлар:

Автоклав

! 10

15 мин

углеводлар, сут,

қопқоғи ёпилма-

100

30 — 60 мин, 3 кун

желатин билан

ган автаклов, ёки




кетма-кет (б\'либ-бў-




Кох аппарати




либ сгерилизация- лаш)

оқсилли (зардоб

Сув ҳаммоми

80—85

1 соат 3 кун кетма-

ва тухумли)







кет

зичланиш билан

Кох аппарати

95

1 соат бир мартада

оқсилли (зичла-

Сув ҳаммоми

58

1 соат, 3 — 4 кун

нишсиз)







кетма- кет


М у с т а қ и л и ш:


Озуқа муҳити тайёрлашда ишлатиладиган ингредиент (бирон мураккаб бирикма ёки қоришманинг таркибий қисми) лар, микроор- ганизмларнинг озуқа муҳитида (асосий, дифференциаль-диагностик, синтетик) ўсиш ва қуруқ муҳитлари билан танишиб чиқиш.


42




Гўшт-пептонли_шўрва_(ГПШ).'>Лйрим электив ва дифференциал-даагностик муҳитларкинг таркиби



Гўшт-пептонли шўрва (ГПШ). 100 мл гўшт селига 1 г пептон ва 0,5 г натрий хлорид қўшиб, 10 минут давомида қайнатилади. Сўнгра 0,05 мл натрий гидроксидни 7,4 рН гача қўшилади ва яна 30 минут давомида идиш нчида буғ томчилари ҳосил бўлгунига қадар қай- натилади. Қайнатма фильтрлаб тозалангандан сўнг сув миқдори ав- валги ҳолига келтирилади ва 30 мин. давомида 120 °С ҳароратда стерилланади. Бу муҳит сапрофит бактерияларни кўпайтириш ва ўс- тиришда ишлатилади.
Гўшт-пептонли агар (ГПА). Тайёр ГПШ га 2 % агар қўшиб, 30 минут бўктириб қўйилади. Кейин агар бутунлай эригунча қайнати- лади ва 120 °С ҳароратда 30 минут давомида стерилланади. Бу му- ҳит кўпгина сапрофит бактерияларни ўстиришда қўлланилади.
Эндо муҳити (бевосита ишлатишдан аввал тайёрланади). 100 мл ГПА га (рН 7,6) ни 70 °С температурада стериллаш мобайнида 5 мл 207а ли лактоза эритмаси ва 0,5 мл тўйинган асосли фуксин эритма- си билан 1,25 мл янги тайёрланган 10 °/о ли сульфат натрий аралаш- маси қўшилади. Дифференциаль-диагностика муҳитда ичак группа- сига мансуб бактериялар ўстирилади.
Гисснинг углеводли муҳити. Пептон—10 г, натрий хлорид—5 г, углевод—10 г, Андреде реактиви—10 мл, 1000 мл гача дистилланган сув, стериллангандан кейинги рН —7,2—7,4. Бу ҳам дифференциаль- диагностика муҳити бўлиб, унда микроорганизмлар билан углевод- ларнинг ажралиб чиқиши аниқланади.
Андреде реактиви. 0,5 г кислотали фуксинни 100 мл дистилланган сувда эритиб, натрий гидроксиднинг 1 н эритмасидан 16,4 мл қўшилади ва 100 °С температурада стерилланади. Шундан кейин ҳосила бураб маҳкам қилинадиган пробкали (тиқин) ли флаконда қоронғи жойда сақланади. Тайёр реактив оч сариқ ёки сариқ тусли бўлиши керак.
Йкғма муҳит (Рхеиботопах. 5р. 51арНу1ососсих хр. учун). Ачитқи экстракти — 5л, казеинли гидролизат (кислотали)— 20 г, натрий хлорид— 5 г, пептон—10 г, глюкоза — 2 г. икки асосли калий фосфат —

  1. г,'1000 мл гача дистилланган сув.

Маннит қўшилган тузли агар (АЗ. аигеих аннклаш учун). Пептон— Юг, натрий хлорид — 75 г, маннит—10 г, фенол қизили — 0,025 г, агар — 20 г, 1000 мл гача дистилланган сув, рН нинг сте- риллашдан кейинги х.олати фенол кизили 20% ли этанол (1000 мл му- хитга 25 мл дан) нинг 0,1% ли эритмаси тарзида қўшилади.
Рхеийотопах аеги^тоха пигментнни аниқлашда қўлланиладнган муҳит. Пептон — 20 г, глицерин—Юг, икки асосли калий фосфат —

  1. г, магний сульфат Мд304 • 7НаО— 1,5 г, агар — 20 г, 1000 мл гача дистилланган сув. Стериллашдан кейин рН — 7,2 бўлиши керак.

Сабуро муҳити (ачитқилар ва мицелияли замбуруғларни кўпай- тириш ва ўстириш учун). Пептон—10 г, глюкоза—40 г, агар—20 г, дистилланган сув—1000 мл. гача.
Конли агар, (гемолиз касаллигини келтириб чикарувчи микро- организмларни аннклаш учун). Эритиб, 45 °С гача совутилган МПА (2 % ли агар)—га от, қуён ёки қўйнинг 5—10 % тозаланган қонидан стериллаш жараёнида қўшилади.
Левки муҳити (ичак бактериялари учун дифференциал-диагностик озуқа муҳити. 100 мл эритилган ГМПА (рН 7,2—7,4) га 2 мл метилен кўкининг 0,5 % ли сувли эритмаси, 1,5 мл эозин сариғининг 2 % ли эритмаси, 2 г лактоза ва 0,2 г икки асосли калий фосфат қў-


43


Download 86,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish