2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet64/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   75
Bog'liq
antekologiya

Мавзуга оид мустацил иш топширицлари:
Гуллардаги чангланиш усуллари тугрисидаги адабиётлардаги 
маълумотлар 
билан 
танишиб, 
мустакил 
кузатишлари 
билан 
солиштирилади. Хашоратларнинг гулга ташриф буриш даврида 
узларини кандай тутишлари урганилади ва расмлари чизиб олинади, 
дафтарларга ёз и б олинади.
Адабиётлар:
1. Демьянова Е. И.Антэкология(учебное пособие для студентов и 
магистрантов 
биологического 
факультета,обучающихся 
по 
направлениям «Биология» и «Экология и природопользование). 
Пермь, 2010.
2. Н.Н. Благовешенская. Взаимозависимоть пчел и растений- 
ведущий фактор в их эволюции // В кн: Вопросы антэкологик. JI. 1963. 
с. 16- 17.
3. Каршибоев ХК. К биологии цветения Melilotus officinalis.-Науч. 
труды. 1995, вып. 2, С. 19-21.
4. Каршибоев Х К. Тяншон бедаси антэкологияси. -Науч. Тр. 1996. 
С. 29-325.
VJ
5. Каршибоев Х К., Ашурметов О.А. 
Усимликлар купайиш 
биологияси. - Тошкент. 2003.
15- 
амалий машFулот 
Мавзу: Абиотик чангланиш
Дарс мацсади:
Талабаларда 
гулларнинг 
шамол 
ва 
сув 
воситалари билан чангланиш усуллари ва уларнинг хилма — хиллиги 
тугрисида тушунчалар хосил килиш.
Идентив укув мацсадлари:
1. Гулларнинг абиотик омиллар ёрдам ида чангланиш усуллари 
тугрисида маълумот бера олади.
2. Абиотик чангланиш типлари хакида фикр юрита билади.
Керакли жихоз ва материаллар:
Табиий холда ва хона
шароитида усиб турган усимликларининг очилиб турган гуллари, 
лупа, микроскоп, буюм ойнаси, коплагич ойна, пипетка, устара, йод 
эритмаси, гербарий материаллари, чизгич, дафтар ва хоказо.
Ишни бажариш тартиби:
Куйидаги умумий маълумотлардан
164


олинган тушунчаларга таянган холда, дала шароитида турли 
усимликларнинг чангловчи ташки мухит (шамол ва сув) омиллари 
билан чангланиш механизмлари кузатилади. Бир туп усимликдаги 
гуллар, тупгуллар, гулдаги тожибарглар ва косачабарглар, чангчи ва 
уругчи 
гуллар 
сони, 
гул 
урнининг 
морфологик 
тузилиши 
текширилади. 
Илмий манбалардан фойдаланиб усимлик тури 
аникланади, гул кисмлари ва чанг доначалари микроскопда курилади. 
Дарс пайтида чанг доначасининг морфологик тузилиши чизиб 
олинади. 
Гул кисмларининг абиотик омиллар воситасида четдан 
чангланишга мосланиш хусусиятлари тахлил этилиб, хулоса килинади.
Анемофилия. Урмонларда усувчи дарахтларнинг тахминан 20% 
анемофил усимликлар хисобланади. Чул ва сахроларда усувчи 
бугдойдошлар оиласига мансуб усимликларни купчилиги хам 
анимофиллардан иборат. Утчил усимликлардан (галла усимликлар, 
киёкутлар, шувок, наша, кичитки ут, откулок, зубтурум ва бошкалар), 
дарахтлардан (оккайин, терак, тол, кайрагоч, ён го к , тут, эман) 
анемофил хисобланади. Бу усимликларни гуллари майда, куримсиз 
булиб, узидан хид чикармайди. 
Гуллари оддий косачасимон 
гулкургондан иборат. Чанглари майда булиб, жуда хам куп хосил 
булади. Бир ёк и икки уйли, дихогамия ва гетерогамия ходисаси 
учрайди. Чанглар курук булиб узок масофага таркалади (79-расм).
79-расм. Бошокли усимликларнинг шамол воситасида чангланиши: 1-патсимон 
шаклли тумшукчаси; 2-узун ипли чангчилари; 3-чанглонларнинг ёр и л а бошлаши.
Анемофил 
усимликларда 
чангларни 
таркалишини 
осонлаштирадиган, тебраниб турадиган кучалалар (тол, терак, эман ва 
бошкалар), чангни илиб оладиган узун-узун, туклар ва патсимон 
шаклдаги тумшукчалар (галла усимликлар, купгина дарахтлар) 
булади. Анемофил дарахтларни купчилиги бахорда, барг чикармасдан 
олдин ёк и барг чикиши билан гуллайди ва тумшукчалар чангни 
осонлик билан ушлайди. Ут усимликлардан кичитки ут деган
165


усимликнинг чанглари узун булиб, гунча очилиши билан чангдон куч 
билан очилиб, чангларни сочиб юборади. Буларнинг хаммаси 
анемофилиянинг энг мухим белгиларидан хисобланади.
Гидрофилия. Кул ва д а р ё вохасида талайгина усимликлар сув 
шароитида усишга мослашган (масалан, денгиз ути, элодея, 
валлиснерия ва бошкалар). Бу усимликларни гули сув воситаси билан 
чангланади. Бундай чангланишга гидрофилия деб аталади. Масалан, 
валлиснериянинг уругчи гули спирал сингари буралган бандда сув 
остида жойлашган. Уругчи етилгандан сунг сувни бетига чикади, айни 
вактда чангчи гул узилиб, сув окими ёрдам ида спирал бандга 
жойлашган уругчига бориб уни чанглантиради. Ундан кейин 
уругланган гулнинг банди тортилиб, уругчи гул сув тагига тушади ва у 
ерда ривожланади (80-расм).
80-расм. Спиралсимон валлиснерия (

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish