2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet36/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   75
Bog'liq
antekologiya

(учебное пособие для
студентов 
и 
магистрантов 
биологического 
факультета,
обучающихся 
по 
направлениям 
«Биология» 
и 
«Экология 
и
природопользование). Пермь, 2010.
2. ^аршибоев Х,Д. Антэкология махсус курсидан укув-методик 
мажмуа (укув кулланма). -Гулистон. 2008. - 84 бет.
3. Курсанов Л.И., Раздорский В.Ф., Комарницкий Н.А.,Уранов
о
А.А.. Ботаника Т. I. -Тошкент, “Укитувчи”, 1972.
4. Маткаримова А.А. ва бошкалар. Ботаника. -Тошкент,: “Фан 
ва технология”, 2018.
11-мавзу: Абиотик чангланиш усуллари 
Режа:
1. Г идрофилия (сув ердамида чангланиш).
2. Анемофилия (шамол ердамида чангланиш).
Абиотик 
чангланиш 
усуллари 
деб 
тирик 
организмлар 
иштирокисиз - шамол ва сув воситасида амалга ошадиган 
чангланиш усулларига айтилади. Гулли усимликларнинг тахминан 80 
% да биотик усулда чангланиш, 19.6 % да шамол ердамида (абиотик 
усулда чангланиш) амалга ошади.
Анемофилия
— 
шамол 
ердамида 
чангланиш 
бошокли 
усимликларда, аксарият нинабарглиларда ва купчилик кенг баргли 
дарахтларда учрайди.
Гидрофилия
— сув ердамида чангланиш, сув усимликларида кенг 
таркалган.
Шамол ердамида чангланадиган усимликлар гурух булиб 
усишади, уларнинг гуллари куримсиз булиб, рангсиз булади. 
Гулкургони яхши ривожланмаган, эрта бахордан барглари езилгунга 
кадар гуллаб, куп сонли ва курук чанглар хосил килади. Чанглари 
майда, курук ва енгил булиб, узун чанг ипларида жойлашади. Бундай 
усимликларнинг уругчисининг тумшукчаси кенг, узун еки патсимон 
булиб, гулчангини осон кабул килиб олишга мослашган.
Айрим сувда ва сув буйида усадиган усимликларда чангланиш 
жараени сув ердамида амалга ошади.
Гулли 
усимликларнинг 
сувли 
мухитда 
яшаши, 
хусусан, 
денгизларда 
яшашга 
мосланишлари 
эхтимоллиги 
иккиламчи
87


ходисадир. Гулли усимликларнинг 40 га якин турлари денгизларда 
яшайди. Сувли мухит уларнинг катта кисми учун яшаб булмайдиган 
мухит булган.
Бундай усимликлар гидрофит усимликлар деб аталиб, таналари 
сувга ботиб усадиган, органларида механик тукималар деярли 
ривожланмайдиган, аэронхима хужайралари яхши ривожланган булиб, 
уларда кислород тупланадиган усимликлардир. Бу усимликларнинг 
сув юзасида колган баргларининг факатгина устки эпидермисида 
устицалар жойлашади, остки, сувга тегиб турган кисмида эса 
устицалар булмайди. Барг мезофили устунсимон ва булутсимон 
паренхималарга ажралмаган булиб, факатгина бир хил - булутсимон 
тукимадан ташкил топган, бу тукиманинг хужайралараро бушликлари 
катта булиб, уларнинг бушликларида хаво тупланади ва уларнинг 
баргларини сув юзасида муаллак туришини таъминлайди.
Одатда, сув усимликларининг гуллари ва тупгуллари хамда 
танасининг бир кисми сувдан ташкарида (сув юзасида) шаклланади, 
колган кисми эса сув остида ривожланади. Бундай усимликларнинг 
гуллари хам одатда (куруклик усимликлари каби) шамол ёк и
хашаротлар ердамида чангланади. Масалан, барглари сув юзасида 
сузиб юрувчи, диаметри 2 метрга етувчи, гулларининг диаметри 35 см 
га етадиган Виктория 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish