2- маъруза Электрон схема симуляторлари


ЭЛЕКТРОН СХЕМА СИМУЛЯТОРЛАРИ



Download 1,04 Mb.
bet2/5
Sana18.03.2022
Hajmi1,04 Mb.
#499871
1   2   3   4   5
Bog'liq
М 2 Эл Сх симуляторлари

ЭЛЕКТРОН СХЕМА СИМУЛЯТОРЛАРИ

  • Электрон схема симуляторларида қурилма ёки схемаларни ишлаш принципини моделлаштириш учун математик моделлардан фойдаланилади.
  • Схемаларни ишлаш жараёнини уларни яратишга қадар симуляциялаш ишлаб чиқиш самарадорлигини бир қанча оширади ва моддий жиҳатдан тежайди.
  • Масалан, интеграл схемалар учун фотошаблонларни ясаш қимматга тушади, макетли платаларни амалда қўллаш ва ички сигналларини кўриш жуда қийин ҳисобланади. Шунинг учун барча интеграл схемаларни яратишда симуляциядан фойдаланилади.

ЭЛЕКТРОН СХЕМА СИМУЛЯТОРЛАРИНИНГ ТУРЛАРИ

  • Аналог симуляторлари (SPICE)
  • Рақамли симулятрлари (Verilog VHDL)
  • Айрим электрон симуляторлар ўз ичига схема редакторларини олади, симулятор ҳаракатланувчиси ва экранда эгри чизиқларни намойиш этади. Уларнинг таркибига моделлар кутубхонаси ва қурилмалар киради. Моделлар эса одатда махсус интеграл схемалар, транзисторли моделлардан ва умумий компонентлардан ташкил топган бўлади. Умумий компонентлар фойдаланувчи томонидан белгиланган резисторлар, коденсаторлар, индуктивлик, трансформаторлар, бошқарилувчи ток ва кучланишлар манбаларидан ташкил топган бўлади.

ЭЛЕКТРОН СХЕМА СИМУЛЯТОРЛАРИНИНГ ТУРЛАРИ

Бундан ташқари аралаш турли симуляторлар ҳам мавжуд. Бу симуляция компонентлари аналогли, рақамли, дискретли ёки уларнинг комбинациясидан ташкил топган бўлади. Бирон бир сигналнинг бутун таҳлили бир интеграл схема ёрдамида олиб борилиши мумкин. Аралаш симуляторларнинг рақамли моделларида сигналнинг тарқалиши, вақт бўйича кечикиш жараёнларини аниқ тасвирлаш кўзда тутилади.

ҚИЙИНЧИЛИКЛАР

  • Кремнийли схемаларни яратиш жараёнида сигналларнинг кўрсаткичларида ўзгаришлар ҳосил бўлади ва буни схема симуляторлари инобатга олмайди. Бу силжишларнинг қиймати унча юқори бўлмайди.
  • Бундан ташқари температуранинг ўзгариши ҳам схемаларни симуляция қилишда қийинчиликлар туғдириши мумкин.

  • Download 1,04 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish