Т а д ц и ц о тн и н г объ екти сифатида
уртача ш урланган тупроцлар, турли
географик регионлардан танлаб олинган маккасупурги, цуйровуц, чугон, терескен ва
изеннинг озуцабоп галофит намуналари олинган
Т а д ц и ц о тн и н г
п р ед м ети
озуцабоп
галофитларни
парвариш лаш
агротехнологиялари,
экиш
муддатлари,
унувчанлиги,
усиши,
ривожланиши,
яшовчанлиги, поя хамда уруг хосилдорлиги, ицтисодий самарадорлигини аницлаш
хисобланади.
Т а д ц и ц о тн и н г услублари.Т аж рибаларда галоф ит намуналарини биометрик
улчовлар, озуца захиралари туплаш жараёни ва бошца туркумдаги масалалар
усимликшунослик, ботаника, усимликлар интродукцияси, дехцончиликда умумцабул
цилинган «Методика проведения полевых и вегетационных опытов с кормовыми
культурами», «Методика опытов на сенокосах и пастбищах», «Методика полевого
опыта», «Дала таж рибаларини утказиш услублари» дан фойдаланилган. Олинган
маълумотларнинг аницлилиги ва иш ончлилиги Б.А.Доспеховнинг куп омилли
“дисперш он тахлил” услуби ёрдамида математик-статистик тахлил цилинди.
Т а д ц и ц о тн и н г н а т и ж а с и д а Цизилцумнинг ш урланган яйловлари ш ароитида
маккасупурги, чугон, цуйровуц, терескен, изен усимликларининг мухим агробиологик
(уругларининг
унувчанлиги,
яш овчанлиги,
усиш
динамикаси),
озуцабоплик
хусусиятлари (озуцавийлиги, ейилувчанлиги, калориялиги) ишлаб чицилган;
Мухим
озуцабоп
усимлик
уруглари
генофондини
барпо
этиш,
маданийлаштириш, навлар яратиш ва бошца илмий тадцицотлар ж араёнида муайян
уругларнинг
унувчанлик
курсаткичларини
аницлаш
мухим
тадбирлардан
хисобланади. Чул усимлик уругларининг унувчанлигини ошириш учун уругларнинг
биологик
хусусиятларини урганиш
айни
пайтда хам долзарб масалалардан
хисобланади.
Биз бир ва куп йиллик озуцабоп галофит намуналарининганча муддат (2-7 йил)
сацланаётган уругларининг унувчанлигини ургандик.
Олинган м аълум отлардан куриниб турганидек, галофитлар турларига цараб
уларнинг лаборатори я ш ароитида унувчанлик цобилияти бир-биридан сезиларли
фарцланади.
Чул худудлари экологик мухитида тарцалган усимлик турлари уругларининг
унувчанлиги аксариат холатларда узоц муддат сацланмасдан бир йил амалиётда
цулланилади, кейинги йилларда яроцсиз холга келади.
Тажрибада озуцабоп галоф ит турлари уруг намуналарининг унувчанлиги
турларга цараб хар хил булди. Баъзи усимликларнинг (балиц куз, донашур,
харидандон) уругларидастлабки йилдаёц унуванлиги анча юцори (82-34,7%) булиб,
иккинчи йилда кескин пасайганлиги аницланди.
Дастлабки йилдаёц нисбатан юцори (97-82% ) унувчанликка эга бошца гурух
ту р лар - илмоц шура, маккасупурги, олабута уз унувчанлигини нисбатан давомли
сацлайолишини курсатди. Ж умладан, илмоц шура уруглари 6 йилгача, маккасупурги,
олабута 5 йилгача сацлаши курсатмоцда. Оц шура, сета уругларининг бу цобиляти 3
йилдан ошмади.
Чул озуцабоп галофит усимликларининг яш овчанлиги. Шурланган майдонларда
парвариш ланадиган
экинларнинг
яш овчанлиги
мухим
курсаткичлардан
бири
хисобланиб, усимликнинг мазкур ш ароитга цай дараж ада мослаш а олганлигидан
д алолат беради.
Озуцабоп галофитларнинг яш овчанлигини бахор, ёз ва куз фасллари давомида
кузатилди. Маккасупурги намуналарининг яш овчанлиги турлича: Бир гурух (К-25, к-
34, к-184, К-2) намуналарининг яш овчанлиги жуда юцори булган булса, бошца
намуналарда уларнинг яш овчанлиги 87,9-43,8%, энг паст (43,8%) яш овчанлик чет эл
(АЦШ)дан олинган намунада кузатилди. Интродукцион кучатзорларда синалган 13 та
Do'stlaringiz bilan baham: