18-Маъруза. Оператор узатиш функцияси, унинг ноллари ва қутблари, уларнинг комплекс текисликд жойлашишлари



Download 223,41 Kb.
bet4/5
Sana15.04.2023
Hajmi223,41 Kb.
#928697
1   2   3   4   5

18.4-расм

18.1 Нолли бошланғич шартлари бўлган ўткинчи жараённи хисоблаш   Кўрилаётган тенглама n-тартибли бўлсин. Агар тенгламанинг (n-1)- тартибидан бошлаб барча хосилалари ўткинчи жараён бошланиш онида нолга тенг бўлса, унга мос келувчи оператор тенгламанинг ёзи-лиши кескин соддалашади: (18.9) Бу ифодаланган шартлар нолли бошланғич шартлар дейилади. Бун-дай шартларда -тартибдаги ихтиёрий хосила оператор тенглама-сида оддий m-даржадаги р нинг кўпайтмаси сифатида тасвирланади:  (18.10) Ушбу фикрлар таркибида интеграли бўлган тенгламаларга хам хос-дир: бунда интегрални манфий ишорали хосила деб қабул қилиш мумкин. Масалан, «э» э.ю.к га уланаётган сиғимли C, r занжирдаги токнинг ифодаси қуйидагича (18.11) бўлади.

Бунда хосиланинг энг юқори тартиби нолга тенг-бу функция-нинг ўзидир. Бундан шундай хулоса келадики, t=0 бўлганда минус 1 – тартибли хосила нолга тенг бўлса, ёки, бошқача қилиб айтганда, коммутациягача сиғим зарядланмаган бўлса: (18.12) (18.9) билан ифодаланган нолли бошланғич шарт мавжуд бўлади. Функция нинг ўзи эса бошланғич онда нолдан фарқли бўлиши мумкин [i(0+)≠o], чунки у (18.11) тенгламада учрайдиган хосилалар-нинг энг юқорисидир (n=0). Оператор қаршилиги ва оператор узатиш функцияси. Юқоридаги барча фикрлардан шу малум бўладики, нолли бошланғич шартларда барча хосилалар р кўпайтувчи билан оддий алмаштирилади, барча интеграллар эса р га оддий бўлиш билан алмаштирилар экан: бунда занжирнинг оператор шаклида ёзилган тенгламалари, занжирнинг синусоидал токлардаги комплекс шаклда ёзилган тенгламаларига ўхшаш бўлади.

Агар улардаги барча ўзгарувчиларнинг комплекс тасвирларини уларга хос оператор тасвирлар билан алмаштирилса: (18.13) ва барча кўпайтувчиларни p га алмаштирилса: (18.14) у холда занжирнинг синусоидал токлардаги комплекс шаклда ёзилган тенгламалари занжирнинг оператор шаклида ёзилган тенгламаларига айланади. Масалан, кетма-кет уланган L, r, C занжирнинг (18.4,а-расм) дифференциал тенгламаси: (18.15) бўлса, барқарорлик режими учун гармоник ток тенгламаси (18.16) бўлса, ўткинчи жараён (нолли бошланғич шарт) учун оператор тенгламаси эса: (18.17) бўлади.


Download 223,41 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish