17. Амалий машғулот мавзу: модда ва энергия алмашинувини текшириш. Овқатланиш меъерини ва тартибини ўрганиш. Терморегуляция асослари билан танишиш



Download 2,47 Mb.
bet6/9
Sana26.04.2022
Hajmi2,47 Mb.
#584789
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
17. амалий маш. модда. энер. алмаш.

Иссиқлик ҳосил қилиш маркази гипоталамус ён ядроларининг каудал қисмида бўлади. Хайвонлар миясининг шу қисми шикастланса, улар совуқка чидай олмайдиган бўлиб қолади, уларда химиявий терморегуляция механизмлари ишламай қўяди, жумладан совуқда титрамайди. Физикавий терморегуляция (терлаш, нафаснинг кучайиши) ни гипоталамуснинг comissura anterior билан chiasma opticum орасидаги қисми, яъни иссиқлик чиқариш маркази бошқаради. Бу марказ зарарланса, хайвон совуқка чидаш қобилиятидан махрум бўлмайди, лекин операциядан сўнг юқори температурада хайвон тез кизиб кетади, чўнки физикавий терморегуляцияни ишга солувни механизм зарарланган.

  • Терморегуляциянинг гуморал механизми. Гавда температурасини бошқариш (регуляция)да ички секреция безлари, айниқса калқон симон ва буйрак усти безлари иштирок этади, чўнки уларда гормон ҳосил бўлишини нерв системаси бошқаради.

  • Терморегуляцияда калқон симон безнинг иштирок этиши, масалан, шу билан исбот этиладики, ўзоқ вақт совуқда турган бир хайвоннинг қон зардоби иккинчи хайвоннинг қонига юборилса бу хайвонда моддалар алмашинуви кучаяди. Қон берган хайвоннинг калқон симон бези сақланиб қолгандагина шундай натижа кўрилади. Афтидан, хайвон совуқда ўзоқ турганда калқон симон без қонга кўп гормон чиқариб, моддалар алмашинувини кучайтиради.

  • Буйрак усти безлари хам қонга адреналин чиқариб терморегуляцияда бир қадар роль уйнайди. Адреналин тўқималарда, хусусан мускулларда оқсидланиш процессларини кучайтириб, иссиқлик ҳосил бўлишини оширади, тери томирларини торайтириб, иссиқлик чиқиб кетишини камайтиради. Шунинг учун адреналин гавда температурасини ошира олади (адреналин гипертермияси).


    ФИЗИКАВИЙ ВА КИМЁВИЙ ТЕРМОРЕГУЛЯЦИЯ.
    Физикавий терморегуляция механизмлари боғлиқ:

    Гипертермия

    • - тана харорати 37 °С дан ошганда содир бўлади

    • - 40 – 41°С узоқ давом этганда мияни шикастланиши (тўқимани шишиши, нейронларнинг шикастланиши) кузатилади

    • - 43 °С ўлимга олиб келади

    Гипотермия

    • - тана харорати 35°С ва ундан пастгача пасайганда содир бўлади

    • - 31°С да одам хушини йўқотади

    • - 24 – 28°С ўлимга олиб келади




    Download 2,47 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   2   3   4   5   6   7   8   9




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish