15-маъруза. Қуёшли иссиқ сув таъминоти қурилмаларини танлаш ва ҳисоблаш қ



Download 38,05 Kb.
bet3/6
Sana23.02.2022
Hajmi38,05 Kb.
#136662
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
15-маъруза. уёшли исси сув таъминоти урилмаларини танлаш ва исоблаш

Табиий циркуляцияли қурилмалар:
- қуёш коллекторларига сув узатувчи, шунингдек, водопровод сувини узатувчи кувурларни бак-аккумуляторнинг пастки кисмига улаш;
- қуёш коллекторларидан исиган сувни олиб кетувчи ва уни иссиқ сув таъминоти тизимига узатувчи кувурларни бак-аккумляторнинг юкори кисмига улаш лозим. Қуёш коллекторларини бак-аккумлятори билан улаш учун шартли ўтиш диаметри 25 мм дан кам бўлмаган қувурлардан фойдаланиш лозим.
Қуёшли иссиқ сув таъминоти қурилмаларининг магистрал кувурлар ёткизилганда, иссиқлик ташувчиси табиий циркуляцияли қурилмалари учун 0,01 дан; иссиқлик ташувчиси насосли циркуляцияли қурилмалари учун эса 0,002 дан кам бўлмаган кияликни кузда тутиш лозим.
Лойиҳада, одатда, қуёш коллекторлари гурухи (бу гурухлар параллел уланганда), иссиқлик алмаштиргичлар, бак-аккумляторларини кириш ва чиқиш жойида иссиқлик ташувчисини ҳароратини ўлчаш учун имкониятлар ҳамда иссиқлик қабул қилиш контурининг пастки нуктасида манометр ўрнатиш имконияти кўзда тутилиши лозим.
Қуёш коллекторларини самарадорлирок ишлаши учун уларни гурухларга аралаш (кетма-кет параллел ва параллел- кетма-кет) схема бўйича улаш лозим. Қуёш коллекторларида иссиқлик ташувчисини харакатини пастдан юкорига деб кўзда тутиш лозим.



3.6. Қуёшли иссиқ сув таъминоти қурилмаларининг ҳисоблаш
қуёшли иссиқ сув таъминоти қурилмалари асосий кўрсаткичларининг ҳисоби
Дублёр манбали қурилмаларининг хамма турлари иш даврида радиацияси йигиндиси энг куп бўлган ой курсатгичлари бўйича хисобланади, дублёр манбасиз тизимлар эса-энг кам бўлган ой курсатгичлари бўйича хисобланади.
Дублёрсиз қурилма коллекторларининг қуёш нурини ютувчи юзаси майдони А, м2, қуйидаги формуладан аниқланади
A=G/ågi, (3.1)
бу ерда G иссиқ сув таъминоти тизимида иссиқ сувни суткалик сарфи, кг/сутка, ҚМҚ 2.04.01-96 бўйича қабул қилинади.
gi - қуёш коллекторларининг 1 м2 юзасига нисбатан олинган, қурилманинг соатлик ишлаб чикарувчанлиги, кг/ (м2 соат);
i- қурилманинг хисобий ишлаш вакти.
Дублёрсиз қурилмаларда ойлар бўйича иссиқ сувни истеъмоли тенг бўлмаган холларда қуёш коллекторлар майдонини хисоби хар бир ойнинг кунлик иссиқ сув сарфи бўйича бажарилиши ва олинган майдонларнинг энг каттаси кабул килиниши лозим.
қурилманинг соатлик ишлаб чикарувчанлиги gi , кг/соат, куйидаги формула бўйича аниқланади.

бу ерда U - қуёш коллекторининг келтирган иссиқлик йукотиш коэффициенти, Вт/(м2.К), агарда коллекторнинг паспорт маълумотларида берилмаган булса бир ойнали коллекторлар учун 8 Вт/( м2.К) ва икки ойнали коллекторлар учун 5 Вт/( м2.К) қабул қилиниши мумкин.

Download 38,05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish