15 – Мавзу метод ва методология: асосий тушунчалар


Фалсафа йўналишлари ҳамда фалсафа услублари



Download 0,96 Mb.
bet4/27
Sana21.02.2022
Hajmi0,96 Mb.
#54827
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27
Bog'liq
maruza taqdimoti 3- мавзу

Фалсафа йўналишлари ҳамда фалсафа услублари
Материалистик услуб – бу ҳолда борлиқ ҳаётда мавжуд, материя – бирламчи субстанция, онг эса,
модус мифатида материянинг кўриниши (материалистик-диалектик усулб совет фалсафасида
асосий бўлиб келган, замонавий россиялик файласуфлар орасида кенг тарқалган).
Иедалистик услуб – бунинг мазмуни бирламчи ғоянинг кучи қабул қилинади, материя эса, ғоядан
келиб чиқадиган натижа, унинг инъикоси деб қабул қилинган. Идеалистик услуб АҚШ ва Ғарбий
Европанинг қатор мамлакатларида кенг тарқалган (масалан, Германияда)
Эмпиризм – билимнинг йўналиш ва услуби, унга кўра, билиш жараёнида, билимда, ҳиссий
билишнинг амалий тажрибасидан келиб чиқилади (тажриба ва ҳиссиётда бўлмаган ва ҳис
қилинмаган нарса хаёлда бўлмайди).
Рационализм – фалсафанинг бу услуби ва йўналишига кўра, энг тўғри абсолют билимга фақат
онг ёрдамида эришилади (яъни, онгдан ажралади), тажриба ёрдамида эмас (ҳамма нарсани
шубҳа қилиш мумкин, шубҳанинг ўзи рационализмдир, Франция 18-аср, Рене Декарт)
Диалектика
Диалектика тамойиллари
Категориялар
Қонунлар
Энг умумий ҳаракат ва тараққиёт
Энг умумий алоқадорлик
Оқибат
Воқелик
Имконият
Зарурият
Тасодиф
Сабаб
Мазмун
Шакл
Моҳият
Ҳодиса
Қарама-қаршиликлар бирлиги ва кураши қонуни
Миқдор ўзгаришларининг сифат ўзгаришларига ўтиш қонуни
Инкорни инкор қонуни
Алоҳидалик
Яккалик
Умумийлик
Яккалик
Хусусийлик
ДИАЛЕКТИКАНИНГ ТУЗИЛИШИ
Диалектика – замонавий фалсафада барча борлиқнинг ривожланиш назарияси ва унга асосланган фалсафий услуб. Диалектика материя, руҳ, онг, били шва борлиқнинг бошқа ходисаларини ривожланишини назарий акс эттиради.
Диалектиканинг асосий муаммоси, ривожланиш ўзи нима? Ривожланиш – материянинг умумий хоссаси ва асосий белгиси; моддий ва идеал объектларнинг ўзгариши, ва айниқса оддий (механик) эмас, балки ўзини ривожлантириш сифатидаги ўзгариш, бунинг натижасида ташкил этилишининг янада юқори босқичига ўтилади. Ривожланиш – ҳаракатнинг энг юқори шакли.
Асос бўлади
Ҳаракат материянинг ички хоссаси ва воқеликнинг ноёб ходисасидир, чунки ҳаракат мукаммаллик, узлуксизлик ва бир вақтнинг ўзида зиддиятлар (ҳаракатланаётган жисм майдонда доимий ўрин эгалламайди – ҳар бир онда жисм муайян маконни эгаллайди, шу дамда у ерни эгалламайди ҳам) билан тавсифланади. Ҳаракат шунингдек моддий дунёда алоқа ўрнатиш воситаси бўлиб хисобланади.

Download 0,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish